Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Dok danas ognjište postoji samo kao metafora za dom, nekada je ono bilo srce kuće, mesto okupljanja, molitve i života. U selima Homolja, naročito oko Žagubice, Blizne i Laznice, pepeo sa ognjišta nije bacan tek tako. Šaka pepela se pre zore stavljala u izdubljenu tikvu, vezivala krpicom i skrivala ispod kućnog praga, ili u uglu tavana. Verovalo se da ovaj pepeo “pamti dom”, štiti ukućane od bolesti, svađe i uroka, i da ga treba menjati samo kad se “kuća prevrne”.
Pepeo – tiha svetinja doma
Za razliku od vatre koja je vidljiva, pepeo je ono što ostaje – tihi svedok svega što se desilo u domu. U narodnom verovanju Homolja, pepeo sa ognjišta ima snagu da “nosi energiju kuće”, posebno ako je skupljen ujutru, kad se vatra ugasi.
Verovalo se da je najmoćniji pepeo od drveta koje “nije prošlo kroz reku” – dakle, ne smelo je biti srušeno drvo s obale, već suvo iz šume.
Kako je izgledao ritual
Na određeni dan (najčešće Božić, Đurđevdan ili posle slave), domaćica bi pre svitanja uzela šaku pepela iz ognjišta ili šporeta na drva.
Pepeo bi se stavio u osušenu tikvu (bundeva za semenke), prethodno očišćenu i proređenu, ili u platnenu kesu.
Zavezan peškirom, tikva se sklanjala na mesto koje "vidi sve, a ne vidi se" – najčešće ispod stepenika, u ćošak tavana ili u kuhinjski orman.
Niko osim domaćice nije smeo da je dira. Ako bi tikva pukla – verovalo se da je u kuću “ušlo nešto loše”.
Za šta se koristio pepeo iz tikve?
- Pepeo iz tikve nije stajao besposlen – koristio se u raznim prilikama:
- Kad dete dugo plače – mrvica pepela se stavlja u vodu i pravi “brz napitak” za umirenje (ali ne za piće, već kao ritualni čin).
- Kad se kuća posvađa – domaćica pospe prstohvat pepela ispred ulaznih vrata.
- Kad stoka oboli – meša se sa zemljom i nosi ispod jasala.
- Za “zapisivanje kuće” – pepeo se stavljao u zemlju pri obnovi temelja.
Zašto baš u tikvu?
Tikva se u narodnom simbolizmu vezuje za ženski princip, plodnost, čuvanje. Verovalo se da tikva “diše, ali ne govori” – zato je idealna da čuva tajne i pamćenje doma. Takođe, tikva je prirodan izolator, što joj daje simboliku čuvanja topline i života.
Koliko dugo se pepeo čuvao?
Pepeo se nije menjao svake godine. Obično se čuvao dok se ne dogodi veća promena u porodici – kao što su rođenje, smrt, selidba ili obnova kuće. Tada bi se stari pepeo svečano prosuo niz reku ili u šumu, a novi bi se pripremao.
Gde se još pamti ovaj običaj?
U selima Klenje, Vukovac, Medveđica i Suvi Do, starije žene još uvek znaju gde im stoji “tikva s pepelom”, iako ga možda više ne koriste kao pre. Neki ga i dalje čuvaju “za svaki slučaj” – u ćošku špajza, iza starog sanduka.
Zaboravljen mir doma
Pepeo u tikvi nije bio magija – bio je podsvesni sistem zaštite i utehe. U njemu je bilo svega: toplote, mirisa prošlih dana, tragova reči i tišine. Bio je čuvar ognjišta – kad oganj više ne gori.
U vremenu kada domaćinstva sve više zaboravljaju korene, možda je vreme da ponovo “zapišemo kuću” – makar simbolično.
9 najčudnijih srpskih običaja: Veruje se da se jedan ni za živu glavu ne sme prekršiti, inače...
Izdvajamo 9 najčudnijih srpskih običaja koja su duboko ukorenjena.
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Komentari(0)