U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
U selu nadomak Kruševca, skriven od radoznalih pogleda, raste hrast koji je stariji od mnogih spomenika u Srbiji. Kažu da su pod njim nekada odmarali srpski vitezovi, da je svedočio bojevima, tajnim dogovorima i sudbonosnim odlukama. Danas se oko njega okupljaju ljudi koji veruju da donosi sreću i ispunjava želje. Da li je u pitanju narodna legenda ili stvarna moć prirode?
Hrast star šest vekova – prirodni spomenik Srbije
Ovaj veličanstveni hrast, poznat među meštanima kao „Dedin hrast“, nalazi se u srcu Rasinskog okruga. Njegova starost procenjuje se na preko 600 godina, što ga čini jednim od najstarijih stabala u Srbiji.
Možda vas zanima:
AMERIKANAC U KRUŠEVCU: Opisao kako živi - stranci u šoku
Sećate li se Breda Baketa, Amerikanca koji je 2020. odlučio da napusti svoju zemlju i započne život u Srbiji? Nedavno je otkrio šta se sve promenilo od trenutka njegovog dolaska u Beograd do sada. Bred se nakon nekog vremena preselio u Kruševac jer, kako je objasnio, prija mu mirniji grad. U jednom videu, koji je 2023. objavio na svom Jutjub kanalu, pokazao je kako izgleda stan koji iznajmljuje. I malo je reći da su stranci oduševljeni.
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Možda vas zanima:
AMERIKANAC U KRUŠEVCU: Opisao kako živi - stranci u šoku
Sećate li se Breda Baketa, Amerikanca koji je 2020. odlučio da napusti svoju zemlju i započne život u Srbiji? Nedavno je otkrio šta se sve promenilo od trenutka njegovog dolaska u Beograd do sada. Bred se nakon nekog vremena preselio u Kruševac jer, kako je objasnio, prija mu mirniji grad. U jednom videu, koji je 2023. objavio na svom Jutjub kanalu, pokazao je kako izgleda stan koji iznajmljuje. I malo je reći da su stranci oduševljeni.
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Možda vas zanima:
AMERIKANAC U KRUŠEVCU: Opisao kako živi - stranci u šoku
Sećate li se Breda Baketa, Amerikanca koji je 2020. odlučio da napusti svoju zemlju i započne život u Srbiji? Nedavno je otkrio šta se sve promenilo od trenutka njegovog dolaska u Beograd do sada. Bred se nakon nekog vremena preselio u Kruševac jer, kako je objasnio, prija mu mirniji grad. U jednom videu, koji je 2023. objavio na svom Jutjub kanalu, pokazao je kako izgleda stan koji iznajmljuje. I malo je reći da su stranci oduševljeni.
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Prečnik njegovog stabla iznosi skoro tri metra, a krošnja se prostire na preko 25 metara u prečniku. Iako su kroz vekove mnogi hrastovi stradali od nevremena, požara i seče, ovaj gorostas odoleva vremenu i stoji kao svedok prošlih epoha.
Mesto okupljanja i narodne verovanja
Još od davnina, meštani i putnici koji bi prolazili ovim krajem zastajali su ispod hrasta da odmore i pomole se za zdravlje, sreću i plodnu godinu. Veruje se da dodirivanje njegovog stabla donosi dug život, a neki tvrde da su pod njegovim granama donete važne odluke koje su menjale sudbinu sela.
Tokom 19. i 20. veka, pod ovim hrastom su se održavali sabori i proslave, a stari ljudi pričaju da se pod njim često okupljala vojska u vreme ratova. Navodno su pod njim Karađorđevi ustanici pripremali strategije tokom Prvog srpskog ustanka.
Posebna moć hrasta – verovanja i legende
Među lokalnim stanovništvom postoji verovanje da ovaj hrast ima posebnu energiju. Ljudi često dolaze da ga dotaknu, verujući da im može pomoći u rešavanju problema ili ispunjenju želja.
Jedna od najpoznatijih priča je o mladoj ženi iz obližnjeg sela, koja nije mogla da ima decu. Verujući u moć hrasta, dolazila je svako jutro da ga dotakne i moli se za porod. Nakon nekoliko meseci, zatrudnela je, a priča se brzo proširila i od tada mnoge žene dolaze ovde u potrazi za srećom.
Zaštita najstarijeg hrasta – prirodni spomenik od nacionalnog značaja
Ovaj hrast danas je pod zaštitom države i proglašen je prirodnim spomenikom. Lokalna zajednica brine o njemu, a svake godine se održavaju manifestacije u njegovu čast.
Nažalost, kao i mnogi stari prirodni spomenici, i ovaj hrast se suočava sa izazovima. Klimatske promene, nevremena i nesavesni ljudi mogu ugroziti njegov opstanak. Međutim, zahvaljujući posvećenosti meštana i zaštitara prirode, nada se da će trajati još mnogo vekova.
Kako posetiti i doživeti čaroliju najstarijeg hrasta?
Ako želite da posetite ovo čudesno drvo, najbolje je da krenete iz Kruševca i pratite put kroz okolna sela. Mesto nije turistički razvijeno, ali lokalni stanovnici rado će vas uputiti kako da stignete do njega.
Preporučuje se da posetite hrast u proleće ili jesen, kada njegova krošnja najlepše izgleda i kada je priroda oko njega u punom sjaju. Bez obzira na razlog posete, jedno je sigurno – pod ovim hrastom ćete osetiti snagu prošlih vekova i duh prirode koji ga čuva.
Ovaj drevni hrast nije samo deo srpske prirode, već i deo njene duše. Možda je upravo to razlog što opstaje vekovima, prkoseći vremenu i čuvajući tajne koje su mu ljudi poverili.
Zašto se sveća za pokoj pale levo, a za žive desno: Pravoslavni običaj koji nije slučajan
U tišini crkve, plamen sveće nosi poruku – jedna molitva za zdravlje, druga za mir duše
MNOGI VERNICI TO ČINE POGREŠNO: Otac Gligorije o pravilima obeležavanja SLAVE - da li se gosti ZOVU i gde se LOMI KOLAČ?
U našem narodu ustaljeno je verovanje da se na slavu ne zove, što danas, međutim, nije slučaj. Kako kaže otac Gligorije Marković, to je stvar praktičnosti.
MNOGI KORISTE IZRAZ "KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA", A NE ZNAJU ŠTA SE IZA NJEGA KRIJE: Jedna priča je šokantna
Gotovo svakodnevno se u Srbiji koristi izraz "Košta kao Svetog Petra kajgana".
KAKO SU NASTALA SRPSKA PREZIMENA: Evo zašto se većina završava na - IĆ!
Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju
Običaji koje umemo da prekršimo: Kako se pravilno gasi SLAVSKA SVEĆA?
Šta sve treba da ispoštuju oni koji slave slavu?
Komentari(0)