Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
U vremenu kada su digitalni tonovi zamenili žive, zvuk gajdi može se čuti još samo na retkim mestima. Jedno od njih je radionica Slaviše Miladinovića, čoveka koji izrađuje gajde na isti način na koji su to činili njegovi preci – strpljivo, precizno i s puno poštovanja.
Od kože do muzike: kako nastaju gajde
Gajde su duvački instrument karakterističan za jugoistočnu Srbiju, ali i šire balkansko područje. Sastoje se od mehura (vreće) napravljenog od kozje kože, cevi za duvanje i tzv. gajdenice – melodijske cevi kroz koju se proizvodi zvuk.
Možda vas zanima:
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Pevanje pred vetar: Kako su pastiri sa Stare planine prizivali promenu vremena pesmom u zoru
Na grebenima iznad Kalne i Vrtovca, pastiri su u zoru pevali ka vetru – tiho, jednostavno, gotovo obredno. Verovalo se da pesma može da prizove sunce, odagna kišu ili umiri stado.
U Kamenici, Slaviša pravi sve komponente sam:
- kozju kožu tretira i obrađuje ručno
- drvo za cevi koristi isključivo jasen ili dud
- koristi tradicionalni kalup za duvaljku
- svaka gajda ima poseban štim – zavisno od toga za koju melodiju je namenjena
Za izradu jednog kompleta potrebno je više od 30 sati rada, ne računajući vreme sušenja i testiranja.
Zvuk koji povezuje prošlost i dušu
Gajde nisu bile samo muzički instrument. U ovom kraju, one su bile glas sela – svirale su se za praznike, svadbe, dok pastir čuva stado, ili kada se čovek povuče u prirodu. Njihov zvuk je prodoran, melanholičan, nekad veseo, ali uvek duboko emotivan.
U Kamenici je i dalje običaj da se gajde sviraju za Đurđevdan, Božić i na vašarima. Slavišine gajde putuju i dalje – koriste ih KUD-ovi širom Srbije, kao i pojedini umetnici koji se bave rekonstrukcijom starih melodija.
Zanat koji izumire
U Srbiji danas ima manje od deset ljudi koji aktivno prave gajde. Većina je starija od 60 godina. U istočnoj Srbiji, nekada je gotovo svako selo imalo svog gajdaša i majstora za popravku – danas je taj zvuk retkost, a znanje preti da nestane.
Slaviša pokušava da održi tradiciju kroz radionice i prezentacije na lokalnim manifestacijama, ali interesovanje mladih je slabo. Kaže da nije problem naučiti kako se prave – već naći onoga ko će osetiti smisao u zvuku.
Zašto je ovo važno?
Jer gajde nisu samo instrument, već deo kulturnog identiteta Stare planine. Jer u njihovom zvuku živi način života koji smo zaboravili. I jer ako se zaboravi kako da se naprave, zaboravićemo i šta su nam svirale.
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
ZLAKUSKA LONČARIJA Muški članovi porodica su nosioci ovog znanja koje je stavljeno na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije (VIDEO)
Zlakuska lončarija je četiri veka stara tehnika ručne izrade posuđa od gline na sporom ručnom kolu (točku) i pečenog na otvorenoj vatri, što je redak slučaj na širem prostoru Balkanskog poluostrva.
JEDNA OD NAJLEPŠIH SLIKA ĐURE JAKŠIĆA Kako je poznati umetnik ovekovečio slavlje u Beograd unakon vesti o povratku Obrenovića
Georgije „Đura” Jakšić (Srpska Crnja, 8. avgust 1832 — Beograd, 16. novembar 1878) bio je srpski slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac i učitelj.
OBJAŠNJENJE VLADIKE NIKOLAJA Koje je pravo značenje molitve "Oče naš"
Molitvu Gospodnju je Isus Hristos, kao najsavršeniju, predao svojim učenicima kao obrazac svih molitava
OVE SRPSKE IZREKE KORISTIMO SVAKODNEVNO, A NISMO SVESNI KOLIKO SU ZAPRAVO JEZIVE: Tužne da tužnije ne mogu biti!
Srpske izreke su velika riznica u celokupnoj baštini
Komentari(0)