MLADA U SUZAMA RADOSNICAMA DOČEKALA SVATOVE Čak pet barjaktara u narodnim nošnjama došlo je po Jovanu (FOTO/VIDEO)
Septembar je mesec kada je širom Srbije najviše okićenih kapija, a trubači imaju pune ruke posla. Velike svadbe sa nekoliko stotina zvanica deo su srpske tradicije, a mnogi stari običaji poštuju se i danas.
Predvodnik svatova uvek je brajktar koji ponosno drži trobojku,ide na čelu kolone i mahom je to najbolji neoženjeni mladoženjin drug. Međutim, kad su se venčavali Jovana iz Rudog u Republici Srpskoj i Nikola iz Čačka to je ipak bilo malo drugačije. Po lepu mladu došlo je ni manje, ni više, nego čak pet barjaktara i to obučenih u narodnu nošnju.
FOTO:RINA/Barjaktari
"Nikola i ja smo oduvek bili tradicionalni, poštovali smo i poštujemo našu veru, običaje, pa i pojedine obrede. Nije se o tome nekada bez razloga vodilo računa. Želela sam da izađem iz porodične kuće, želela sam da dođu svatovi po mene, svatovi sa što više barjaktara, a da me roditelji i brat, zajedno sa ostalim svadbarima isprate", rekla je za nevesta Jovana Lazović, sada Ružičić.
Znala je da su u Čačku malo drugačiji običaji i da imaju samo jednog barjaktara. Svom budućem suprugu rekla je da se to kod njih razlikuje, u zavisnosti od kraja do kraja, ali da je barjaktara uvek mnogo više i neparan broj. U Rudom su barjaktari svi mladoženjini prvi rođaci i zetovi. Nema ništa lepše nego kada se u svatovskoj koloni zaviore barjaci. Mladoženji se to dopalo. Svakako je tu bilo pet dobrih drugara koje nije želeo da razdvaja.
Možda vas zanima:
SVADBENI OBIČAJI KOD NAS I NA ZAPADU Jedan od možda najupečatljivijih momenata svake svadbe je bacanje bidermajera (FOTO/VIDEO)
Dan kada se mladenci čuvaju od zlih duhova
"UDAJ SE SEPTEMBRA U CRKVI" Srpske svadbe su skup religijskih, mitoloških i magijskih radnji, protkanih folklornim sadržajima (FOTO/VIDEO)
Svadbarski običaji u našem narodu prepuni su religijskih, mitoloških i magijskih radnji
Možda vas zanima:
SVADBENI OBIČAJI KOD NAS I NA ZAPADU Jedan od možda najupečatljivijih momenata svake svadbe je bacanje bidermajera (FOTO/VIDEO)
Dan kada se mladenci čuvaju od zlih duhova
"UDAJ SE SEPTEMBRA U CRKVI" Srpske svadbe su skup religijskih, mitoloških i magijskih radnji, protkanih folklornim sadržajima (FOTO/VIDEO)
Svadbarski običaji u našem narodu prepuni su religijskih, mitoloških i magijskih radnji
Možda vas zanima:
SVADBENI OBIČAJI KOD NAS I NA ZAPADU Jedan od možda najupečatljivijih momenata svake svadbe je bacanje bidermajera (FOTO/VIDEO)
Dan kada se mladenci čuvaju od zlih duhova
"UDAJ SE SEPTEMBRA U CRKVI" Srpske svadbe su skup religijskih, mitoloških i magijskih radnji, protkanih folklornim sadržajima (FOTO/VIDEO)
Svadbarski običaji u našem narodu prepuni su religijskih, mitoloških i magijskih radnji
"Ubrzo smo im to i saopštili. Znam samo da su se jako obradovali i da su bili počastvovani. Ubrzo je jedan od barjaktara predložio da u nošnji idu po mladu, što je nas oduševilo. Deveru i starom svatu se ta ideja takođe dopala, pa su i oni rešili da urade isto. Izabrali su najlepše nošnje i ta slika kad su dolazili po mene je nešto najlepše što sam do sada doživele. Krenule su mi niz lice suze radosnice", iskrena je Jovana.
