Salon arhitekture je najznačajnija nacionalna godišnja smotra iz oblasti savremene arhitekture koju od 1974. godine u kontinuitetu organizuje Muzej primenjene umetnosti
Salon pruža sveobuhvatni presek arhitektonske produkcije na nacionalnom nivou uz gostujuće učešće autora sa međunarodne scene i iz regiona. U okviru takmičarskog dela programa dodeljuju se nagrade, priznanja i pohvale u okviru predviđenih kategorija, kao i glavna nagrada Salona – Grand Prix.
Pod ovogodišnjim sloganom ZAOKRET, 44. Salon arhitekture je posvećen saradnji i aktivnom odnosu prema savremenim tokovima arhitektonskog oblikovanja i delovanja u kontekstu aktuelnih društvenih, ekonomskih i klimatskih izazova.
U cilju uključivanja različitih perspektiva i šireg promišljanja o ulozi i poziciji struke danas, koncept ovogodišnjeg izdanja Salona arhitekture osmišljen je kroz razmenu javnog i civilnog sektora i blisku saradnju timova Muzeja primenjene umetnosti, Ženskog arhitektonskog društva i projekta PreSalona, posvećenog umrežavanju i razmeni iskustava u nastavnom procesu četiri fakulteta arhitekture i dizajna.
Kustoski tim će ove godine težiti unapređenju Salona arhitekture, ne samo kao značajnog preseka savremene nacionalne produkcije, već i kao platforme za intenzivnu razmenu misli, ideja i praksi širokog kruga aktera oko centralne problemske teme Salona ZAOKRET.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Kada bi je neko uvredio ili ponizio, Desanka Maksimović imala je spreman odgovor: Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i "vratila na mesto"
Desanka Maksimović oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, što je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo veći od drame i vike!
Komentari(0)