NAKON ŠKOLOVANJA SREĆU POTRAŽIO U SRBIJI Gavrilović je bio zatvoren, ozbiljan, vredan činovnik od poverenja, koji se neprekidno usavršavao (FOTO/VIDEO)
Nakon školovanja u požaru je izgorela sva njegova i očeva imovina, pa je kao potpuno osiromašen, sreću potražio u Srbiji.
Jovan Gavrilović (Vukovar, 3. novembar 1796 — Beograd, 29. jul 1877) bio je istoričar i političar.
Rođen je 1796. godine u Vukovaru, u Slavoniji, u imućnoj trgovačkoj porodici. Školovao se na više mesta - u Vukovaru, Šopronu, Pečuju, Karlovcima, Segedinu i Stolnom Beogradu. Učio je "pravne i državne nauke", osposobljavao se za poslove kojima će se sticajem okolnosti baviti u Srbiji. Spremao se prvobitno za "valjana trgovca, kakav mu je i otac bio." Međutim, nakon školovanja u požaru je izgorela sva njegova i očeva imovina, pa je kao potpuno osiromašen, sreću potražio u Srbiji.
vikipedija/Namesnici do punoletstva knjaza Milana Obrenovića
Bio je to zatvoren, ozbiljan, vredan činovnik od poverenja, koji se neprekidno usavršavao i radio na sebi. Kada se doselio u Srbiju (1831) obavljao je različite cenjene visoke državne poslove: sekretar Velikog suda, direktor kneževske kancelarije, ministar finansija, član Državnog saveta, upravitelj trgovačke škole, predsednik Srpskog učenog društva, treći namesnik Milana Obrenovića posle smrti Mihaila Obrenovića).
Bavio se proučavanjem srpske istorije, prikupljao izvore o Prvom srpskom ustanku. Bio je blizak prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića, i zalagao se za njegove promene književnog jezika. Dao je veliki doprinos razvoju prosvete u Srbiji i modernom organizovanju srpske države.
vikipedija/Jovan Gavrilović, bista na Kalemegdanu
Umro je u Beogradu 27. jula 1877. godine. Bio je do decembra 1924. sahranjen na beogradskom Starom groblju, da bi sa velikim počastima njegovi posmrtni ostaci bili preneti na Novo groblje.
Gavrilović je bio veliki dobrotvor "Učiteljskog udruženja" Kraljevine Srbije. To udruženje mu je jula 1893. godine na lepom mestu na beogradskom Kalemegdanu, podiglo skroman spomenik, poprsje na kamenom postolju koje je uradio vajar Petar Ubavkić. Pokojni Gavrilović je ostavio celo svoje imanje vredno 350.000 dinara ili 175.000 f. za humanitarni fond. Iz tog fonda će učitelji primati penziju, a učiteljska siročad i udovice primati potporu.
Izvor: vikipedija
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)