Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
U vremenu kada su digitalni tonovi zamenili žive, zvuk gajdi može se čuti još samo na retkim mestima. Jedno od njih je radionica Slaviše Miladinovića, čoveka koji izrađuje gajde na isti način na koji su to činili njegovi preci – strpljivo, precizno i s puno poštovanja.
Od kože do muzike: kako nastaju gajde
Gajde su duvački instrument karakterističan za jugoistočnu Srbiju, ali i šire balkansko područje. Sastoje se od mehura (vreće) napravljenog od kozje kože, cevi za duvanje i tzv. gajdenice – melodijske cevi kroz koju se proizvodi zvuk.
Možda vas zanima:
U srcu Stare planine: Tajna vodopada Tupavica i priče koje šapatom nosi voda
Zavučen u gustu šumu Stare planine, vodopad Tupavica nije samo prizor za fotografisanje – on je mesto tišine, mistike i priča koje se prenose šapatom, onako kako to samo planina ume.
Magijski napici sa Stare planine: Ko još u Srbiji zna da pravi lekovite travarice?
Duboko u selima Stare planine još uvek žive poslednji travari koji prave moćne eliksire od divljeg bilja. Njihovi napici, koji leče i telo i dušu, prenose se kroz generacije – ali su na ivici zaborava.
Možda vas zanima:
U srcu Stare planine: Tajna vodopada Tupavica i priče koje šapatom nosi voda
Zavučen u gustu šumu Stare planine, vodopad Tupavica nije samo prizor za fotografisanje – on je mesto tišine, mistike i priča koje se prenose šapatom, onako kako to samo planina ume.
Magijski napici sa Stare planine: Ko još u Srbiji zna da pravi lekovite travarice?
Duboko u selima Stare planine još uvek žive poslednji travari koji prave moćne eliksire od divljeg bilja. Njihovi napici, koji leče i telo i dušu, prenose se kroz generacije – ali su na ivici zaborava.
Možda vas zanima:
U srcu Stare planine: Tajna vodopada Tupavica i priče koje šapatom nosi voda
Zavučen u gustu šumu Stare planine, vodopad Tupavica nije samo prizor za fotografisanje – on je mesto tišine, mistike i priča koje se prenose šapatom, onako kako to samo planina ume.
Magijski napici sa Stare planine: Ko još u Srbiji zna da pravi lekovite travarice?
Duboko u selima Stare planine još uvek žive poslednji travari koji prave moćne eliksire od divljeg bilja. Njihovi napici, koji leče i telo i dušu, prenose se kroz generacije – ali su na ivici zaborava.
U Kamenici, Slaviša pravi sve komponente sam:
- kozju kožu tretira i obrađuje ručno
- drvo za cevi koristi isključivo jasen ili dud
- koristi tradicionalni kalup za duvaljku
- svaka gajda ima poseban štim – zavisno od toga za koju melodiju je namenjena
Za izradu jednog kompleta potrebno je više od 30 sati rada, ne računajući vreme sušenja i testiranja.
Zvuk koji povezuje prošlost i dušu
Gajde nisu bile samo muzički instrument. U ovom kraju, one su bile glas sela – svirale su se za praznike, svadbe, dok pastir čuva stado, ili kada se čovek povuče u prirodu. Njihov zvuk je prodoran, melanholičan, nekad veseo, ali uvek duboko emotivan.
U Kamenici je i dalje običaj da se gajde sviraju za Đurđevdan, Božić i na vašarima. Slavišine gajde putuju i dalje – koriste ih KUD-ovi širom Srbije, kao i pojedini umetnici koji se bave rekonstrukcijom starih melodija.
Zanat koji izumire
U Srbiji danas ima manje od deset ljudi koji aktivno prave gajde. Većina je starija od 60 godina. U istočnoj Srbiji, nekada je gotovo svako selo imalo svog gajdaša i majstora za popravku – danas je taj zvuk retkost, a znanje preti da nestane.
Slaviša pokušava da održi tradiciju kroz radionice i prezentacije na lokalnim manifestacijama, ali interesovanje mladih je slabo. Kaže da nije problem naučiti kako se prave – već naći onoga ko će osetiti smisao u zvuku.
Zašto je ovo važno?
Jer gajde nisu samo instrument, već deo kulturnog identiteta Stare planine. Jer u njihovom zvuku živi način života koji smo zaboravili. I jer ako se zaboravi kako da se naprave, zaboravićemo i šta su nam svirale.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)