DOBROTVOR U ČAST PREDSEDNIKU POKLONIO OVAJ PEČAT Neprocenivi predmet "vaskrsao" nakon 120 godina u Muzeju istorije Srbije i to bez jednog, jedinog dinara (VIDEO)
U Muzeju istorije Srbije potpisan je ugovor o poklonu ličnog pečata kraljice Drage Obrenović, neprocenjive vrednosti, ovoj srskoj kulturnoj ustanovi.
Ugovor su potpisali Miroslav Mlinar, poznati srpski doborotvor, humanista, zadužbinar, patriota, i, nadasve, veliki čovek i Dušica Bojić direktorka Muzeja istorije Srbije.
Draginja Obrenović — Draga (devojačko Lunjevica, iz prvog braka Mašin; Gornji Milanovac, 11/23. septembar 1866 — Beograd, 29. maj/11. jun 1903) bila je kraljica Srbije i supruga kralja Aleksandra Obrenovića, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenović.
„Imao sam veliku čast i zadovoljstvo da, među prvima, u društvu našeg 30 godina zajedničkog komšije i prijatelja, bivšeg ministra kulture, gospodina Dragana Kojadinovića, vidim lepotu, nad lepotama savršene ženske figure i još veće savršenstvo juvelirskog rada, jedne od najpoznatijih kraljevskih juvelirnica Starog Beča. Pečat figura sa likom kraljice Drage Obrenović, optočen je dijamantima i dragim kamenjem, a na njegovom postolju u kružnoj formi, nalazi se prelepo ćirilično slovo D sa kraljevskom krunom Dinastije Obrenović.
Možda vas zanima:
KAKO SE ENGLEZ ZALJUBIO U BEOGRAD Od njega se morao odvojiti sa najvećim bolom o čemu svedoči i knjiga "Srbija raj siromašnog čoveka"
U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Herbert Vivijen, novinar i putopisac, je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu.
LJUBICA SA GOLIJE ISPLELA PRSLUK ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Evo kako izgleda nesvakidašnji unikat
Meštani koji žive pod Golijom, jednom od najsurovijih srpskih planina, decenijama su čekali da njihov izlokani makadam promeni izgled, a sada se njihov veliki san ostvaruje
Možda vas zanima:
KAKO SE ENGLEZ ZALJUBIO U BEOGRAD Od njega se morao odvojiti sa najvećim bolom o čemu svedoči i knjiga "Srbija raj siromašnog čoveka"
U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Herbert Vivijen, novinar i putopisac, je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu.
LJUBICA SA GOLIJE ISPLELA PRSLUK ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Evo kako izgleda nesvakidašnji unikat
Meštani koji žive pod Golijom, jednom od najsurovijih srpskih planina, decenijama su čekali da njihov izlokani makadam promeni izgled, a sada se njihov veliki san ostvaruje
Možda vas zanima:
KAKO SE ENGLEZ ZALJUBIO U BEOGRAD Od njega se morao odvojiti sa najvećim bolom o čemu svedoči i knjiga "Srbija raj siromašnog čoveka"
U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića. Herbert Vivijen, novinar i putopisac, je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu.
LJUBICA SA GOLIJE ISPLELA PRSLUK ZA PREDSEDNIKA SRBIJE Evo kako izgleda nesvakidašnji unikat
Meštani koji žive pod Golijom, jednom od najsurovijih srpskih planina, decenijama su čekali da njihov izlokani makadam promeni izgled, a sada se njihov veliki san ostvaruje
-Znam da pečat sasvim sigurno ima direktnu vezu sa osnivačem organizacije “Crna ruka” i organizatorom “Majskog prevrata”, jednoj od tragičnih figura srpske istorije, majorom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom.“ – rekao je Miroslav Mlinar.
Vreme je prolazilo, a sa vremenom i vlast, prva, pa druga, pa treća i tako redom, sve do marta meseca 2022. godine, kada je Miroslav u razgovoru sa svojim dugogodišnjim prijateljem, advokatom i narodnim poslanikom Vladimirom Đukanovićem, doneo čvrstu odluku. U znak zahvalnosti na iskrenoj i ljudskoj podršci, koju mu je pružio predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dok se kao jedan od najtežih pacijenata, gotovo bezizlazno borio za goli život, u Kovid bolnici na Bežanijskoj Kosi, “to nešto” je odlučio da pokloni upravo njemu, tačnije Muzeju istorije Srbije.
Ministarka kulture Republike Srbije, gospođa Maja Gojković, je o Miroslavovoj nameri obavestila direktorku Muzeja istorije Srbije, gospođu Dušicu Bojić. Trenutak kada je u svojim rukama držala deo srpske istorije, od neprocenivog značaja, kao Srpkinja iz Hercegovine i kao neko ko je ceo svoj život utkao u beskompromisnu borbu za očuvanje srpskog roda i srpske istorijske baštine, gotovo da nije mogla opisati rečima bez suza.
Gospođa Bojić naprosto nije mogla verovati, da je jedan takav neprocenivi predmet bukvalno vaskrsao nakon 120 godina u Muzeju istorije Srbije i to bez jednog, jedinog dinara. Upravo je ona veoma dobro znala, da je pre svega par meseci, muzej uz pomoć države, na jednoj aukciji u Americi, na kojoj se prodavao set u kome se nalazio orden i zvezda Miloša Velikog u zlatu i dijamantima, jedna od puaška kralja Milana Obrenovića i insignija sa imenom kraljice Drage Obrenović, sa početnom cenom od ukupno 300.000 dolara, uspeo da kupi jedino malu insigniju, sa imenom kraljice Drage.
Da tuga bude još veća, to su samo neki od mnogobrojnih ukradenih, ili otuđenih predmeta od neprocenjive vrednosti za srpski narod, a koji se širom sveta prodaju na sajtovima inostranih aukcijskih kuća. Da ironija bude još veća, vlasnik ovog seta bio je Kanađanin hrvatskog porekla Beri Turk, koji je i osnivač ugledne aukcijske kuće „Emedals“. Kako je bilo navedeno na sajtu aukcijske kuće, oglašena je prodaja ordena Miloša Obrenovića, kao unikata iz 1898, koji je pripadao lično kralju Aleksandru Obrenoviću i namenski je rađen za njega. Na sajtu između ostalog se navodi, orden je napravljen u čuvenoj austrijskoj radionici Karla Flajšhakera, a sa velikom sigurnošću to je potvrdio Tomislav Muhić, autor knjige „Srpska i jugoslovenska ordenja i odlikovanja“.
Izvor: nedeljnikafera
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)