TITO JE RAČUNAO NA MILOST NEPRIJATELJA Mesto gde su zatečene ranjene i nenaoružane partizane uz put gazili tenkovima i pucali u njih
29. novembra se obeležava 81 godina od kako se ovaj nemilosrdni događaj desio. Na samom spomeniku su ispisani stihovi Vaska Pope: „Ne dam ovo sunce u očima, Ne dam ovo hleba na dlanu“.
Spomenik streljanim partizanima koji se nalazi na planini Zlatibor je spomen-obeležje na mestu gde su nemački vojnici 29. novembra 1941. godine, tokom napada na Užičku republiku, zatečene ranjene i nenaoružane partizane uz put gazili tenkovima i pucali u njih.
Ovaj spomen-obeliks i kosturnica se nalazi na Glavudži ili Šumatnom brdu udaljenom svega 2,3 kilometara od centra turističkog mesta Zlatibor.
Zlatiborski kraj obiluje stazama za šetnju koje vode kroz predele čiste prirode. Jedna od njih, omiljena među meštanima i turistima, je i ona koja vodi do Spomen Obeliska na Glavudži ili Šumatnom brdu. Spomenik je napravljen tako da se vidi iz svih krajeva Partizanskih voda.
Možda vas zanima:
Umesto luksuznih hotela biraju - prikolice: Kampovanje na Zlatiboru sve popularnije, ovakav vid turizma obožavaju gosti iz Nemačke i Holandije
Planina Zlatibor poznata po velikom brojo zanimljivih sadržaja koji iz godine u godinu privače sve veći broj posetilaca, polako postaje prepoznatljiva i po svom Kampu koji takođe postaje sve popularniji i to mahom među turistima iz inostranstva. Ove godine zabeleženo je preko 10 odsto više posetilaca u odnosu na prethodnu godinu.
RAJ ZA ALERGIČNE Ova naša planina ima izuzetno nizak nivo alergena u vazduhu, nekim danima nije identifikovano čak ni jedno zrno
Alergije su danas gotovo neizbežna pojava – u urbanim sredinama i na nižim nadmorskim visinama koncentracija polena tokom sezone često dostiže visoke vrednosti, što izaziva tegobe kod mnogih.
Možda vas zanima:
Umesto luksuznih hotela biraju - prikolice: Kampovanje na Zlatiboru sve popularnije, ovakav vid turizma obožavaju gosti iz Nemačke i Holandije
Planina Zlatibor poznata po velikom brojo zanimljivih sadržaja koji iz godine u godinu privače sve veći broj posetilaca, polako postaje prepoznatljiva i po svom Kampu koji takođe postaje sve popularniji i to mahom među turistima iz inostranstva. Ove godine zabeleženo je preko 10 odsto više posetilaca u odnosu na prethodnu godinu.
RAJ ZA ALERGIČNE Ova naša planina ima izuzetno nizak nivo alergena u vazduhu, nekim danima nije identifikovano čak ni jedno zrno
Alergije su danas gotovo neizbežna pojava – u urbanim sredinama i na nižim nadmorskim visinama koncentracija polena tokom sezone često dostiže visoke vrednosti, što izaziva tegobe kod mnogih.
Možda vas zanima:
Umesto luksuznih hotela biraju - prikolice: Kampovanje na Zlatiboru sve popularnije, ovakav vid turizma obožavaju gosti iz Nemačke i Holandije
Planina Zlatibor poznata po velikom brojo zanimljivih sadržaja koji iz godine u godinu privače sve veći broj posetilaca, polako postaje prepoznatljiva i po svom Kampu koji takođe postaje sve popularniji i to mahom među turistima iz inostranstva. Ove godine zabeleženo je preko 10 odsto više posetilaca u odnosu na prethodnu godinu.
RAJ ZA ALERGIČNE Ova naša planina ima izuzetno nizak nivo alergena u vazduhu, nekim danima nije identifikovano čak ni jedno zrno
Alergije su danas gotovo neizbežna pojava – u urbanim sredinama i na nižim nadmorskim visinama koncentracija polena tokom sezone često dostiže visoke vrednosti, što izaziva tegobe kod mnogih.
Možda vas zanima:
Umesto luksuznih hotela biraju - prikolice: Kampovanje na Zlatiboru sve popularnije, ovakav vid turizma obožavaju gosti iz Nemačke i Holandije
Planina Zlatibor poznata po velikom brojo zanimljivih sadržaja koji iz godine u godinu privače sve veći broj posetilaca, polako postaje prepoznatljiva i po svom Kampu koji takođe postaje sve popularniji i to mahom među turistima iz inostranstva. Ove godine zabeleženo je preko 10 odsto više posetilaca u odnosu na prethodnu godinu.
