KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.
Neke od najpoznatijih su - Ružno pače, Carevo novo odelo, Mala sirena, Princeza na zrnu graška, Palčica i druge bajke i priče.
Međutim, poznat je i po svojim putovanjima po svetu. Jedno takvo putovanje bilo je i putovanje, slučajno ili ne, putovanje kroz Srbiju.
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
U putopisnoj knjizi "Bazar jednog pesnika" danski književnik opisao je Beograd i Srbiju, posebno se interesujući za folklorni život Srba.
Andersen sigurno nije znao srpski jezik, ali je u društvu nekog kapetana Filipovića, kako je poznato široj javnosti, saznavao stvari o njenoj istoriji o Marku Kraljeviću i junacima, običajima i naravima.
- Kroz ovu mračnu hrastovu šumu bežao je ka reci Savi Crni Đorđe, prvi oslobodilac Srbije; ova šuma i ova reka bili su poprište jedne od tragičnih scena ondašnje borbe, koja živi i živeće u narodnoj pesmi. Crni Đorđe pobegao je sa svojim starim ocem, pastirom Petronijem; već su videli reku Savu i granicu Austrije, a oca je ispunio bol što napušta otadžbinu; zamolio je sina da se preda, kako bi mogli da umru na otadžbinskom tlu - napisaće čuveni pisac u Bazaru jednog pesnika.
Putovanje kroz Srbiju nastalo je kada se vraćao iz Carigrada. Uzvodno Dunavom do Beča, posetio je Kladovo, Staru Palanku, Zemun, Pančevo, Novi Sad, Begrad. Ostalo je zabeleženo da je sa tog putovanja nastao je putopis "Bazar jednog pesnika" objavljen 1842. godine. Na naš jezik putopis su prevele Sofija Bilandžija i Mirna Stevanović, a objavila Srpska književna zadruga.
- Ispod, tamo gde se Sava uliva u Dunav, nalazi se oronula kula, Nebojša, što znači "Ne boj se!"; sa ovih otvora su u Dunav bacani leševi pogubljenih. U ovoj kuli u najdubljoj tamnici u koju je prodirala voda bio je zatočen plemeniti knez Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša; on je u otvorenoj borbi naterao pašu da izruči zarobljenike. Uspomene koje se vezuju za ovom mesto, probudile su pomisao na šumskoga trola koji steže svoje jake noge oko vrata princa Agiba, kako nam pripoveda bajka. Pre pogledu na ovaj jezivi propali toranj čini mi se kako osećam da me vlažni zidovi stežu poput trolovih nogu. Kakve se samo strahote vezuju za ovaj prizor koji sada pred nama leži ispunjen najlepšom sunčevom svetlošću, sa svežim zelenim drvećem, suncem obasjanim minaretima, kupolama i kućama s crvenim krovovima - zapisao je Andersen u svojoj putopisnoj knjizi.
Podsetimo, zvanični odnosi između Srbije i Danske uspostavljeni su 1917. godine, a nekadašnji danski premijer A. F. Rasmusen posetio je Srbiju oktobra 2003. i novembra 2008. godine.
ŽIVI KAMEN STARE SRBIЈE: Zašto se na Šar planini mora nositi srebro i legenda o dušama predaka
Šar planina, divlja i nepristupačna, vekovima je bila riznica mitova i legendi. Lokalno stanovništvo i danas veruje u moć "Šarskih vodenih vila" i pridržava se strogog pravila: u dubine planine nikada se ne ulazi bez amajlije. Otkrivamo zašto se na Šari mora nositi srebro i kakvu tajnu krije "živi kamen" planine.
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
LEGENDA O ZAVETNOM KRSTU: Zašto se na planini Jastrebac nalazi hrast koji isceljuje i kako se ostavlja "zavet za zdravlje"
Planina Jastrebac, skrivena u srcu Srbije, nije poznata samo po netaknutoj prirodi, već i po dubokim duhovnim verovanjima. Jedno od najstarijih mesta moći je čuveni Zavetni krst. Otkrivamo zašto se drevni hrast u blizini krsta smatra lekovitim, i kako vernici, po starom običaju, ostavljaju deo svoje odeće kao simbol molitve za zdravlje.
POSLEDNJI OBRENOVIĆ KOЈI ЈE PLAKAO ZA SRBIЈOM: Priča o Kraljici Nataliji i zašto joj je zabranjen povratak u Beograd
Kraljica Natalija Obrenović bila je sušta suprotnost svom suprugu, kralju Milanu. I dok je on bio posvećen evropskim salonima i kocki, ona je pljačkala svoj nakit da bi pomogla Srbima i postala najvoljenija kraljica. Otkrivamo zašto je ovoj heroini, uprkos ljubavi naroda, bio zabranjen povratak u Beograd i kakva je bila njena tragična sudbina u egzilu.
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
Komentari(0)