Mnoge kulture na svetu ističu da postoje uroci koji putem različitih postupaka mogu da naškode drugoj osobi. Zato postoji verovanje da je potrebno da na ruku stavimo crveni konac kako bismo se odbranili od zavidnih pogleda koji mogu da nam kako se veruje donesu bolest, povredu pa čak i smrt.
Dok je kod mnogih vernika jedno od duhovnih obeležja – brojanica koju često ljudi nose u iste svrhe kao i crven konac.
Iako se u današnje vreme brojanice nose više iz modnih nego verskih razloga brojanica je mnogo više od običnog komada nakita. Brojanica je molitva i to jedna od najstarijih, iako se i za nju vezuje verovanje da predstavlja jednu vrstu talismana, to jest „narukvice za sreću“.
A o tome šta je bolje i sigurnije nositi te šta će nas bolje „zaštiti“, crven konac ili brojanica, ispričala je veroučiteljka Andrea Kereš na svom Instagram profilu, a njen odgovor iznenadio je mnoge.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
„Odgovor je NIŠTA. Materija nas ne štiti. Šriti nas Bog, nekad kroz materiju, ali svakako ne putem brojanice. Brojanica nikada nije imala formu zaštite. Hrišćani nisu sujeverni i ne nose obeležja koja će ih „zaštiti“. Zaštićeni smo ako smo uz Boga“, rekla je u videu na svom Instagramu Andrea Kereš.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(3)
Kalesu
03.10.2022 16:29
Pitam se
11.11.2022 11:44
@Kalesu - Pitanje: Da li su svi postupci sveštenih lica istovetni, kod svih. Ako ne veruju u to, neka to javno kazu.", odnosno ako taj crveni končić za njega ne predstavla ništa, zašto ga je dirao, a ako je to neko obeležje ne daj Bože satansko, trebao je to narodu u besedi da kaže. Da ne pričamo kako ta lica odgovaraju na pitanje, da li se valja ovo, ono i njihove odgovore da moze. Sto sela, sto obicaja. Neki pravoslavni narodi nemaju slave, kao što ih imamo mi. Pa? Ko tu gresi? To bih ga pitao, da javno kaže.
Ne zna se
11.11.2022 11:36
Ne zna se sta je srpskije kod "veroučiteljke", ime il' prezime?
Kad god se spomene crven konac, setim se da sam negde pročitao kako je postupio jedan pravoslavni sveštenik (mislim čak da je bio episkop), kada je jednom detetu, pre početka kršenja, sa ručice skinuo crven konac, bacio ga na pod hrama i - izgazio. Zaključak izvedite sami.