Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
U vremenu kada su digitalni tonovi zamenili žive, zvuk gajdi može se čuti još samo na retkim mestima. Jedno od njih je radionica Slaviše Miladinovića, čoveka koji izrađuje gajde na isti način na koji su to činili njegovi preci – strpljivo, precizno i s puno poštovanja.
Od kože do muzike: kako nastaju gajde
Gajde su duvački instrument karakterističan za jugoistočnu Srbiju, ali i šire balkansko područje. Sastoje se od mehura (vreće) napravljenog od kozje kože, cevi za duvanje i tzv. gajdenice – melodijske cevi kroz koju se proizvodi zvuk.
Možda vas zanima:
NEVEROVATNO OTKRIĆE NA STAROJ PLANINI: Otkriveni tajanstveni vodopadi, niko nije znao za njih! (VIDEO)
Iako niko sa sigurnošću ne može reći koliko tačno vodopada postoje na Staroj planini činjenica je da taj masiv bogat vodama i ima veliki broj turističkih atrakcija
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Možda vas zanima:
NEVEROVATNO OTKRIĆE NA STAROJ PLANINI: Otkriveni tajanstveni vodopadi, niko nije znao za njih! (VIDEO)
Iako niko sa sigurnošću ne može reći koliko tačno vodopada postoje na Staroj planini činjenica je da taj masiv bogat vodama i ima veliki broj turističkih atrakcija
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Možda vas zanima:
NEVEROVATNO OTKRIĆE NA STAROJ PLANINI: Otkriveni tajanstveni vodopadi, niko nije znao za njih! (VIDEO)
Iako niko sa sigurnošću ne može reći koliko tačno vodopada postoje na Staroj planini činjenica je da taj masiv bogat vodama i ima veliki broj turističkih atrakcija
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
U Kamenici, Slaviša pravi sve komponente sam:
- kozju kožu tretira i obrađuje ručno
- drvo za cevi koristi isključivo jasen ili dud
- koristi tradicionalni kalup za duvaljku
- svaka gajda ima poseban štim – zavisno od toga za koju melodiju je namenjena
Za izradu jednog kompleta potrebno je više od 30 sati rada, ne računajući vreme sušenja i testiranja.
Zvuk koji povezuje prošlost i dušu
Gajde nisu bile samo muzički instrument. U ovom kraju, one su bile glas sela – svirale su se za praznike, svadbe, dok pastir čuva stado, ili kada se čovek povuče u prirodu. Njihov zvuk je prodoran, melanholičan, nekad veseo, ali uvek duboko emotivan.
U Kamenici je i dalje običaj da se gajde sviraju za Đurđevdan, Božić i na vašarima. Slavišine gajde putuju i dalje – koriste ih KUD-ovi širom Srbije, kao i pojedini umetnici koji se bave rekonstrukcijom starih melodija.
Zanat koji izumire
U Srbiji danas ima manje od deset ljudi koji aktivno prave gajde. Većina je starija od 60 godina. U istočnoj Srbiji, nekada je gotovo svako selo imalo svog gajdaša i majstora za popravku – danas je taj zvuk retkost, a znanje preti da nestane.
Slaviša pokušava da održi tradiciju kroz radionice i prezentacije na lokalnim manifestacijama, ali interesovanje mladih je slabo. Kaže da nije problem naučiti kako se prave – već naći onoga ko će osetiti smisao u zvuku.
Zašto je ovo važno?
Jer gajde nisu samo instrument, već deo kulturnog identiteta Stare planine. Jer u njihovom zvuku živi način života koji smo zaboravili. I jer ako se zaboravi kako da se naprave, zaboravićemo i šta su nam svirale.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
Komentari(0)