U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
U selu nadomak Kruševca, skriven od radoznalih pogleda, raste hrast koji je stariji od mnogih spomenika u Srbiji. Kažu da su pod njim nekada odmarali srpski vitezovi, da je svedočio bojevima, tajnim dogovorima i sudbonosnim odlukama. Danas se oko njega okupljaju ljudi koji veruju da donosi sreću i ispunjava želje. Da li je u pitanju narodna legenda ili stvarna moć prirode?
Hrast star šest vekova – prirodni spomenik Srbije
Ovaj veličanstveni hrast, poznat među meštanima kao „Dedin hrast“, nalazi se u srcu Rasinskog okruga. Njegova starost procenjuje se na preko 600 godina, što ga čini jednim od najstarijih stabala u Srbiji.
Možda vas zanima:
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Ovo je Jovan car iz Kruševca koji je izašao na crtu Crnogorcima: Neverovatno - leži se preko 400 sati na jedinstvenom takmičenju u selu Brezna
Ljuta borba traje već danima, a od ukupno 21 koliko ih je startovalo sada je ostalo samo sedam takmičara od kojih nijedan nema nameru da odustane.
Možda vas zanima:
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Ovo je Jovan car iz Kruševca koji je izašao na crtu Crnogorcima: Neverovatno - leži se preko 400 sati na jedinstvenom takmičenju u selu Brezna
Ljuta borba traje već danima, a od ukupno 21 koliko ih je startovalo sada je ostalo samo sedam takmičara od kojih nijedan nema nameru da odustane.
Možda vas zanima:
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Ovo je Jovan car iz Kruševca koji je izašao na crtu Crnogorcima: Neverovatno - leži se preko 400 sati na jedinstvenom takmičenju u selu Brezna
Ljuta borba traje već danima, a od ukupno 21 koliko ih je startovalo sada je ostalo samo sedam takmičara od kojih nijedan nema nameru da odustane.
Prečnik njegovog stabla iznosi skoro tri metra, a krošnja se prostire na preko 25 metara u prečniku. Iako su kroz vekove mnogi hrastovi stradali od nevremena, požara i seče, ovaj gorostas odoleva vremenu i stoji kao svedok prošlih epoha.
Mesto okupljanja i narodne verovanja
Još od davnina, meštani i putnici koji bi prolazili ovim krajem zastajali su ispod hrasta da odmore i pomole se za zdravlje, sreću i plodnu godinu. Veruje se da dodirivanje njegovog stabla donosi dug život, a neki tvrde da su pod njegovim granama donete važne odluke koje su menjale sudbinu sela.
Tokom 19. i 20. veka, pod ovim hrastom su se održavali sabori i proslave, a stari ljudi pričaju da se pod njim često okupljala vojska u vreme ratova. Navodno su pod njim Karađorđevi ustanici pripremali strategije tokom Prvog srpskog ustanka.
Posebna moć hrasta – verovanja i legende
Među lokalnim stanovništvom postoji verovanje da ovaj hrast ima posebnu energiju. Ljudi često dolaze da ga dotaknu, verujući da im može pomoći u rešavanju problema ili ispunjenju želja.
Jedna od najpoznatijih priča je o mladoj ženi iz obližnjeg sela, koja nije mogla da ima decu. Verujući u moć hrasta, dolazila je svako jutro da ga dotakne i moli se za porod. Nakon nekoliko meseci, zatrudnela je, a priča se brzo proširila i od tada mnoge žene dolaze ovde u potrazi za srećom.
Zaštita najstarijeg hrasta – prirodni spomenik od nacionalnog značaja
Ovaj hrast danas je pod zaštitom države i proglašen je prirodnim spomenikom. Lokalna zajednica brine o njemu, a svake godine se održavaju manifestacije u njegovu čast.
Nažalost, kao i mnogi stari prirodni spomenici, i ovaj hrast se suočava sa izazovima. Klimatske promene, nevremena i nesavesni ljudi mogu ugroziti njegov opstanak. Međutim, zahvaljujući posvećenosti meštana i zaštitara prirode, nada se da će trajati još mnogo vekova.
Kako posetiti i doživeti čaroliju najstarijeg hrasta?
Ako želite da posetite ovo čudesno drvo, najbolje je da krenete iz Kruševca i pratite put kroz okolna sela. Mesto nije turistički razvijeno, ali lokalni stanovnici rado će vas uputiti kako da stignete do njega.
Preporučuje se da posetite hrast u proleće ili jesen, kada njegova krošnja najlepše izgleda i kada je priroda oko njega u punom sjaju. Bez obzira na razlog posete, jedno je sigurno – pod ovim hrastom ćete osetiti snagu prošlih vekova i duh prirode koji ga čuva.
Ovaj drevni hrast nije samo deo srpske prirode, već i deo njene duše. Možda je upravo to razlog što opstaje vekovima, prkoseći vremenu i čuvajući tajne koje su mu ljudi poverili.
Zašto pravoslavci stoje u crkvi, dok ljudi drugih vera kleče
Najraniji hrišćani, oni koji su živeli u apostolskim vremenima, dakle, tokom prvog stoleća nove ere, molili su se stojeći
Oplenac – gde se pod svodovima kraljevske crkve čuva istorija Srbije
Oplenac nije samo crkva – to je kraljevski kompleks, umetničko remek-delo i mesto gde su sahranjeni Karađorđevići, dinastija koja je oblikovala srpsku istoriju.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
2. oktobra 1805. godine rođen je čuveni danski književnik poznat u svetu najviše po bajkama, Hans Kristijan Andersen.
Šta je patrijarh Pavle smatrao "najvećim srpskim grehom"? Kad se to javi, bez traga nestaju i ljubav i vera
Patrijarh srpski Pavle jedan od najpoštovanijih verskih poglavara u istoriji Balkana, a iza njega je ostalo mnogo mudrih misli, među kojima je i ona o tome šta smatra najvećim grehom.
Komentari(0)