Zapis kao svetinja

U selima oko planine Javor, naročito u okolini Kušića i Katića, rastu stara stabla javora, bukve i jasena koja meštani nikada ne seku niti diraju. Zovu ih zapisi jer su nekada na njima sveštenici kresali krst uoči litija. To drveće je svetinja i pod njim se okupljao narod tokom sušnih godina da moli za kišu.

Ipak ono što ovaj zapis čini posebnim jeste neobjašnjiv fenomen koji prenose stariji seljani. Drvo baca hlad samo ujutru dok sunce izlazi. Posle devet ili deset sati ujutru senka nestaje i drvo izgleda kao da je uspravno na suncu čak i kad je nad njim oblak.

Verovanje da drvo zna dušu čoveka

Meštani tvrde da ovo drveće ima dar da prepozna ko mu prilazi s poštovanjem a ko sa zlom. Ako grešan čovek stane pod njega hlad se povlači. Neki kažu da su u detinjstvu bežali ispod zapisa ali bi se ubrzo osetili čudno kao da ih nešto gura napolje.

Zato se verovalo da pod zapisom ne smeš lagati niti klevetati jer ćeš izgubiti zdravlje. Postoji i izreka u tim krajevima ko laže pod zapisom sene mu nema ni u podne.

Nauka nikada nije zabeležila pojavu

Iako su generacije meštana svedočile o fenomenu senki koje nestaju ni jedan istraživač nije temeljno dokumentovao ovu pojavu. Lokalni profesori i nastavnici prirodnih nauka govorili su da je možda u pitanju specifičan ugao padanja svetlosti u kombinaciji sa nagibom tla ali niko nije dao konačno objašnjenje.

Zapisani hlad ostaje deo živog verovanja koje se ne meri instrumentima već pamćenjem.

Stabla koja leče i štite

Još jedna zanimljivost vezana za ova stabla jeste verovanje da mogu izlečiti bolesno dete. Majke su nekada donosile decu sa temperaturom da ih okupaju vodom koja se prosula niz koru zapisa. Takođe se verovalo da grančica sa zapisa štiti kuću od groma ako se stavi iznad vrata.

U selima ispod Javora još uvek ima ljudi koji ne bi smeli ni pomisliti da zaseku granu sa svetog drveta. Za njih senka zapisa nije samo prirodni hlad već tiha poruka predaka i znak da nismo sami na ovom svetu.