Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Dok danas ognjište postoji samo kao metafora za dom, nekada je ono bilo srce kuće, mesto okupljanja, molitve i života. U selima Homolja, naročito oko Žagubice, Blizne i Laznice, pepeo sa ognjišta nije bacan tek tako. Šaka pepela se pre zore stavljala u izdubljenu tikvu, vezivala krpicom i skrivala ispod kućnog praga, ili u uglu tavana. Verovalo se da ovaj pepeo “pamti dom”, štiti ukućane od bolesti, svađe i uroka, i da ga treba menjati samo kad se “kuća prevrne”.
Pepeo – tiha svetinja doma
Za razliku od vatre koja je vidljiva, pepeo je ono što ostaje – tihi svedok svega što se desilo u domu. U narodnom verovanju Homolja, pepeo sa ognjišta ima snagu da “nosi energiju kuće”, posebno ako je skupljen ujutru, kad se vatra ugasi.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
OBIČAJI KOJE TREBA ISPOŠTOVATI NA ČISTU SREDU Na Pepelnicu bi se trebalo uzdržavati od telesnih zadovoljstava i slatkiša
Danas vernici obeležavaju Čistu sredu, treći dan prve nedelje Vaskršnjeg posta. Za one koji ne znaju, za vernike to znači obavezan post, što znači da bi vernici trebali da preskoče čokoladice, bombonjere i obilne večere u dvoje.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
OBIČAJI KOJE TREBA ISPOŠTOVATI NA ČISTU SREDU Na Pepelnicu bi se trebalo uzdržavati od telesnih zadovoljstava i slatkiša
Danas vernici obeležavaju Čistu sredu, treći dan prve nedelje Vaskršnjeg posta. Za one koji ne znaju, za vernike to znači obavezan post, što znači da bi vernici trebali da preskoče čokoladice, bombonjere i obilne večere u dvoje.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
OBIČAJI KOJE TREBA ISPOŠTOVATI NA ČISTU SREDU Na Pepelnicu bi se trebalo uzdržavati od telesnih zadovoljstava i slatkiša
Danas vernici obeležavaju Čistu sredu, treći dan prve nedelje Vaskršnjeg posta. Za one koji ne znaju, za vernike to znači obavezan post, što znači da bi vernici trebali da preskoče čokoladice, bombonjere i obilne večere u dvoje.
Verovalo se da je najmoćniji pepeo od drveta koje “nije prošlo kroz reku” – dakle, ne smelo je biti srušeno drvo s obale, već suvo iz šume.
Kako je izgledao ritual
Na određeni dan (najčešće Božić, Đurđevdan ili posle slave), domaćica bi pre svitanja uzela šaku pepela iz ognjišta ili šporeta na drva.
Pepeo bi se stavio u osušenu tikvu (bundeva za semenke), prethodno očišćenu i proređenu, ili u platnenu kesu.
Zavezan peškirom, tikva se sklanjala na mesto koje "vidi sve, a ne vidi se" – najčešće ispod stepenika, u ćošak tavana ili u kuhinjski orman.
Niko osim domaćice nije smeo da je dira. Ako bi tikva pukla – verovalo se da je u kuću “ušlo nešto loše”.
Za šta se koristio pepeo iz tikve?
- Pepeo iz tikve nije stajao besposlen – koristio se u raznim prilikama:
- Kad dete dugo plače – mrvica pepela se stavlja u vodu i pravi “brz napitak” za umirenje (ali ne za piće, već kao ritualni čin).
- Kad se kuća posvađa – domaćica pospe prstohvat pepela ispred ulaznih vrata.
- Kad stoka oboli – meša se sa zemljom i nosi ispod jasala.
- Za “zapisivanje kuće” – pepeo se stavljao u zemlju pri obnovi temelja.
Zašto baš u tikvu?
Tikva se u narodnom simbolizmu vezuje za ženski princip, plodnost, čuvanje. Verovalo se da tikva “diše, ali ne govori” – zato je idealna da čuva tajne i pamćenje doma. Takođe, tikva je prirodan izolator, što joj daje simboliku čuvanja topline i života.
Koliko dugo se pepeo čuvao?
Pepeo se nije menjao svake godine. Obično se čuvao dok se ne dogodi veća promena u porodici – kao što su rođenje, smrt, selidba ili obnova kuće. Tada bi se stari pepeo svečano prosuo niz reku ili u šumu, a novi bi se pripremao.
Gde se još pamti ovaj običaj?
U selima Klenje, Vukovac, Medveđica i Suvi Do, starije žene još uvek znaju gde im stoji “tikva s pepelom”, iako ga možda više ne koriste kao pre. Neki ga i dalje čuvaju “za svaki slučaj” – u ćošku špajza, iza starog sanduka.
Zaboravljen mir doma
Pepeo u tikvi nije bio magija – bio je podsvesni sistem zaštite i utehe. U njemu je bilo svega: toplote, mirisa prošlih dana, tragova reči i tišine. Bio je čuvar ognjišta – kad oganj više ne gori.
U vremenu kada domaćinstva sve više zaboravljaju korene, možda je vreme da ponovo “zapišemo kuću” – makar simbolično.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)