Letnje grančice gloga i običaj „vezivanja za snagu“ u periodu između Petrovdana i Velike Gospojine
U selima Srbije grančica gloga tokom leta ne bere se za čaj, već za snagu. Nosi se uz telo ili stavlja pod jastuk – ali tek kad se izgovori misao, jer glog ne čuva onoga ko ne zna šta nosi.
U periodu od Petrovdana (12. jul) do Velike Gospojine (28. avgust), narodna praksa vezana za glog dobija poseban smisao. Tada se ne koristi za lek, već za vezivanje snage – duhovne, telesne ili porodične. Glog nije obična biljka. Njegove bobice su gorke, grane oštre, ali onaj ko zna kad i kako da ga nosi – nosi tišinu koja leči.
Zašto baš u ovom periodu
Između Petrovdana i Gospojine, priroda se smiruje spolja, ali u čoveku ključa. To je vreme kad se berba približava, kad telo traži još snage, a misli se zamaraju. Verovalo se da ako tada nosiš grančicu gloga uz srce – „nećeš pasti, ni telom ni duhom.“
Kako se nosi grančica gloga
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Kada grančica „ne pomaže“
Ako se glog nosi iz mode, ili bez misli, može se desiti da uvene za dan. To se smatra znakom da osoba koja ga nosi ne zna šta traži. Tada se grančica ne baca – već se ostavlja u šupljini drveta, da je zemlja vrati gde treba.
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Mesto gde je kralj Ričard Lavlje Srce vidao rane – mitovi o zakopanom zlatu i misterije bazilike Arača
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
GDE JE SVE POČELO: Tršić, selo Vuka Karadžića i srpske azbuke
Na samo sedam kilometara od Loznice nalazi se Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, najvećeg reformatora srpskog jezika. Ovo selo danas je jedno od najposećenijih kulturno-istorijskih destinacija u Srbiji i pravo mesto gde istorija oživljava.
Komentari(0)