TAJNA JE KAKO JE TELO PESNIKA OČUVANO 6 DECENIJA Imao je tri oporuke, ali njegova testamentarna želja nije ispunjena do kraja (VIDEO)
Jovan Dučić je, kao što je poznato, napisao tri testamenta.
Na Blagovesti, u Hercegovačkoj Gračanici, svetu liturgiju (i pomen Jovanu Dučiću) služio je vladika hercegovački Gligorije. Na Crkvinu, da oda poštu velikom pesniku, došlo je čitavo Trebinje.
Jovana Dučića, pesnika i diplomatu od blistave karijere, Drugi svetski rat zatekao je u Madridu, gde je bio na mestu kraljevsko-ministarskog poslanika. Iz Madrida, Dučić je otišao u Ameriku, u Geri (država Indijana), kod svog rođaka Mihaila Dučića. Umro je 4. aprila 1943. godine. Privremeno konačište dobio je u porti manastira Sveti Sava u Libertivilu. Šezdesetih godina prošlog veka grupa srpskih intelektualaca: Miodrag Pavlović, Zoran Gavrilović, Borislav Mihajlović Mihiz, Živorad Stojković, Peđa Milosavljević, pokušala je da ispuni pesnikovu želju i njegove zemne ostatke vrati u Trebinje.
To se dogodilo 57 godina kasnije, 23. oktobra 2000. godine. Iz porte manastira u Libertivilu, telo pesnika Jovana Dučića preneto je u Hercegovačku Gračanicu, na Crkvini, brdašcu iznad Trebinja, u Blagoveštensku crkvu, koju je projektovao arhitekta Predrag Ristić.
Jovan Dučić je, kao što je poznato, napisao tri testamenta. U prvoj oporuci, napisanoj 16. januara 1930. godine, piše: „U slučaju da umrem van Trebinja, mesta mog rođenja, želim da se moje telo prenese u Trebinje i sahrani... Grobnica da se ozida i poploči betonom, a mesto svakog drugog spomenika želim da se na grobnici postavi jedan veliki blok crnog granita i da na tom granitu ništa drugo ne bude napisano nego ime: Jovan Dučić, pesnik”.
U Rimu, pet godina kasnije, Dučić piše: „Treba me sahraniti u Trebinju, odmah posle smrti, u grobnici koju ću prethodno sam napraviti, ali nipošto na groblju nego navrh kakvog manjeg brda u okolini sa velikim granitom iz Jablanice (debeli blok 60 cm visok, 1,20 širok, i 2,5 metara dug) sa jednim natpisom urezanim: Jovan Dučić, pesnik”.
U poslednjoj oporuci, pisanoj 15. jula 1941. godine, dve godine pre smrti, pesnik traži da se njegova novčana zaostavština podeli na dva jednaka dela: jednim da se pomogne rad Srpskog kulturno-umetničkog društva „Prosvjeta” u Sarajevu, a drugi da se upotrebi za izgradnju „Krasne Pravoslavne crkve u Trebinju u stilu one u kosovskoj Gračanici i da se moje telo prenese i sahrani u istoj”.
Zahvaljujući dobrotvoru Branku Tupanjcu, našem zemljaku iz Čikaga, koji je uložio 2,5 miliona dolara, izgrađena je crkva, konak i zvonik. U Hercegovačkoj Gračanici Jovan Dučić počiva 12 godina.
Ali, njegova testamentarna želja nije ispunjena do kraja. Umesto ploče od crnog granita, postavljena je braon ploča, na kojoj ne piše ništa, koja je u ravni poda. Na zidu, na ploči od sivog mermera, piše: Jovan Dučić – pesnik. Događa se da braon ploču, grobno mesto, vernici i posetioci hrama – nagaze, ne znajući da tu počiva telo velikog srpskog pesnika.
Ostaje nejasno zašto želja Jovana Dučića nije ispoštovana do kraja, zašto ploča nije od crnog granita, zašto na njoj ne piše: Jovan Dučić – pesnik, i zašto nije malo izdignuta iznad poda, kako bi bila jasno uočljiva.
Ekshumaciji tela Jovana Dučića u porti manastira Sveti Sava u Libertivilu (SAD), prisustvovao je i pesnik Rajko Petrov Nogo. Ostalo je njegovo dragoceno svedočenje: „Telo Jovana Dučića bilo je smešteno u tri kovčega: jedan gvozdeni i dva bakarna. Telo je potpuno očuvano, na grudima Jovana Dučića ležala je njegova ’lirika’. Knjiga je, takođe, neoštećena, samo je malo povukla vlagu. Čin ekshumacije snimila je kamera TV Beograd”.
Očekivalo se da se oko svega ovoga izjasni Srpska pravoslavna crkva i stručnjaci, jer se pričalo da je Dučićevo telo bilo balsamovano, ali su razjašnjenja izostala. Ostaće večito tajna kako je telo pesnika Jovana Dučića ostalo tako sačuvano punih 58 godina.
Izvor: politika
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)