Na visinama oko Stare planine, običaji ne prate kalendar – već vetar, mesec i miris vlažne zemlje
U planinskim selima oko Stare planine, vreme se ne meri satima – već debljinom snega, visinom trave i zvukom ptice koja “prva vikne iz šume”. Ovdje i običaji nisu vezani za datume, već za cikluse prirode. Svadbe se prave kad cveta dren, zadušnice se obeležavaju kad prvi dim ode pravo uvis, a zima se priznaje tek kada zamukne pas.
Zima – vreme tišine i ognjišta
Kada sneg padne “do pojasa”, prestaje svaki spoljašnji rad. Veče počinje oko četiri popodne, a traje do jutra. Priče se pričaju tiho, ognjište se ne ostavlja samo, a prozor se ne otvara “da zlo ne uđe dok vatra spava”. U nekim kućama, pepeo se ujutru premeće rukom – ako se pepelom napiše krst i ostane, “dobra godina dolazi”.
Možda vas zanima:
Borski Stol – jedna od najlepših planina Srbije koju tek treba otkriti
Smeštena u istočnoj Srbiji, planina Stol važi za jedno od najlepših, ali i najmanje posećenih prirodnih blaga. Njeni dramatični pejzaži, nestvarni vidikovci i kristalno čisto jezero čine je savršenom destinacijom za ljubitelje planinarenja, avanture i netaknute prirode.
Mit o Kremenjači: Kako je ova planina inspirisala priče o vilama i zmajevima?
Planina Kremenjača, smeštena na jugoistoku Srbije, vekovima je bila izvor legendi i narodnih priča. Njeni tajanstveni vrhovi i neprohodne šume podstakli su maštu lokalnog stanovništva, stvarajući priče o vilama, zmajevima i neobičnim silama koje čuvaju ovu planinsku lepotu.
Možda vas zanima:
Borski Stol – jedna od najlepših planina Srbije koju tek treba otkriti
Smeštena u istočnoj Srbiji, planina Stol važi za jedno od najlepših, ali i najmanje posećenih prirodnih blaga. Njeni dramatični pejzaži, nestvarni vidikovci i kristalno čisto jezero čine je savršenom destinacijom za ljubitelje planinarenja, avanture i netaknute prirode.
Mit o Kremenjači: Kako je ova planina inspirisala priče o vilama i zmajevima?
Planina Kremenjača, smeštena na jugoistoku Srbije, vekovima je bila izvor legendi i narodnih priča. Njeni tajanstveni vrhovi i neprohodne šume podstakli su maštu lokalnog stanovništva, stvarajući priče o vilama, zmajevima i neobičnim silama koje čuvaju ovu planinsku lepotu.
Možda vas zanima:
Borski Stol – jedna od najlepših planina Srbije koju tek treba otkriti
Smeštena u istočnoj Srbiji, planina Stol važi za jedno od najlepših, ali i najmanje posećenih prirodnih blaga. Njeni dramatični pejzaži, nestvarni vidikovci i kristalno čisto jezero čine je savršenom destinacijom za ljubitelje planinarenja, avanture i netaknute prirode.
Mit o Kremenjači: Kako je ova planina inspirisala priče o vilama i zmajevima?
Planina Kremenjača, smeštena na jugoistoku Srbije, vekovima je bila izvor legendi i narodnih priča. Njeni tajanstveni vrhovi i neprohodne šume podstakli su maštu lokalnog stanovništva, stvarajući priče o vilama, zmajevima i neobičnim silama koje čuvaju ovu planinsku lepotu.
Proleće – dren i svadbe
Kada procveta dren, kaže se: “Sad se može ženiti.” Verovalo se da dren nosi zdravlje i dug život, pa su se svadbe pravile isključivo kad cveta. Mladoženja nosi dren u reveru, a mlada ga nosi u cipeli. Ako dren uvene pre trećeg dana – ne valja brak.
Leto – trava, pas i Bogorodica
Leto nije vreme odmora – to je vreme kosidbe, berbe, okupljanja sena. Kada pas prvi put legne u hladu ceo dan – znaju da će “velika Gospojina da bude vrela”. Na dan Velike Gospojine ne ide se u planinu “jer vile tad broje ljude”, a na večeru se obavezno jede pasulj sa lukom “da godina ne bude gladna”.
Jeseni pripadaju mrtvima – i precima
Jesen počinje ne kad opadne lišće – već kad “dim ide pravo”. Tada se slave zadušnice. U planinskim selima, tada se prave posebni hlebovi sa krstom i sušenim grožđem. Oni se ne jedu kod kuće, već se dele. Prva sveća se pali za onog kog niko više ne pominje – “da se ne oseti sam”.
Godišnja doba kao ritual
U planinskom selu, godina nije vremenska – već duhovna jedinica. Svako doba ima svoju tišinu, jelo, priču i gest. I svaki običaj nije običaj jer ga “tako treba” – već jer ga priroda tako naređuje.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Godišnja doba u planinskom selu: Običaji koji prate sneg, svadbu i zadušnice
Na visinama oko Stare planine, običaji ne prate kalendar – već vetar, mesec i miris vlažne zemlje
Krv u vatri: Tajni običaj “prelivanja vatre” kojim su Srbi štitili dom od uroka
Zašto su naši preci gasili vatru posoljenom vodom, pljuvačkom i tišinom?
Velika subota: Noć kad se kuća ne sme pomesti – da se blagoslov ne izbaci napolje
Stari srpski običaj koji zabranjuje metlu, buku i premeštanje stvari pred Uskrs
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Komentari(0)