KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.
Neke od najpoznatijih su - Ružno pače, Carevo novo odelo, Mala sirena, Princeza na zrnu graška, Palčica i druge bajke i priče.
Međutim, poznat je i po svojim putovanjima po svetu. Jedno takvo putovanje bilo je i putovanje, slučajno ili ne, putovanje kroz Srbiju.
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
Možda vas zanima:
KAKO JE U STVARI IZGLEDAO CRNI ĐORĐE Slika koja nam je svima poznata nije autentičan prikaz Karađorđa
Da li znate kako je Crni Đorđe izgledao u stvari?
Ovu najpoznatiju banju u Srbiji zovu još i kraljevskom! Ovde je odmarao i Karađorđe, a evo koja sve oboljenja leči
Lekovite vode u Ribarskoj banji, u kojima su uživali i srpski kraljevi, porede se sa lekovitim vodama u francuskim Pirinejima zbog izuzetnih blagodeti.
U putopisnoj knjizi "Bazar jednog pesnika" danski književnik opisao je Beograd i Srbiju, posebno se interesujući za folklorni život Srba.
Andersen sigurno nije znao srpski jezik, ali je u društvu nekog kapetana Filipovića, kako je poznato široj javnosti, saznavao stvari o njenoj istoriji o Marku Kraljeviću i junacima, običajima i naravima.
- Kroz ovu mračnu hrastovu šumu bežao je ka reci Savi Crni Đorđe, prvi oslobodilac Srbije; ova šuma i ova reka bili su poprište jedne od tragičnih scena ondašnje borbe, koja živi i živeće u narodnoj pesmi. Crni Đorđe pobegao je sa svojim starim ocem, pastirom Petronijem; već su videli reku Savu i granicu Austrije, a oca je ispunio bol što napušta otadžbinu; zamolio je sina da se preda, kako bi mogli da umru na otadžbinskom tlu - napisaće čuveni pisac u Bazaru jednog pesnika.
Putovanje kroz Srbiju nastalo je kada se vraćao iz Carigrada. Uzvodno Dunavom do Beča, posetio je Kladovo, Staru Palanku, Zemun, Pančevo, Novi Sad, Begrad. Ostalo je zabeleženo da je sa tog putovanja nastao je putopis "Bazar jednog pesnika" objavljen 1842. godine. Na naš jezik putopis su prevele Sofija Bilandžija i Mirna Stevanović, a objavila Srpska književna zadruga.
- Ispod, tamo gde se Sava uliva u Dunav, nalazi se oronula kula, Nebojša, što znači "Ne boj se!"; sa ovih otvora su u Dunav bacani leševi pogubljenih. U ovoj kuli u najdubljoj tamnici u koju je prodirala voda bio je zatočen plemeniti knez Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša; on je u otvorenoj borbi naterao pašu da izruči zarobljenike. Uspomene koje se vezuju za ovom mesto, probudile su pomisao na šumskoga trola koji steže svoje jake noge oko vrata princa Agiba, kako nam pripoveda bajka. Pre pogledu na ovaj jezivi propali toranj čini mi se kako osećam da me vlažni zidovi stežu poput trolovih nogu. Kakve se samo strahote vezuju za ovaj prizor koji sada pred nama leži ispunjen najlepšom sunčevom svetlošću, sa svežim zelenim drvećem, suncem obasjanim minaretima, kupolama i kućama s crvenim krovovima - zapisao je Andersen u svojoj putopisnoj knjizi.
Podsetimo, zvanični odnosi između Srbije i Danske uspostavljeni su 1917. godine, a nekadašnji danski premijer A. F. Rasmusen posetio je Srbiju oktobra 2003. i novembra 2008. godine.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)