KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.
Neke od najpoznatijih su - Ružno pače, Carevo novo odelo, Mala sirena, Princeza na zrnu graška, Palčica i druge bajke i priče.
Međutim, poznat je i po svojim putovanjima po svetu. Jedno takvo putovanje bilo je i putovanje, slučajno ili ne, putovanje kroz Srbiju.
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
"TO DUŠA NJEGOVA MIRA NEMA, PA MENE GONI": Da li je PROKLESTVO stiglo KARAĐORĐEVE UBICE? Malo ko zna JEZIVU PRIČU
Savremenici beleže da je u konaku kneza Miloša, koji se nalazio na mestu današnje Patrijaršije, jedno vreme boravila voždova glava
U putopisnoj knjizi "Bazar jednog pesnika" danski književnik opisao je Beograd i Srbiju, posebno se interesujući za folklorni život Srba.
Andersen sigurno nije znao srpski jezik, ali je u društvu nekog kapetana Filipovića, kako je poznato široj javnosti, saznavao stvari o njenoj istoriji o Marku Kraljeviću i junacima, običajima i naravima.
- Kroz ovu mračnu hrastovu šumu bežao je ka reci Savi Crni Đorđe, prvi oslobodilac Srbije; ova šuma i ova reka bili su poprište jedne od tragičnih scena ondašnje borbe, koja živi i živeće u narodnoj pesmi. Crni Đorđe pobegao je sa svojim starim ocem, pastirom Petronijem; već su videli reku Savu i granicu Austrije, a oca je ispunio bol što napušta otadžbinu; zamolio je sina da se preda, kako bi mogli da umru na otadžbinskom tlu - napisaće čuveni pisac u Bazaru jednog pesnika.
Putovanje kroz Srbiju nastalo je kada se vraćao iz Carigrada. Uzvodno Dunavom do Beča, posetio je Kladovo, Staru Palanku, Zemun, Pančevo, Novi Sad, Begrad. Ostalo je zabeleženo da je sa tog putovanja nastao je putopis "Bazar jednog pesnika" objavljen 1842. godine. Na naš jezik putopis su prevele Sofija Bilandžija i Mirna Stevanović, a objavila Srpska književna zadruga.
- Ispod, tamo gde se Sava uliva u Dunav, nalazi se oronula kula, Nebojša, što znači "Ne boj se!"; sa ovih otvora su u Dunav bacani leševi pogubljenih. U ovoj kuli u najdubljoj tamnici u koju je prodirala voda bio je zatočen plemeniti knez Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša; on je u otvorenoj borbi naterao pašu da izruči zarobljenike. Uspomene koje se vezuju za ovom mesto, probudile su pomisao na šumskoga trola koji steže svoje jake noge oko vrata princa Agiba, kako nam pripoveda bajka. Pre pogledu na ovaj jezivi propali toranj čini mi se kako osećam da me vlažni zidovi stežu poput trolovih nogu. Kakve se samo strahote vezuju za ovaj prizor koji sada pred nama leži ispunjen najlepšom sunčevom svetlošću, sa svežim zelenim drvećem, suncem obasjanim minaretima, kupolama i kućama s crvenim krovovima - zapisao je Andersen u svojoj putopisnoj knjizi.
Podsetimo, zvanični odnosi između Srbije i Danske uspostavljeni su 1917. godine, a nekadašnji danski premijer A. F. Rasmusen posetio je Srbiju oktobra 2003. i novembra 2008. godine.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Komentari(0)