SPOMENIK VELIKANU NAŠEG VREMENA Izazvao je polemike oko orijentacije i izgleda same skulpture (FOTO/VIDEO)
Smešten je na obodu Tašmajdanskog parka ispred Crkve Svetog Marka. Otkriven je u podne 15. novembra 2018, na devetu godišnjicu patrijarhove smrti, u prisustvu gradskih čelnika i crkvenih velikodostojnika.
Jedan od najdražih srpskih patrijarha ima svoj spomenik vrlo specifičnog izgleda, što je izazvalo razne polemike.
Spomenik patrijarhu Pavlu, delo umetnika Zorana Maleša, visok je 180 cm, a s postamentom 220 cm. Izliven je u bronzi u livnici "Janković". Spomenik je podignut uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja.
vikipedija
Polemike
Još pre otkrivanja, spomenik je izazvao polemike oko orijentacije i izgleda same skulpture.
Možda vas zanima:
Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
Patrijarh Pavle je tvrdio da se zbog ove greške ne osećamo dovoljno srećno: 1 stvar nikako ne treba da radimo napamet
Patrijarh Pavle je tvrdio da pravimo jednu grešku, zbog koje se ne osećamo dovoljno srećno i zbog koje nam fali potpuno blagostanje.
Možda vas zanima:
Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
Patrijarh Pavle je tvrdio da se zbog ove greške ne osećamo dovoljno srećno: 1 stvar nikako ne treba da radimo napamet
Patrijarh Pavle je tvrdio da pravimo jednu grešku, zbog koje se ne osećamo dovoljno srećno i zbog koje nam fali potpuno blagostanje.
Možda vas zanima:
Patrijarha Pavla opčinila ova žena: Udala za Rusa i 1. put poljubila u 35, nije mu rodila decu, a obožavao je do smrti
Svojim stihovima Desanka Maksimović je uspela da zadivi, čak, i patrijarha Pavla, koji joj je lično uručio orden Svetog Save.
Patrijarh Pavle je tvrdio da se zbog ove greške ne osećamo dovoljno srećno: 1 stvar nikako ne treba da radimo napamet
Patrijarh Pavle je tvrdio da pravimo jednu grešku, zbog koje se ne osećamo dovoljno srećno i zbog koje nam fali potpuno blagostanje.
Naime, mnogi građani smatraju da je neprikladno da spomenik bude okrenut ka kafiću anglikaniziranog imena „St Marks Place“, a odnosi se na Crkvu Svetog Marka, ali i da je figura najomiljenijeg srpskog patrijarha koji je bio na čelu SPC od 1990. do 2009. godine, neuobičajena zbog polusedećeg izgleda i utiska nedovršenosti. Autor spomenika, vajar Zoran Maleš, ističe da je spomenik postavljen tako da bi što više prolaznika videlo celu skulpturu:
„ Nismo se vodili time da li gleda ka istoku ili severu. Spomenik je za zemlju vezan samo prednjim delom, a patrijarh Pavle je pognut i zamišljen, tako da izgleda kao da lebdi. Takvu skulpturu patrijarha napravio sam još ranije u galerijskom formatu. Gradskim ocima se svidela kada su je videli i želeli su da napravim baš takav spomenik. Poznato je da je patrijarh bio izuzetno skroman čovek. Moja prvobitna ideja je bila da spomenik bude visok svega metar i po, ali smo na kraju odlučili da ima 1,80 metara. Mislim da odiše skromnošću i da je pravo oličenje patrijarha. ”
Sociolog religije Draško Đenović kaže da nije bitno u kom smeru gleda spomenik:
„ To nije crkva, ni grob, niti verski objekat bogoslužbenog karaktera pa da mora da gleda ka istoku. Veći je problem to što je spomenik na mestu starog zatrpanog groblja i to na granici nekadašnjeg protestantskog i katoličkog groblja. Spomeniku je bilo prikladnije neko vidljivije mesto u centru grada.”
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)