TAJNA JE KAKO JE TELO PESNIKA OČUVANO 6 DECENIJA Imao je tri oporuke, ali njegova testamentarna želja nije ispunjena do kraja (VIDEO)
Jovan Dučić je, kao što je poznato, napisao tri testamenta.
Na Blagovesti, u Hercegovačkoj Gračanici, svetu liturgiju (i pomen Jovanu Dučiću) služio je vladika hercegovački Gligorije. Na Crkvinu, da oda poštu velikom pesniku, došlo je čitavo Trebinje.
Jovana Dučića, pesnika i diplomatu od blistave karijere, Drugi svetski rat zatekao je u Madridu, gde je bio na mestu kraljevsko-ministarskog poslanika. Iz Madrida, Dučić je otišao u Ameriku, u Geri (država Indijana), kod svog rođaka Mihaila Dučića. Umro je 4. aprila 1943. godine. Privremeno konačište dobio je u porti manastira Sveti Sava u Libertivilu. Šezdesetih godina prošlog veka grupa srpskih intelektualaca: Miodrag Pavlović, Zoran Gavrilović, Borislav Mihajlović Mihiz, Živorad Stojković, Peđa Milosavljević, pokušala je da ispuni pesnikovu želju i njegove zemne ostatke vrati u Trebinje.
To se dogodilo 57 godina kasnije, 23. oktobra 2000. godine. Iz porte manastira u Libertivilu, telo pesnika Jovana Dučića preneto je u Hercegovačku Gračanicu, na Crkvini, brdašcu iznad Trebinja, u Blagoveštensku crkvu, koju je projektovao arhitekta Predrag Ristić.
Jovan Dučić je, kao što je poznato, napisao tri testamenta. U prvoj oporuci, napisanoj 16. januara 1930. godine, piše: „U slučaju da umrem van Trebinja, mesta mog rođenja, želim da se moje telo prenese u Trebinje i sahrani... Grobnica da se ozida i poploči betonom, a mesto svakog drugog spomenika želim da se na grobnici postavi jedan veliki blok crnog granita i da na tom granitu ništa drugo ne bude napisano nego ime: Jovan Dučić, pesnik”.
U Rimu, pet godina kasnije, Dučić piše: „Treba me sahraniti u Trebinju, odmah posle smrti, u grobnici koju ću prethodno sam napraviti, ali nipošto na groblju nego navrh kakvog manjeg brda u okolini sa velikim granitom iz Jablanice (debeli blok 60 cm visok, 1,20 širok, i 2,5 metara dug) sa jednim natpisom urezanim: Jovan Dučić, pesnik”.
U poslednjoj oporuci, pisanoj 15. jula 1941. godine, dve godine pre smrti, pesnik traži da se njegova novčana zaostavština podeli na dva jednaka dela: jednim da se pomogne rad Srpskog kulturno-umetničkog društva „Prosvjeta” u Sarajevu, a drugi da se upotrebi za izgradnju „Krasne Pravoslavne crkve u Trebinju u stilu one u kosovskoj Gračanici i da se moje telo prenese i sahrani u istoj”.
Zahvaljujući dobrotvoru Branku Tupanjcu, našem zemljaku iz Čikaga, koji je uložio 2,5 miliona dolara, izgrađena je crkva, konak i zvonik. U Hercegovačkoj Gračanici Jovan Dučić počiva 12 godina.
Ali, njegova testamentarna želja nije ispunjena do kraja. Umesto ploče od crnog granita, postavljena je braon ploča, na kojoj ne piše ništa, koja je u ravni poda. Na zidu, na ploči od sivog mermera, piše: Jovan Dučić – pesnik. Događa se da braon ploču, grobno mesto, vernici i posetioci hrama – nagaze, ne znajući da tu počiva telo velikog srpskog pesnika.
Ostaje nejasno zašto želja Jovana Dučića nije ispoštovana do kraja, zašto ploča nije od crnog granita, zašto na njoj ne piše: Jovan Dučić – pesnik, i zašto nije malo izdignuta iznad poda, kako bi bila jasno uočljiva.
Ekshumaciji tela Jovana Dučića u porti manastira Sveti Sava u Libertivilu (SAD), prisustvovao je i pesnik Rajko Petrov Nogo. Ostalo je njegovo dragoceno svedočenje: „Telo Jovana Dučića bilo je smešteno u tri kovčega: jedan gvozdeni i dva bakarna. Telo je potpuno očuvano, na grudima Jovana Dučića ležala je njegova ’lirika’. Knjiga je, takođe, neoštećena, samo je malo povukla vlagu. Čin ekshumacije snimila je kamera TV Beograd”.
Očekivalo se da se oko svega ovoga izjasni Srpska pravoslavna crkva i stručnjaci, jer se pričalo da je Dučićevo telo bilo balsamovano, ali su razjašnjenja izostala. Ostaće večito tajna kako je telo pesnika Jovana Dučića ostalo tako sačuvano punih 58 godina.
Izvor: politika
Za čarobnu boju: U lukovinu dodajte 1 tajni sastojak, imaćete najlepša jaja ovog Uskrsa
Za ovu tehniku farbanja jaja za Uskrs potrebna vam je lukovina od crvenog luka, sirće, ali i jedan tajni sastojak
Tajna dinastije Nemanjića: Evo zašto su svi vladari nosili ime Stefan!
Svih 11 vladara iz srednjovekovne srpske dinastije Nemanjića zvali su se Stefan, ali nijednom to nije bilo pravo ime
Ovaj običaj Srbi jako poštuju: Evo kada se na groblje ne ide ni slučajno
Kada se ne ide na groblje? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio.
JAJE ČUVARKUĆA: Ovo je JEDINO ISPRAVNO uraditi sa prošlogodišnjim
Mnoge ljude muči pitanje šta se zapravo radi sa čuvarkućom od prošlog Uksrsa, kao i zašto je čuvamo svih 12 meseci
CRKVA OBELEŽAVA TRI SV. MUČENICE: Izgovorite danas ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 16. aprila po crkvenom, a 29. aprila po gregorijanskom kalendaru
Komentari(0)