FOTO:RINA/Barjaktari
Ovi novopečeni mladenci upoznali su preko folklora, jer su oboje igrali u Kulturno-umetničkim društvima u svom gradu. Njihova svadba, po svim običajima i poštujući tradiciju, trajala je dva dana i imali su 400 gostiju. U Rudom je veselje bilo ispod šatre i to po mladinoj želji, a drugi dan u restoranu. Na obe strane kitila se kapija bršljenom, tilom i cvećem. Svatove su sačekali mladini brat, tata i deda, a oni su na muštuluk poslali tri barjaktara, devera i starog svata. Međutim, ni nakon toga, svatovi nisu mogli proći skroz kapiju. Mladoženja je morao pogoditi jabuku, koja je bila podignuta visoko, nebu pod oblake.
FOTO:RINA/Barjaktari
"Pod šatorom 250 ljudi, a ja sama u sobi. Priznajem da sam plakala dok je otac govorio i priznajem da je sve bilo jako emotivno. Pod tremom sam čekala kada će brat doći po mene i kada će me izvesti pred devera. Iz bratove ruke predata sam u ruku devera. To nije bez razloga. Nekada se verovalo da je dever u muževljevoj kući ono što je brat u onoj u kojoj odrastaš. Ja verujem da i danas tako treba na to da gledamo i da se svi međusobno slažemo. Držeći devera za ruku, stigla sam i do Nikole, koji me čekao sa suzama u oku, koje je jedva skrio. Uspela sam da iskontrolišem emocije jer sam jedva čekala da ga zagrlim ", priča Jovana.
FOTO:RINA/Barjaktari
Srca su im bila puna kada su videli da se sve poklopilo i da je sve onako kako su zamišljali. Treme je i dalje bilo jer su znali da je pred njima tek veliki zadatak.
"Vreme za polazak svatova i odlazak mlade je nekako brzo prošlo. Tada je običaj da se mlada ne okreće više. Možda mi je tada bilo najteže. Bližnji prilaze, suze nekako idu, emocije naviru… Tek tada čovek shvati da je prešao prag… Prag jedne kuće u kojoj je odrastao, sazreo i proveo najbezbrižnije dane, odlazeći i prelazeći prag druge kuće čije prezime uzima i u čijem domu će porodicu da stvara", rekla je Jovana.
FOTO:RINA/Barjaktari
Venčanje u manastiru svakako je jedan od najlepših momenata njihovog venčanja, jer kako kaže, znala je da se tada pred bogom zaklinju na večnu ljubav.
"Ono najvažnije - moja slava više nije Nikoljdan, sada je Đurđevdan. Prvo što sam uradila - poljubila sam ikonu, okitila je i pomolila se Bogu da blagoslovi naš zajednički život", dodala je za kraj mlada.
Izvor: RINA
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Napustio školu a bio mega talenat, u životu ga pratio uspeh, al više je voleo kafanu: On je poslednji Beogradski mangup
Dijamant brušen na kaldrmi rodnog Beograda,Dušan Prelević Prele bio je mnogo toga: fudbaler, roker, glumac, boem, pisac, scenarista…
Letnje grančice gloga i običaj „vezivanja za snagu“ u periodu između Petrovdana i Velike Gospojine
U selima Srbije grančica gloga tokom leta ne bere se za čaj, već za snagu. Nosi se uz telo ili stavlja pod jastuk – ali tek kad se izgovori misao, jer glog ne čuva onoga ko ne zna šta nosi.
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
„Šumska gospa“ iz avgustovskog predanja: Biće koje dolazi samo kada se zaboravi ime one koja je otišla bez pozdrava
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
Maslačak u koji se ne duva kad nema vetra: Letnje verovanje o želji koja se ne nosi svakome
U narodnom verovanju, duvanje maslačka nije samo igra. Ako vetar ne duva, a neko duva maslačak – verovalo se da želja ne zna kuda da ide. Tada se može vratiti onome ko nije bio spreman da je primi.
Komentari(0)