GREH JE PROVODITI VREME U BESPOSLICI Srpski kaluđer koji je sprečio pokatoličavanje Srba u Vojvodini!
Za njega je istorija uistinu bila učiteljica života, ali Srbi njegovog vremena tu učiteljicu nisu imali. Zbog toga nastojao da njegovo narod dobije svoju učiteljicu, ili bar da nema tuđu.
"Srbi nikad nisu ljubili škole. Izgubili su carstvo, a nisu osnovali ni jednu jedinu školu. Nisu umeli da stvore diplomatsku veštinu zasnovanu na znanju. Nisu znali da predvide šta će im se desiti. Obrazovanje i nauka su ono što predstavlja kičmu jednoga naroda, ono što omogućuje uspravno držanje pred drugima i siguran, dalek pogled u budućnost", zapisao je krajem 18. veka Jovan Rajić, arhimandrit, pisac i istoričar.
Jovan Rajić je napisao prvu pisanu istoriju srpskoga naroda, koju je nazvao „Istorija raznih slavenskih narodov najpreče Bolgar, Hrvatov i Serbov“. Građu za ovu knjigu prikupljao je 40 godina u Nemačkoj, Rusiji, Veneciji, na Hilandaru i drugde.
Naša prva pisana istorija štampana je u štampariji Stefana Novakovića 1794−1795. godine u Beču. Svoje kapitalno delo Rajić je završio još 1768. ali je ono zbog cenzure bilo štampano tek četvrt veka docnije.
Možda vas zanima:
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Možda vas zanima:
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Možda vas zanima:
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Smatrao je da se bez poznavanja istorije susednih naroda ne može razumeti ni sopstvena, jer „sa susedima najviše i drugujemo, ali i ratujemo“.
Prinskrin
Učeni Srbi su pre dva veka za Rajića govorili da je otac srpske istorije a njegov „Katihizis“ zaustavio je vešto smišljeni plan Marije Terezije za unijaćenjem pravoslavnih Srba u Karlovačkoj mitropoliji.
Carica je imala želju da uvede „dobar katihizis za narod i škole“ zbog velike brige koju „nosi za verni ilirski narod svoj, naročito da bi obučen bio i u poznavanju Boga i njegove vrhovne vlasti i odavanja pravog poštovanja kako Bogu, tako i gospodaru svome u uzajamnim dužnostima.“
Katihizis je bio napisan na nemačkom a preko carskog komesara dostavljen u Karlovce, ali ga je srpski Sinod odbio. Kraljica je to prihvatila uz uslov da Srbi za tri nedelje ponude svoju Knjigu vere pravoslavne. Jovan Rajić se prihvatio posla i za samo 17 dana sačinio Katihizis. Rajićev Katihizis kojim je osujećen plan Beča sastavljen je iz tri dela: o veri, ljubavi i nadi.
Jovan Rajić, osim što je bio vrlo obrazovan i talentovan, bio je neobično vredan čovek. Dnevno je radio po 16-17 sati, dva-tri sata se molio Bogu a četiri-pet sati je spavao. Njegovo životno načelo bilo je da je greh provoditi vreme u besposlici.
„U jedinom mom životu vremena imam dovoljno, nepravedno, pa je grešno provesti ga tiho i besposleno.“
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)