NAKON ŠKOLOVANJA SREĆU POTRAŽIO U SRBIJI Gavrilović je bio zatvoren, ozbiljan, vredan činovnik od poverenja, koji se neprekidno usavršavao (FOTO/VIDEO)
Nakon školovanja u požaru je izgorela sva njegova i očeva imovina, pa je kao potpuno osiromašen, sreću potražio u Srbiji.
Jovan Gavrilović (Vukovar, 3. novembar 1796 — Beograd, 29. jul 1877) bio je istoričar i političar.
Rođen je 1796. godine u Vukovaru, u Slavoniji, u imućnoj trgovačkoj porodici. Školovao se na više mesta - u Vukovaru, Šopronu, Pečuju, Karlovcima, Segedinu i Stolnom Beogradu. Učio je "pravne i državne nauke", osposobljavao se za poslove kojima će se sticajem okolnosti baviti u Srbiji. Spremao se prvobitno za "valjana trgovca, kakav mu je i otac bio." Međutim, nakon školovanja u požaru je izgorela sva njegova i očeva imovina, pa je kao potpuno osiromašen, sreću potražio u Srbiji.
vikipedija/Namesnici do punoletstva knjaza Milana Obrenovića
Bio je to zatvoren, ozbiljan, vredan činovnik od poverenja, koji se neprekidno usavršavao i radio na sebi. Kada se doselio u Srbiju (1831) obavljao je različite cenjene visoke državne poslove: sekretar Velikog suda, direktor kneževske kancelarije, ministar finansija, član Državnog saveta, upravitelj trgovačke škole, predsednik Srpskog učenog društva, treći namesnik Milana Obrenovića posle smrti Mihaila Obrenovića).
Bavio se proučavanjem srpske istorije, prikupljao izvore o Prvom srpskom ustanku. Bio je blizak prijatelj Vuka Stefanovića Karadžića, i zalagao se za njegove promene književnog jezika. Dao je veliki doprinos razvoju prosvete u Srbiji i modernom organizovanju srpske države.
vikipedija/Jovan Gavrilović, bista na Kalemegdanu
Umro je u Beogradu 27. jula 1877. godine. Bio je do decembra 1924. sahranjen na beogradskom Starom groblju, da bi sa velikim počastima njegovi posmrtni ostaci bili preneti na Novo groblje.
Gavrilović je bio veliki dobrotvor "Učiteljskog udruženja" Kraljevine Srbije. To udruženje mu je jula 1893. godine na lepom mestu na beogradskom Kalemegdanu, podiglo skroman spomenik, poprsje na kamenom postolju koje je uradio vajar Petar Ubavkić. Pokojni Gavrilović je ostavio celo svoje imanje vredno 350.000 dinara ili 175.000 f. za humanitarni fond. Iz tog fonda će učitelji primati penziju, a učiteljska siročad i udovice primati potporu.
Izvor: vikipedija
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Komentari(0)