MAČVANI ČUVAJU SEĆANJE Boj na Dublju je velika bitka između srpske i turske vojske (FOTO/VIDEO)
Direktan povod za Boj na Dublju (14./26. jula 1815.), bila je ženidba hajduka iz mačvanskog sela Banovo Polje sa ćerkom zvorničkog paše
Direktan povod za Boj na Dublju (14./26. jula 1815.), bila je ženidba hajduka iz mačvanskog sela Banovo Polje sa ćerkom zvorničkog paše. Ovo tvrdi šabački guslar, pesnik i neumorni istraživač istorije Milutin Mića Gvozdenović, a verziju koju su mu ispričali stari Mačvani opevao je, kako i doliči - u desetercu, u svojoj pesmi "Ženidba Banovac Nikole".
Printscreen/Youtube/trstenicani/Milutin-Mića Stojanović
Boj na Dublju je velika bitka između srpske i turske vojske, u kojoj su živote izgubili srpske vojvode Sima Nenadović i Milić Drinčić, ali su Turcima naneti značajni gubici. Ustanici kneza Miloša pobedili su turske trupe iz Bosne i zarobili Ibrahim-pašu Nikšićkog, a sa ovim događajima završen je oružani deo Drugog srpskog ustanka.
vikipedija/Milić Drinčić, poginuo u boju na Dublju, na kapiji turskog šanca
- Istražujući po Mačvi, imao sam običaj da pitam ljude šta su im o događajima pripovedali njihovi stari, pa sam tako naišao i na Mitra Banovca iz Banovog Polja, direktog potomka tog hajduka Nikole Banovca - objašnjava nam čika Mića Gvozdenović kako je otkrio ovu verziju slavnog boja.
Lično, kao razlog za Boj na Dublju, smatrao je netrpeljivost i veliku mržnju između Srba i Turaka, koja je posebno eskalirala u to vreme, ali mu je Mitar Banovac preneo ono što se, više od dva veka, prepričavalo po Mačvi, gde se istorija i legenda, ukrštaju kao nigde u Srbiji. Lepa ćerka Hasan-bega Drvenice i njeno bekstvo sa Srbinom, bili su direktan povod za bitku.
vikipedija/Sima Nenadović, poginuo u boju na Dublju
- Banovac je devojci poslao svog kalauza (glasonošu), nekog hajduka po imenu Spuša, ali nije ostalo upamćeno da li je ovo bilo prezime ili nadimak. Odneo joj je darove - dukate, minđuše i sve što je po običajima trebalo dati devojci prilikom prosidbe. Na put ga je poslao jer je prethodno Nikolin otac dočuo da postoji lepa muslimanka, Bula koja ne želi Turčina, već da hoće da se uda za Srbina - priča Mića Gvozdenović.
MAČVANI ČUVAJU SEĆANJE
Svakog avgusta Mačvani obeležavaju datum Boja na Dublju i sećaju se svih junaka koji su položili živote za veliku pobedu. U drugoj polovini jula, održava se tradicionalna dvodnevna manifestacija, uz nadmetanje u hajdučkim disciplinama i kulturno-umetnički program. Za, ovde prestižnu, titulu dubljanskog vojvode takmiče se momci iz mnogih mačvanskih sela.
Tako da su vrata praktično bila otvorena, a uz dukate, kalauz Spuša odneo je i poruku - da ukoliko je zainteresovana, odmah sutra u zoru, dođe na sastanak kod Zvorničke kule. Devojka je tako i učinila, pa je na konju, zajedno sa mladoženjom i njegovim drugom, prebegla u Srbiju kod Janje.
- Dočekale su ga njegove hajdučke družine, a kada je osetio da je na Karađorđevoj zemlji, kako se tada govorilo, Nikola se više nije ni žurio. Razapeo je šator po turskom i srpskom običaju toga doba, za sebe i svoju nevestu. Ovo se u Bosni brzo saznalo i Turci su krenuli u poteru za njima.
vikipedija/Sima Milutinović Sarajlija učesnik boja
Gvozdenović podseća na osetljiv istorijski trenutak Drugog srpskog ustanka, uoči kojeg se narod suočio sa terorom i surovim uterivanjem nameta... Najuticajnija ličnost, Miloš Obrenović, u vreme događaja sa mladom iz Bosne, zatekao se sa velikom vojskom kod obližnjeg sela Lipolist, a kada mu je javljeno da su se hajduci sukobili sa Turcima, odmah je pohitao u pomoć.
- Došlo je do žestokog boja na imanju pop Andrije Mišića, koji je i dojavio Miloševoj vojsci šta se dešava kod Dublja. Uspeli su ustanici da poraze Turke, da zarobe njihove prvake, ali devojka je, na žalost, završila tragično.
vikipedija/Ustanik bećar
Nikola Banovac, navodno je u okršaju ubio devojčinog brata, zbog čega mu je ona jako zamerila. Ili je bar tako tvrdio Mitar Banovac. Uglavnom, priča kaže da se Nikola okrenuo i onako žestok i prek kakav je bio, odrubio joj glavu tom istom sabljom.
O Nikolinom junaštvu i podvizima njegovih saboraca, čika Mića Gvozdenović pevao nam je uz gusle, a u pesmi je opevao i lepotu mlade pašine kćeri:
"A kakva je kao gorska vila,
Na njoj trepti sva čoha i svila,
Kao da je sa nebesa sašla,
Ja iz raja božijeg izašla..."
- Žao mi je što mi Srbi ne znamo bolje svoju istoriju, a ni istoričari se nisu trudili baš mnogo da istraže ovakve događaje - zaključuje Mića Gvozdenović.
vikipedija/Araba, vrsta kola na koje su ustanici zakivali daske radi zaštite
HVATANJE IBRAHIM-PAŠE
Tokom hvatanja Ibrahim-paše u Boju na Dublju desio se incident, kada su neki ustanici pokušali da ga opljačkaju, a Miloš pošao da ih spreči. Jedan ustanik je uperio pušku u kneževe grudi, ali ga je Sima Paštrmac ubio i tako spasao život Milošu Obrenoviću.
Od turskih komandanata, spasao se četovođa Talaš, koji je na konju pobegao od popa Nikole Smiljanića. Pop je tada za njim povikao: "E Talaše, šteta, takav konj za takvog junaka!"
Bitka na Dublju je ekranizovana u popularnoj domaćoj seriji "Vuk Karadžić", a snimljene su upravo scene bekstva Turaka i Srba kako ih jure.
vikipedija/Boj na Dublju umetnički prikaz
PESNIK I GUSLAR - OFICIR BEZBEDNOSTI
Milutin Mića Gvozdenović radni vek proveo je u MUP-u kao visoki oficir bezbednosti. Književnost mu je ljubav još od rane mladosti, a objavljivao je u brojnim časopisima.
Napisao je više knjiga, od kojih neke još uvek čekaju na štampanje. Bavi se istorijom i pevanjem uz gusle. Učesnik je književnih večeri, gde je uvek rado viđen.
Izvor: novosti
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(0)