RAJ ZA ALERGIČNE Ova naša planina ima izuzetno nizak nivo alergena u vazduhu, nekim danima nije identifikovano čak ni jedno zrno
Alergije su danas gotovo neizbežna pojava – u urbanim sredinama i na nižim nadmorskim visinama koncentracija polena tokom sezone često dostiže visoke vrednosti, što izaziva tegobe kod mnogih.
Možda vas zanima:
Umesto luksuznih hotela biraju - prikolice: Kampovanje na Zlatiboru sve popularnije, ovakav vid turizma obožavaju gosti iz Nemačke i Holandije
Planina Zlatibor poznata po velikom brojo zanimljivih sadržaja koji iz godine u godinu privače sve veći broj posetilaca, polako postaje prepoznatljiva i po svom Kampu koji takođe postaje sve popularniji i to mahom među turistima iz inostranstva. Ove godine zabeleženo je preko 10 odsto više posetilaca u odnosu na prethodnu godinu.
RAJ ZA ALERGIČNE Ova naša planina ima izuzetno nizak nivo alergena u vazduhu, nekim danima nije identifikovano čak ni jedno zrno
Alergije su danas gotovo neizbežna pojava – u urbanim sredinama i na nižim nadmorskim visinama koncentracija polena tokom sezone često dostiže visoke vrednosti, što izaziva tegobe kod mnogih.
Spomen kosturnica je izgrađena 1961. godine, dok je iznad kosturnice 1967. godine izgrađen spomen obelisk od belog kamena, visine 10 metara čiji su autori arhitekta Jovanka Jeftanović i vajar Ana Bešlić. Na samom spomeniku su ispisani stihovi Vaska Pope: „Ne dam ovo sunce u očima, Ne dam ovo hleba na dlanu“.
Posle Drugog svetskog rata, selo Kraljeva Voda, u čijoj su blizini ranjenici pobijeni, u njihovu čast menja ime u Partizanske Vode. Na uzvisini iznad sela sagrađena je kosturnica u koju su smešteni posmrtni ostaci oko 150 ranjenika.
Osim njih, u kripti se nalaze ostaci boraca Druge proleterske udarne brigade, narodnog heroja Save Jovanovića i Aleksandra Jovanovića Otrova, koji su poginuli u borbama kod Valjeva 2. maja 1944. godine, ostaci 36 boraca Prve proleterske udarne brigade, 18 boraca Trinaeste proleterske brigade „Rade Končar“ i 12 boraca Treće proleterske krajiške brigade.
Kako je došlo do ovog pokolja
Združene nemačko-kvislinške snage pokrenule su septembra 1941. godine obimne vojne operacije usmerene protiv slobodne partizanske teritorije Užičke republike.
Organizovano i ubrzano napredovanje tehnički daleko opremljenijih nemačkih snaga dovelo je do pada Užičke republike krajem novembra iste godine. Nemačke snage su ubrzano napredovale, a ranjenih partizana je u Užice pristizalo sve više.
Nakon neuspeha odbrane Užica, komandant NOP i DV Jugoslavije, Josip Broz Tito, naredio je povlačenje Vrhovnog štaba i preostalih partizanskih snaga prema Sandžaku. S njima su krenuli i ranjenici iz svih partizanskih bolnica na području užičkog i valjevskog kraja, te Mačve i ostatka Šumadije.
Pošto nije bilo dovoljno ljudi da nose sve ranjenike, Tito je, najpre protiveći se, odlučio da budu ostavljeni uz puteve, verujući kako će Nemci u skladu s međunarodnim pravilima ratovanja tretirati ranjenike kao ratne zarobljenike i pružiti im odgovarajuću negu.
Više stotina ranjenika je sve do Zlatibora dočekalo pristižuće nemačke jedinice. Suprotno Titovim očekivanjima, nemački vojnici su videvši ranjenike počeli da pucaju u njih, gazili ih tenkovima, a nekolicinu preživelih su prebacili u kamione i streljali ih u Užicu.
Pokolji ranjenika trajali su od 29. novembra do 1. decembra 1941. godine. Nakon što je ova vest stigla do njega, Tito je odlučio da partizani više nikada ne ostavljaju ranjenike računajući na milost neprijatelja.
Staza do spomenika je uređena i osvetljena, predstavlja omiljeno šetalište kako turista tako i meštana Zlatibora, a sa vrha (na visini od 1072 metra) pruža se predivan pogled na vrhove Čigote i zlatiborska prostranstva.
Put od Beograda do obeliska, prikazan je na sledećoj mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Komentari(0)