GREH JE PROVODITI VREME U BESPOSLICI Srpski kaluđer koji je sprečio pokatoličavanje Srba u Vojvodini!
Za njega je istorija uistinu bila učiteljica života, ali Srbi njegovog vremena tu učiteljicu nisu imali. Zbog toga nastojao da njegovo narod dobije svoju učiteljicu, ili bar da nema tuđu.
"Srbi nikad nisu ljubili škole. Izgubili su carstvo, a nisu osnovali ni jednu jedinu školu. Nisu umeli da stvore diplomatsku veštinu zasnovanu na znanju. Nisu znali da predvide šta će im se desiti. Obrazovanje i nauka su ono što predstavlja kičmu jednoga naroda, ono što omogućuje uspravno držanje pred drugima i siguran, dalek pogled u budućnost", zapisao je krajem 18. veka Jovan Rajić, arhimandrit, pisac i istoričar.
Jovan Rajić je napisao prvu pisanu istoriju srpskoga naroda, koju je nazvao „Istorija raznih slavenskih narodov najpreče Bolgar, Hrvatov i Serbov“. Građu za ovu knjigu prikupljao je 40 godina u Nemačkoj, Rusiji, Veneciji, na Hilandaru i drugde.
Naša prva pisana istorija štampana je u štampariji Stefana Novakovića 1794−1795. godine u Beču. Svoje kapitalno delo Rajić je završio još 1768. ali je ono zbog cenzure bilo štampano tek četvrt veka docnije.
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Smatrao je da se bez poznavanja istorije susednih naroda ne može razumeti ni sopstvena, jer „sa susedima najviše i drugujemo, ali i ratujemo“.
Prinskrin
Učeni Srbi su pre dva veka za Rajića govorili da je otac srpske istorije a njegov „Katihizis“ zaustavio je vešto smišljeni plan Marije Terezije za unijaćenjem pravoslavnih Srba u Karlovačkoj mitropoliji.
Carica je imala želju da uvede „dobar katihizis za narod i škole“ zbog velike brige koju „nosi za verni ilirski narod svoj, naročito da bi obučen bio i u poznavanju Boga i njegove vrhovne vlasti i odavanja pravog poštovanja kako Bogu, tako i gospodaru svome u uzajamnim dužnostima.“
Katihizis je bio napisan na nemačkom a preko carskog komesara dostavljen u Karlovce, ali ga je srpski Sinod odbio. Kraljica je to prihvatila uz uslov da Srbi za tri nedelje ponude svoju Knjigu vere pravoslavne. Jovan Rajić se prihvatio posla i za samo 17 dana sačinio Katihizis. Rajićev Katihizis kojim je osujećen plan Beča sastavljen je iz tri dela: o veri, ljubavi i nadi.
Jovan Rajić, osim što je bio vrlo obrazovan i talentovan, bio je neobično vredan čovek. Dnevno je radio po 16-17 sati, dva-tri sata se molio Bogu a četiri-pet sati je spavao. Njegovo životno načelo bilo je da je greh provoditi vreme u besposlici.
„U jedinom mom životu vremena imam dovoljno, nepravedno, pa je grešno provesti ga tiho i besposleno.“
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
Komentari(0)