Letnje grančice gloga i običaj „vezivanja za snagu“ u periodu između Petrovdana i Velike Gospojine
U selima Srbije grančica gloga tokom leta ne bere se za čaj, već za snagu. Nosi se uz telo ili stavlja pod jastuk – ali tek kad se izgovori misao, jer glog ne čuva onoga ko ne zna šta nosi.
U periodu od Petrovdana (12. jul) do Velike Gospojine (28. avgust), narodna praksa vezana za glog dobija poseban smisao. Tada se ne koristi za lek, već za vezivanje snage – duhovne, telesne ili porodične. Glog nije obična biljka. Njegove bobice su gorke, grane oštre, ali onaj ko zna kad i kako da ga nosi – nosi tišinu koja leči.
Zašto baš u ovom periodu
Između Petrovdana i Gospojine, priroda se smiruje spolja, ali u čoveku ključa. To je vreme kad se berba približava, kad telo traži još snage, a misli se zamaraju. Verovalo se da ako tada nosiš grančicu gloga uz srce – „nećeš pasti, ni telom ni duhom.“
Kako se nosi grančica gloga
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Možda vas zanima:
ČUVAR VAŠEG SRCA Biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega za srčane tegobe
Glog (latCrataegus monogyna, Crataegus laevigata) je biljka koja se u tradicionalnoj medicini koristi već stotinama godina, pre svega, za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba.
PRAVI LEK ZA OPORAVAK I JAČANJE TELA Ova biljka u Srbiji raste kao korov, a najlekovitija je na svetu
Ova biljka široko se koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.
Kada grančica „ne pomaže“
Ako se glog nosi iz mode, ili bez misli, može se desiti da uvene za dan. To se smatra znakom da osoba koja ga nosi ne zna šta traži. Tada se grančica ne baca – već se ostavlja u šupljini drveta, da je zemlja vrati gde treba.
Napustio školu a bio mega talenat, u životu ga pratio uspeh, al više je voleo kafanu: On je poslednji Beogradski mangup
Dijamant brušen na kaldrmi rodnog Beograda,Dušan Prelević Prele bio je mnogo toga: fudbaler, roker, glumac, boem, pisac, scenarista…
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
„Šumska gospa“ iz avgustovskog predanja: Biće koje dolazi samo kada se zaboravi ime one koja je otišla bez pozdrava
U šumama istočne Srbije, pred kraj leta, postoji verovanje da se pojavljuje šumska gospa – biće koje ne traži ništa, ali sedi u tišini blizu staza. Ne govori, ne gleda, ali zna da podseti.
Maslačak u koji se ne duva kad nema vetra: Letnje verovanje o želji koja se ne nosi svakome
U narodnom verovanju, duvanje maslačka nije samo igra. Ako vetar ne duva, a neko duva maslačak – verovalo se da želja ne zna kuda da ide. Tada se može vratiti onome ko nije bio spreman da je primi.
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
Komentari(0)