Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Dok danas ognjište postoji samo kao metafora za dom, nekada je ono bilo srce kuće, mesto okupljanja, molitve i života. U selima Homolja, naročito oko Žagubice, Blizne i Laznice, pepeo sa ognjišta nije bacan tek tako. Šaka pepela se pre zore stavljala u izdubljenu tikvu, vezivala krpicom i skrivala ispod kućnog praga, ili u uglu tavana. Verovalo se da ovaj pepeo “pamti dom”, štiti ukućane od bolesti, svađe i uroka, i da ga treba menjati samo kad se “kuća prevrne”.
Pepeo – tiha svetinja doma
Za razliku od vatre koja je vidljiva, pepeo je ono što ostaje – tihi svedok svega što se desilo u domu. U narodnom verovanju Homolja, pepeo sa ognjišta ima snagu da “nosi energiju kuće”, posebno ako je skupljen ujutru, kad se vatra ugasi.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
OBIČAJI KOJE TREBA ISPOŠTOVATI NA ČISTU SREDU Na Pepelnicu bi se trebalo uzdržavati od telesnih zadovoljstava i slatkiša
Danas vernici obeležavaju Čistu sredu, treći dan prve nedelje Vaskršnjeg posta. Za one koji ne znaju, za vernike to znači obavezan post, što znači da bi vernici trebali da preskoče čokoladice, bombonjere i obilne večere u dvoje.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
OBIČAJI KOJE TREBA ISPOŠTOVATI NA ČISTU SREDU Na Pepelnicu bi se trebalo uzdržavati od telesnih zadovoljstava i slatkiša
Danas vernici obeležavaju Čistu sredu, treći dan prve nedelje Vaskršnjeg posta. Za one koji ne znaju, za vernike to znači obavezan post, što znači da bi vernici trebali da preskoče čokoladice, bombonjere i obilne večere u dvoje.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
OBIČAJI KOJE TREBA ISPOŠTOVATI NA ČISTU SREDU Na Pepelnicu bi se trebalo uzdržavati od telesnih zadovoljstava i slatkiša
Danas vernici obeležavaju Čistu sredu, treći dan prve nedelje Vaskršnjeg posta. Za one koji ne znaju, za vernike to znači obavezan post, što znači da bi vernici trebali da preskoče čokoladice, bombonjere i obilne večere u dvoje.
Verovalo se da je najmoćniji pepeo od drveta koje “nije prošlo kroz reku” – dakle, ne smelo je biti srušeno drvo s obale, već suvo iz šume.
Kako je izgledao ritual
Na određeni dan (najčešće Božić, Đurđevdan ili posle slave), domaćica bi pre svitanja uzela šaku pepela iz ognjišta ili šporeta na drva.
Pepeo bi se stavio u osušenu tikvu (bundeva za semenke), prethodno očišćenu i proređenu, ili u platnenu kesu.
Zavezan peškirom, tikva se sklanjala na mesto koje "vidi sve, a ne vidi se" – najčešće ispod stepenika, u ćošak tavana ili u kuhinjski orman.
Niko osim domaćice nije smeo da je dira. Ako bi tikva pukla – verovalo se da je u kuću “ušlo nešto loše”.
Za šta se koristio pepeo iz tikve?
- Pepeo iz tikve nije stajao besposlen – koristio se u raznim prilikama:
- Kad dete dugo plače – mrvica pepela se stavlja u vodu i pravi “brz napitak” za umirenje (ali ne za piće, već kao ritualni čin).
- Kad se kuća posvađa – domaćica pospe prstohvat pepela ispred ulaznih vrata.
- Kad stoka oboli – meša se sa zemljom i nosi ispod jasala.
- Za “zapisivanje kuće” – pepeo se stavljao u zemlju pri obnovi temelja.
Zašto baš u tikvu?
Tikva se u narodnom simbolizmu vezuje za ženski princip, plodnost, čuvanje. Verovalo se da tikva “diše, ali ne govori” – zato je idealna da čuva tajne i pamćenje doma. Takođe, tikva je prirodan izolator, što joj daje simboliku čuvanja topline i života.
Koliko dugo se pepeo čuvao?
Pepeo se nije menjao svake godine. Obično se čuvao dok se ne dogodi veća promena u porodici – kao što su rođenje, smrt, selidba ili obnova kuće. Tada bi se stari pepeo svečano prosuo niz reku ili u šumu, a novi bi se pripremao.
Gde se još pamti ovaj običaj?
U selima Klenje, Vukovac, Medveđica i Suvi Do, starije žene još uvek znaju gde im stoji “tikva s pepelom”, iako ga možda više ne koriste kao pre. Neki ga i dalje čuvaju “za svaki slučaj” – u ćošku špajza, iza starog sanduka.
Zaboravljen mir doma
Pepeo u tikvi nije bio magija – bio je podsvesni sistem zaštite i utehe. U njemu je bilo svega: toplote, mirisa prošlih dana, tragova reči i tišine. Bio je čuvar ognjišta – kad oganj više ne gori.
U vremenu kada domaćinstva sve više zaboravljaju korene, možda je vreme da ponovo “zapišemo kuću” – makar simbolično.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Komentari(0)