Salon arhitekture je najznačajnija nacionalna godišnja smotra iz oblasti savremene arhitekture koju od 1974. godine u kontinuitetu organizuje Muzej primenjene umetnosti
Salon pruža sveobuhvatni presek arhitektonske produkcije na nacionalnom nivou uz gostujuće učešće autora sa međunarodne scene i iz regiona. U okviru takmičarskog dela programa dodeljuju se nagrade, priznanja i pohvale u okviru predviđenih kategorija, kao i glavna nagrada Salona – Grand Prix.
Pod ovogodišnjim sloganom ZAOKRET, 44. Salon arhitekture je posvećen saradnji i aktivnom odnosu prema savremenim tokovima arhitektonskog oblikovanja i delovanja u kontekstu aktuelnih društvenih, ekonomskih i klimatskih izazova.
U cilju uključivanja različitih perspektiva i šireg promišljanja o ulozi i poziciji struke danas, koncept ovogodišnjeg izdanja Salona arhitekture osmišljen je kroz razmenu javnog i civilnog sektora i blisku saradnju timova Muzeja primenjene umetnosti, Ženskog arhitektonskog društva i projekta PreSalona, posvećenog umrežavanju i razmeni iskustava u nastavnom procesu četiri fakulteta arhitekture i dizajna.
Kustoski tim će ove godine težiti unapređenju Salona arhitekture, ne samo kao značajnog preseka savremene nacionalne produkcije, već i kao platforme za intenzivnu razmenu misli, ideja i praksi širokog kruga aktera oko centralne problemske teme Salona ZAOKRET.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)