GREH JE PROVODITI VREME U BESPOSLICI Srpski kaluđer koji je sprečio pokatoličavanje Srba u Vojvodini!
Za njega je istorija uistinu bila učiteljica života, ali Srbi njegovog vremena tu učiteljicu nisu imali. Zbog toga nastojao da njegovo narod dobije svoju učiteljicu, ili bar da nema tuđu.
"Srbi nikad nisu ljubili škole. Izgubili su carstvo, a nisu osnovali ni jednu jedinu školu. Nisu umeli da stvore diplomatsku veštinu zasnovanu na znanju. Nisu znali da predvide šta će im se desiti. Obrazovanje i nauka su ono što predstavlja kičmu jednoga naroda, ono što omogućuje uspravno držanje pred drugima i siguran, dalek pogled u budućnost", zapisao je krajem 18. veka Jovan Rajić, arhimandrit, pisac i istoričar.
Jovan Rajić je napisao prvu pisanu istoriju srpskoga naroda, koju je nazvao „Istorija raznih slavenskih narodov najpreče Bolgar, Hrvatov i Serbov“. Građu za ovu knjigu prikupljao je 40 godina u Nemačkoj, Rusiji, Veneciji, na Hilandaru i drugde.
Naša prva pisana istorija štampana je u štampariji Stefana Novakovića 1794−1795. godine u Beču. Svoje kapitalno delo Rajić je završio još 1768. ali je ono zbog cenzure bilo štampano tek četvrt veka docnije.
Možda vas zanima:
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Možda vas zanima:
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Možda vas zanima:
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Smatrao je da se bez poznavanja istorije susednih naroda ne može razumeti ni sopstvena, jer „sa susedima najviše i drugujemo, ali i ratujemo“.
Prinskrin
Učeni Srbi su pre dva veka za Rajića govorili da je otac srpske istorije a njegov „Katihizis“ zaustavio je vešto smišljeni plan Marije Terezije za unijaćenjem pravoslavnih Srba u Karlovačkoj mitropoliji.
Carica je imala želju da uvede „dobar katihizis za narod i škole“ zbog velike brige koju „nosi za verni ilirski narod svoj, naročito da bi obučen bio i u poznavanju Boga i njegove vrhovne vlasti i odavanja pravog poštovanja kako Bogu, tako i gospodaru svome u uzajamnim dužnostima.“
Katihizis je bio napisan na nemačkom a preko carskog komesara dostavljen u Karlovce, ali ga je srpski Sinod odbio. Kraljica je to prihvatila uz uslov da Srbi za tri nedelje ponude svoju Knjigu vere pravoslavne. Jovan Rajić se prihvatio posla i za samo 17 dana sačinio Katihizis. Rajićev Katihizis kojim je osujećen plan Beča sastavljen je iz tri dela: o veri, ljubavi i nadi.
Jovan Rajić, osim što je bio vrlo obrazovan i talentovan, bio je neobično vredan čovek. Dnevno je radio po 16-17 sati, dva-tri sata se molio Bogu a četiri-pet sati je spavao. Njegovo životno načelo bilo je da je greh provoditi vreme u besposlici.
„U jedinom mom životu vremena imam dovoljno, nepravedno, pa je grešno provesti ga tiho i besposleno.“
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)