DOBROTVOR U ČAST PREDSEDNIKU POKLONIO OVAJ PEČAT Neprocenivi predmet "vaskrsao" nakon 120 godina u Muzeju istorije Srbije i to bez jednog, jedinog dinara (VIDEO)
U Muzeju istorije Srbije potpisan je ugovor o poklonu ličnog pečata kraljice Drage Obrenović, neprocenjive vrednosti, ovoj srskoj kulturnoj ustanovi.
Ugovor su potpisali Miroslav Mlinar, poznati srpski doborotvor, humanista, zadužbinar, patriota, i, nadasve, veliki čovek i Dušica Bojić direktorka Muzeja istorije Srbije.
Draginja Obrenović — Draga (devojačko Lunjevica, iz prvog braka Mašin; Gornji Milanovac, 11/23. septembar 1866 — Beograd, 29. maj/11. jun 1903) bila je kraljica Srbije i supruga kralja Aleksandra Obrenovića, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović.
„Imao sam veliku čast i zadovoljstvo da, među prvima, u društvu našeg 30 godina zajedničkog komšije i prijatelja, bivšeg ministra kulture, gospodina Dragana Kojadinovića, vidim lepotu, nad lepotama savršene ženske figure i još veće savršenstvo juvelirskog rada, jedne od najpoznatijih kraljevskih juvelirnica Starog Beča. Pečat figura sa likom kraljice Drage Obrenović, optočen je dijamantima i dragim kamenjem, a na njegovom postolju u kružnoj formi, nalazi se prelepo ćirilično slovo D sa kraljevskom krunom Dinastije Obrenović.
Možda vas zanima:
KAKO SE ENGLEZ ZALJUBIO U BEOGRAD Od njega se morao odvojiti sa najvećim bolom o čemu svedoči i knjiga "Srbija raj siromašnog čoveka"
U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Herbert Vivijen, novinar i putopisac, je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu.
LJUBICA SA GOLIJE ISPLELA PRSLUK ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Evo kako izgleda nesvakidašnji unikat
Meštani koji žive pod Golijom, jednom od najsurovijih srpskih planina, decenijama su čekali da njihov izlokani makadam promeni izgled, a sada se njihov veliki san ostvaruje
Možda vas zanima:
KAKO SE ENGLEZ ZALJUBIO U BEOGRAD Od njega se morao odvojiti sa najvećim bolom o čemu svedoči i knjiga "Srbija raj siromašnog čoveka"
U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Herbert Vivijen, novinar i putopisac, je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu.
LJUBICA SA GOLIJE ISPLELA PRSLUK ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Evo kako izgleda nesvakidašnji unikat
Meštani koji žive pod Golijom, jednom od najsurovijih srpskih planina, decenijama su čekali da njihov izlokani makadam promeni izgled, a sada se njihov veliki san ostvaruje
Možda vas zanima:
KAKO SE ENGLEZ ZALJUBIO U BEOGRAD Od njega se morao odvojiti sa najvećim bolom o čemu svedoči i knjiga "Srbija raj siromašnog čoveka"
U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Herbert Vivijen, novinar i putopisac, je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu.
LJUBICA SA GOLIJE ISPLELA PRSLUK ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Evo kako izgleda nesvakidašnji unikat
Meštani koji žive pod Golijom, jednom od najsurovijih srpskih planina, decenijama su čekali da njihov izlokani makadam promeni izgled, a sada se njihov veliki san ostvaruje
-Znam da pečat sasvim sigurno ima direktnu vezu sa osnivačem organizacije “Crna ruka” i organizatorom “Majskog prevrata”, jednoj od tragičnih figura srpske istorije, majorom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom.“ – rekao je Miroslav Mlinar.
Vreme je prolazilo, a sa vremenom i vlast, prva, pa druga, pa treća i tako redom, sve do marta meseca 2022. godine, kada je Miroslav u razgovoru sa svojim dugogodišnjim prijateljem, advokatom i narodnim poslanikom Vladimirom Đukanovićem, doneo čvrstu odluku. U znak zahvalnosti na iskrenoj i ljudskoj podršci, koju mu je pružio predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dok se kao jedan od najtežih pacijenata, gotovo bezizlazno borio za goli život, u Kovid bolnici na Bežanijskoj Kosi, “to nešto” je odlučio da pokloni upravo njemu, tačnije Muzeju istorije Srbije.
Ministarka kulture Republike Srbije, gospođa Maja Gojković, je o Miroslavovoj nameri obavestila direktorku Muzeja istorije Srbije, gospođu Dušicu Bojić. Trenutak kada je u svojim rukama držala deo srpske istorije, od neprocenivog značaja, kao Srpkinja iz Hercegovine i kao neko ko je ceo svoj život utkao u beskompromisnu borbu za očuvanje srpskog roda i srpske istorijske baštine, gotovo da nije mogla opisati rečima bez suza.
Gospođa Bojić naprosto nije mogla verovati, da je jedan takav neprocenivi predmet bukvalno vaskrsao nakon 120 godina u Muzeju istorije Srbije i to bez jednog, jedinog dinara. Upravo je ona veoma dobro znala, da je pre svega par meseci, muzej uz pomoć države, na jednoj aukciji u Americi, na kojoj se prodavao set u kome se nalazio orden i zvezda Miloša Velikog u zlatu i dijamantima, jedna od puaška kralja Milana Obrenovića i insignija sa imenom kraljice Drage Obrenović, sa početnom cenom od ukupno 300.000 dolara, uspeo da kupi jedino malu insigniju, sa imenom kraljice Drage.
Da tuga bude još veća, to su samo neki od mnogobrojnih ukradenih, ili otuđenih predmeta od neprocenjive vrednosti za srpski narod, a koji se širom sveta prodaju na sajtovima inostranih aukcijskih kuća. Da ironija bude još veća, vlasnik ovog seta bio je Kanađanin hrvatskog porekla Beri Turk, koji je i osnivač ugledne aukcijske kuće „Emedals“. Kako je bilo navedeno na sajtu aukcijske kuće, oglašena je prodaja ordena Miloša Obrenovića, kao unikata iz 1898, koji je pripadao lično kralju Aleksandru Obrenoviću i namenski je rađen za njega. Na sajtu između ostalog se navodi, orden je napravljen u čuvenoj austrijskoj radionici Karla Flajšhakera, a sa velikom sigurnošću to je potvrdio Tomislav Muhić, autor knjige „Srpska i jugoslovenska ordenja i odlikovanja“.
Izvor: nedeljnikafera
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)