TITO JE RAČUNAO NA MILOST NEPRIJATELJA Mesto gde su zatečene ranjene i nenaoružane partizane uz put gazili tenkovima i pucali u njih
29. novembra se obeležava 81 godina od kako se ovaj nemilosrdni događaj desio. Na samom spomeniku su ispisani stihovi Vaska Pope: „Ne dam ovo sunce u očima, Ne dam ovo hleba na dlanu“.
Spomenik streljanim partizanima koji se nalazi na planini Zlatibor je spomen-obeležje na mestu gde su nemački vojnici 29. novembra 1941. godine, tokom napada na Užičku republiku, zatečene ranjene i nenaoružane partizane uz put gazili tenkovima i pucali u njih.
Ovaj spomen-obeliks i kosturnica se nalazi na Glavudži ili Šumatnom brdu udaljenom svega 2,3 kilometara od centra turističkog mesta Zlatibor.
Zlatiborski kraj obiluje stazama za šetnju koje vode kroz predele čiste prirode. Jedna od njih, omiljena među meštanima i turistima, je i ona koja vodi do Spomen Obeliska na Glavudži ili Šumatnom brdu. Spomenik je napravljen tako da se vidi iz svih krajeva Partizanskih voda.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Shutterstock
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Možda vas zanima:
Od perača sudova do vlasnika jedinstvenog restorana u Srbiji: Dalibor u srcu Zlatibora sprema isključivo posna jela, omiljeni su sir od suncokreta i hleb od vodeničkog brašna
Da dobre ideje uvek pronađu način za uspeh pokazuje i primer Dalibora Ratkova. Rođen je u Požarevcu, odrastao u jedinoj evropskoj pustinji Delibatskoj peščari a onda je po završetku kuvarske škole u potrazi za poslom krenuo dalje. Kao perač sudova zaposlio se u Beogradu, a zatim je radio po Evropi i Rusiji kao šef kuhinje. Na Uralu je spoznao svu lepotu pravoslavlja, a jedan odlazak u posetu u manastir Hilandar promenio je sve.
Ova srpska planina je raj za alergične
Naduven nos i suzne oči svakodnevica su onih koji muku muče s alergijama.
Spomen kosturnica je izgrađena 1961. godine, dok je iznad kosturnice 1967. godine izgrađen spomen obelisk od belog kamena, visine 10 metara čiji su autori arhitekta Jovanka Jeftanović i vajar Ana Bešlić. Na samom spomeniku su ispisani stihovi Vaska Pope: „Ne dam ovo sunce u očima, Ne dam ovo hleba na dlanu“.
Posle Drugog svetskog rata, selo Kraljeva Voda, u čijoj su blizini ranjenici pobijeni, u njihovu čast menja ime u Partizanske Vode. Na uzvisini iznad sela sagrađena je kosturnica u koju su smešteni posmrtni ostaci oko 150 ranjenika.
Osim njih, u kripti se nalaze ostaci boraca Druge proleterske udarne brigade, narodnog heroja Save Jovanovića i Aleksandra Jovanovića Otrova, koji su poginuli u borbama kod Valjeva 2. maja 1944. godine, ostaci 36 boraca Prve proleterske udarne brigade, 18 boraca Trinaeste proleterske brigade „Rade Končar“ i 12 boraca Treće proleterske krajiške brigade.
Kako je došlo do ovog pokolja
Združene nemačko-kvislinške snage pokrenule su septembra 1941. godine obimne vojne operacije usmerene protiv slobodne partizanske teritorije Užičke republike.
Organizovano i ubrzano napredovanje tehnički daleko opremljenijih nemačkih snaga dovelo je do pada Užičke republike krajem novembra iste godine. Nemačke snage su ubrzano napredovale, a ranjenih partizana je u Užice pristizalo sve više.
Nakon neuspeha odbrane Užica, komandant NOP i DV Jugoslavije, Josip Broz Tito, naredio je povlačenje Vrhovnog štaba i preostalih partizanskih snaga prema Sandžaku. S njima su krenuli i ranjenici iz svih partizanskih bolnica na području užičkog i valjevskog kraja, te Mačve i ostatka Šumadije.
Pošto nije bilo dovoljno ljudi da nose sve ranjenike, Tito je, najpre protiveći se, odlučio da budu ostavljeni uz puteve, verujući kako će Nemci u skladu s međunarodnim pravilima ratovanja tretirati ranjenike kao ratne zarobljenike i pružiti im odgovarajuću negu.
Više stotina ranjenika je sve do Zlatibora dočekalo pristižuće nemačke jedinice. Suprotno Titovim očekivanjima, nemački vojnici su videvši ranjenike počeli da pucaju u njih, gazili ih tenkovima, a nekolicinu preživelih su prebacili u kamione i streljali ih u Užicu.
Pokolji ranjenika trajali su od 29. novembra do 1. decembra 1941. godine. Nakon što je ova vest stigla do njega, Tito je odlučio da partizani više nikada ne ostavljaju ranjenike računajući na milost neprijatelja.
Staza do spomenika je uređena i osvetljena, predstavlja omiljeno šetalište kako turista tako i meštana Zlatibora, a sa vrha (na visini od 1072 metra) pruža se predivan pogled na vrhove Čigote i zlatiborska prostranstva.
Put od Beograda do obeliska, prikazan je na sledećoj mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
OVDE SE KRIJE KRUNA CARA DUŠANA Put će vas, ako ne baš do blaga Nemanjića, dovesti do vizantijskog utvrđenja Sokolica koje datira od petog veka (VIDEO)
Kroz ovo mesto u Šumadiji prošao je i Đurađ Branković, koji je prema predanju, u pećini na Ostrici sakrio pune sanduke zlata i srebra, a među vrednim nakitom nalazila se i kruna koja je pripadala caru Dušanu.
U samo 1 rečenici je Vladeta Jerotić pojasnio šta razboli i uništi svakog čoveka: Mudrost koja otkriva sve
Vladeta Jerotić je u jednoj rečenici objasnio šta čoveka razboli i uništi.
JOVAN JE BIO NAJLEPŠI SRBIN SREDNJEG VEKA I DESNA RUKA CARA DUŠANA: Zbog lepote radio ono što muškarci NE MOGU DA SMISLE (FOTO)
Stranica na Instagramu "Putevi srpske istorije" često objavljuje zanimljive priče iz srpske istorije o kojima smo malo znali, a jedna od njih je i priča o velmoži Jovanu Oliveru, desnoj ruci cara Dušana.
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Tri knjige koje bi, prema veštačkoj inteligenciji, svako treba da pročita barem jednom u životu
U sve digitalizovanijem svetu, veštačka inteligencija (VI) menja način na koji pristupamo i konzumiramo znanje, uključujući i kada su u pitanju knjige.
Komentari(0)