BROJANICA NIJE NARUKVICA ZA SREĆU NI TALISMAN: Jedna od najvećih zabluda mnogih vernika! Evo za šta služi
Nošenje brojanice na levoj ruci, kao i njeno držanje u levoj ruci prilikom molitve, je čisto praktična stvar. Nije simboličke ili kanonske prirode, te nas i ne obavezuje da moramo tako postupiti.
Brojanicu prilikom molitve držimo u levoj ruci zato što se desnom rukom u to vreme osenjujemo krsnim znamenjem te ne možemo brojanicu držati, odbrojavati molitve i krstiti se u isto vreme jednom rukom. Kada brojanicu ne koristimo prilikom molitve – a to je njena JEDINA uloga, onda je najbolje da je odložimo negde na neku policu ili stočić gde držimo molitvenik, Psaltir, Sveto Pismo koje koristimo prilikom molitve.
Takođe brojanicu možemo nositi sa sobom, ako recimo idemo na put ili slično. Tada je možemo spakovati zajedno sa molitvenikom ili je staviti oko zgloba leve ruke, oko kaiša na pasu ili u džepu košulje.
Zašto leva ruka
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Možda vas zanima:
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Brojanicu treba nositi kao molitveni znak koji je veza sa Gospodom, nemojte nikada pred svima da se molite i “masete” njome, vec diskretno tvorite molitvu.
Brojanica nije nikakav talisman „narukvica za sreću“, kao ni „narukvica da deca lepo spavaju i svašta ne sanjaju“. Njena jedina uloga i svrha se može pojmiti samo kroz molitvu i nikako drugačije.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)