IMA SAMO 16 GODINA Ema obožava konje, ima četiri lepotana Zeku, Cigu, Vihora i Zebu a sada je u svom selu otvorila prvi Jahački klub (FOTO)
Em je već započela svoj sopstveni posao
Od malih nogu zaljubljena je u konje, a sada je ljubav prema ovim plemenitim životinjama odlučila nesebično da prenese i na druge. Ema Božanić iz Gornjeg Milanovca ima samo 16 godina i već je započela svoj "biznis". Na porodičnom imanju osnovala je Jahaći klub, na kom će sve upoznati sa svojim lepotanima - konjima Zekom, Cigom, Vihorom i Zebom. Mala škola jahanja počinje u ograđenom prstenu, a za terensko jahanje tu su šumske staze i senoviti predeli u srcu jesenje šume.
- Dolaze da jašu i deca i odrasli, a to ja najviše vikendom. Počinjemo u krugu sa osnovnim nivoom, dok naviknu na konja, a kada savladaju galop i nauče da upravljaju konjem, prelazimo na terensko jahanje. Ono što prvo kažem početnicima, jeste da se opuste, jer konji osećaju sva naša raspoloženja i od toga zavisi kako će prihvatiti čoveka. Nervoza i neraspoloženje takođe utiču na konje, zato treba biti smiren i konj će onda ispunjavati komande, kazala je za RINU, Ema Božanić.
Rina
Nije uvek lako organizovati radni dan sa obavezama u školi i oko konja. Ali, ljubav prema jahaćem sportu i svemu što on podrazumeva je jača. Šesnaestogodišnja ljubiteljka konja priznaje da tokom časa često misli na svoje ljubimce.
Možda vas zanima:
Kozji kamen kod Brđana: Tajanstveni simboli staroslovenske Srbije
Nedaleko od Gornjeg Milanovca nalazi se malo poznat kamen koji vekovima krije tajnu staroslovenskih simbola, a meštani ga zovu Kozji kamen.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Možda vas zanima:
Kozji kamen kod Brđana: Tajanstveni simboli staroslovenske Srbije
Nedaleko od Gornjeg Milanovca nalazi se malo poznat kamen koji vekovima krije tajnu staroslovenskih simbola, a meštani ga zovu Kozji kamen.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Možda vas zanima:
Kozji kamen kod Brđana: Tajanstveni simboli staroslovenske Srbije
Nedaleko od Gornjeg Milanovca nalazi se malo poznat kamen koji vekovima krije tajnu staroslovenskih simbola, a meštani ga zovu Kozji kamen.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
- Zeka je temperamentan i uvek spreman za galop, dok je Ciga malo lenj, on je za one koji vole sporije jahanje i mirniju šetnju prirodom. Oni, kao i mi imaju svoju narav - dodaje Ema.
Rina
Ona svo svoje slobodno vreme posvećuje njima, a na imanje odlazi svakoga dana, da ih nahrani i izvede napolje.
Odnedavno su u školi jahanja i Sara Dragojlović i Maša Marjanović koje pomažu oko konja kada imaju slobodnog vremena.
Rina
Svi koji žele da se otisnu u divljem galopu na proplanak odakle puca pozlaćena oktobarska razglednica na Tresku ili u sporom kasu, pored potoka sa kog ovi četvoronožni mezimci piju vodu, doživeće nezaboravno iskustvo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)