IMA SAMO 16 GODINA Ema obožava konje, ima četiri lepotana Zeku, Cigu, Vihora i Zebu a sada je u svom selu otvorila prvi Jahački klub (FOTO)
Em je već započela svoj sopstveni posao
Od malih nogu zaljubljena je u konje, a sada je ljubav prema ovim plemenitim životinjama odlučila nesebično da prenese i na druge. Ema Božanić iz Gornjeg Milanovca ima samo 16 godina i već je započela svoj "biznis". Na porodičnom imanju osnovala je Jahaći klub, na kom će sve upoznati sa svojim lepotanima - konjima Zekom, Cigom, Vihorom i Zebom. Mala škola jahanja počinje u ograđenom prstenu, a za terensko jahanje tu su šumske staze i senoviti predeli u srcu jesenje šume.
- Dolaze da jašu i deca i odrasli, a to ja najviše vikendom. Počinjemo u krugu sa osnovnim nivoom, dok naviknu na konja, a kada savladaju galop i nauče da upravljaju konjem, prelazimo na terensko jahanje. Ono što prvo kažem početnicima, jeste da se opuste, jer konji osećaju sva naša raspoloženja i od toga zavisi kako će prihvatiti čoveka. Nervoza i neraspoloženje takođe utiču na konje, zato treba biti smiren i konj će onda ispunjavati komande, kazala je za RINU, Ema Božanić.
Rina
Nije uvek lako organizovati radni dan sa obavezama u školi i oko konja. Ali, ljubav prema jahaćem sportu i svemu što on podrazumeva je jača. Šesnaestogodišnja ljubiteljka konja priznaje da tokom časa često misli na svoje ljubimce.
Možda vas zanima:
Jahanje kroz vinograde u Župi: Na leđima lipicanera među čokotima tamjanike
Gastronomija, priroda i konji – autentični doživljaj u srcu srpskog vinogorja
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Možda vas zanima:
Jahanje kroz vinograde u Župi: Na leđima lipicanera među čokotima tamjanike
Gastronomija, priroda i konji – autentični doživljaj u srcu srpskog vinogorja
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
Možda vas zanima:
Jahanje kroz vinograde u Župi: Na leđima lipicanera među čokotima tamjanike
Gastronomija, priroda i konji – autentični doživljaj u srcu srpskog vinogorja
Nakon tragedije kada su uginule jadne životinje, lepe vesti: Na kragujevački Hipodrom stižu četiri rasna konja
Nakon tragedije koja je zadesila Sportsko konjičko udruženje “Pastuv” kada su zbog trovanja uginuli konji sada je stigao tračak nade. Naime, zahvaljujući drugim konjičkim udruženjima i Gradu Kragujevcu, do kraja nedelje na Hipodrom stižu nova grla konja.
- Zeka je temperamentan i uvek spreman za galop, dok je Ciga malo lenj, on je za one koji vole sporije jahanje i mirniju šetnju prirodom. Oni, kao i mi imaju svoju narav - dodaje Ema.
Rina
Ona svo svoje slobodno vreme posvećuje njima, a na imanje odlazi svakoga dana, da ih nahrani i izvede napolje.
Odnedavno su u školi jahanja i Sara Dragojlović i Maša Marjanović koje pomažu oko konja kada imaju slobodnog vremena.
Rina
Svi koji žele da se otisnu u divljem galopu na proplanak odakle puca pozlaćena oktobarska razglednica na Tresku ili u sporom kasu, pored potoka sa kog ovi četvoronožni mezimci piju vodu, doživeće nezaboravno iskustvo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)