Omiljena popadija otkrila zašto baš nikada ne farba jaja na Veliki petak: Svekrva je naučila da ne pravi grešku koju čine sve Srpkinjei tako je spasila greha
Gotovo sve žene u Srbiji farbaju jaja na Veliki petak, a evo zašto nikako ne bi smele da to rade baš na taj dan!
Višnja Kostić, profesorka srpskog jezika po struci, postala je veoma omiljena popadija u našem narodu. Naime, na svojim društvenim mrežama razbija brojne predrasude o našoj veri i običajima, otkrivajući mnošto novih stvari. Udata je za sveštenika Milana i živi u selu Gračac kod Vrnjačke Banje, a majka je četvoro dece koji se izuzetno raduju uskršnjim praznicima. Vaskrs proslavljamo u nedelju, a gotove sve domaćice se spremaju za farbanje jaja, jedan od najlepših običaja.
Međutim, popadija objašnjava zašto nikako to ne radi na Veliki petak, konačno razrešivši veliku dilemu u narodu.
– Ja farbam jaja delimično na Veliki četvrtak, jer farbam veću količinu za crkvu, i na Veliku subotu. Generalno je u našem narodu tradicija da se jaja farbaju na Veliki petak, ali ja sam od svoje svekrve, koja je takođe popadija, naučila da u Žiči monahinje farbaju na Veliku subotu jer se na Veliki petak prosto ništa ne radi. To je najtužniji praznik, sećamo se Isusovog stradanja, ali mi hrišćani danas znamo da je Hristos vaskrsao. Mi ga obeležavamo, ali se radujemo onome što posle tog praznika dolazi i na tome mora da bude akcenat – ispričala je za "Ženu" Višnja Kostić.
Možda vas zanima:
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Moćna molitva za Veliki petak koju bi svaki pravi vernik trebalo danas da izgovori: Samo ako se na ovaj način pomolite, Bog će uslišiti vaše želje
Samo iskrena molitva iz srca je ona prava, a Gospodu bi trebalo ljudi i zahvaltiti za sve lepe stvari, kao i što ga mole za pomoć u nevolji.
Možda vas zanima:
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Moćna molitva za Veliki petak koju bi svaki pravi vernik trebalo danas da izgovori: Samo ako se na ovaj način pomolite, Bog će uslišiti vaše želje
Samo iskrena molitva iz srca je ona prava, a Gospodu bi trebalo ljudi i zahvaltiti za sve lepe stvari, kao i što ga mole za pomoć u nevolji.
Možda vas zanima:
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Moćna molitva za Veliki petak koju bi svaki pravi vernik trebalo danas da izgovori: Samo ako se na ovaj način pomolite, Bog će uslišiti vaše želje
Samo iskrena molitva iz srca je ona prava, a Gospodu bi trebalo ljudi i zahvaltiti za sve lepe stvari, kao i što ga mole za pomoć u nevolji.
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica ( devojka koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Komentari(0)