Na visinama oko Stare planine, običaji ne prate kalendar – već vetar, mesec i miris vlažne zemlje
U planinskim selima oko Stare planine, vreme se ne meri satima – već debljinom snega, visinom trave i zvukom ptice koja “prva vikne iz šume”. Ovdje i običaji nisu vezani za datume, već za cikluse prirode. Svadbe se prave kad cveta dren, zadušnice se obeležavaju kad prvi dim ode pravo uvis, a zima se priznaje tek kada zamukne pas.
Zima – vreme tišine i ognjišta
Kada sneg padne “do pojasa”, prestaje svaki spoljašnji rad. Veče počinje oko četiri popodne, a traje do jutra. Priče se pričaju tiho, ognjište se ne ostavlja samo, a prozor se ne otvara “da zlo ne uđe dok vatra spava”. U nekim kućama, pepeo se ujutru premeće rukom – ako se pepelom napiše krst i ostane, “dobra godina dolazi”.
Možda vas zanima:
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Borski Stol – jedna od najlepših planina Srbije koju tek treba otkriti
Smeštena u istočnoj Srbiji, planina Stol važi za jedno od najlepših, ali i najmanje posećenih prirodnih blaga. Njeni dramatični pejzaži, nestvarni vidikovci i kristalno čisto jezero čine je savršenom destinacijom za ljubitelje planinarenja, avanture i netaknute prirode.
Možda vas zanima:
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Borski Stol – jedna od najlepših planina Srbije koju tek treba otkriti
Smeštena u istočnoj Srbiji, planina Stol važi za jedno od najlepših, ali i najmanje posećenih prirodnih blaga. Njeni dramatični pejzaži, nestvarni vidikovci i kristalno čisto jezero čine je savršenom destinacijom za ljubitelje planinarenja, avanture i netaknute prirode.
Možda vas zanima:
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Borski Stol – jedna od najlepših planina Srbije koju tek treba otkriti
Smeštena u istočnoj Srbiji, planina Stol važi za jedno od najlepših, ali i najmanje posećenih prirodnih blaga. Njeni dramatični pejzaži, nestvarni vidikovci i kristalno čisto jezero čine je savršenom destinacijom za ljubitelje planinarenja, avanture i netaknute prirode.
Proleće – dren i svadbe
Kada procveta dren, kaže se: “Sad se može ženiti.” Verovalo se da dren nosi zdravlje i dug život, pa su se svadbe pravile isključivo kad cveta. Mladoženja nosi dren u reveru, a mlada ga nosi u cipeli. Ako dren uvene pre trećeg dana – ne valja brak.
Leto – trava, pas i Bogorodica
Leto nije vreme odmora – to je vreme kosidbe, berbe, okupljanja sena. Kada pas prvi put legne u hladu ceo dan – znaju da će “velika Gospojina da bude vrela”. Na dan Velike Gospojine ne ide se u planinu “jer vile tad broje ljude”, a na večeru se obavezno jede pasulj sa lukom “da godina ne bude gladna”.
Jeseni pripadaju mrtvima – i precima
Jesen počinje ne kad opadne lišće – već kad “dim ide pravo”. Tada se slave zadušnice. U planinskim selima, tada se prave posebni hlebovi sa krstom i sušenim grožđem. Oni se ne jedu kod kuće, već se dele. Prva sveća se pali za onog kog niko više ne pominje – “da se ne oseti sam”.
Godišnja doba kao ritual
U planinskom selu, godina nije vremenska – već duhovna jedinica. Svako doba ima svoju tišinu, jelo, priču i gest. I svaki običaj nije običaj jer ga “tako treba” – već jer ga priroda tako naređuje.
ŽIČA Tajne krunisanja srpskih kraljeva u srcu Srbije
Manastir Žiča, sa svojom bogatom istorijom, bio je mesto krunisanja i miropomazanja srpskih kraljeva.
Ovo muško ime je prava retkost u Srbiji: Nose ga samo najposebniji dečaci - oni koji donose svetlost
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i raznim imenicima, ovo ime je u upotrebi, ali sa zanemarljivo malim brojem nosilaca
ZNATE LI U KOM PRAVCU POKAZUJE KNEZ MIHAILO PRSTOM? Pravu istinu o najpoznatijem SRPSKOM SPOMENIKU malo ko zna!
Prva inicijativa za podizanje spomenika javila se u vidu osnivanja “Glavnog odbora za sakupljanje priloga za spomenik blažene pameti knezu Mihailu M. Obrenoviću III”, 2. juna 1868.
KADA I ZAŠTO TREBA PLAKATI? Vladeta Jerotić preneo vaćnu leksiju koju je naučio od HILANDARSKIH kaluđera
Lekcija koja će vam biti korisna u životu
Dok je umirao, ona njegovu ruku nije ispuštala: Poslednji dani Mome Kapora slamaju srce, ovako je zaista izdahnuo
- Ono što sam najviše volela kod Mome bio je njegov odnos prema životu uopšte, jer je bio najveći pobornik lepote i proizvodio je radost oko sebe i uživao u njoj - rekla je o svom saputniku Ljiljana Kapor.
Komentari(0)