U blizini Kruševca, daleko od gužve i savremenog života, stoji jedan od najstarijih hrastova u Srbiji. Više od 600 godina prkosi vremenu i čuva priče o prošlim vremenima, starim običajima i ljudima koji su dolazili da traže sreću i blagostanje pod njegovom krošnjom.
U selu nadomak Kruševca, skriven od radoznalih pogleda, raste hrast koji je stariji od mnogih spomenika u Srbiji. Kažu da su pod njim nekada odmarali srpski vitezovi, da je svedočio bojevima, tajnim dogovorima i sudbonosnim odlukama. Danas se oko njega okupljaju ljudi koji veruju da donosi sreću i ispunjava želje. Da li je u pitanju narodna legenda ili stvarna moć prirode?
Hrast star šest vekova – prirodni spomenik Srbije
Ovaj veličanstveni hrast, poznat među meštanima kao „Dedin hrast“, nalazi se u srcu Rasinskog okruga. Njegova starost procenjuje se na preko 600 godina, što ga čini jednim od najstarijih stabala u Srbiji.
Možda vas zanima:
AMERIKANAC U KRUŠEVCU: Opisao kako živi - stranci u šoku
Sećate li se Breda Baketa, Amerikanca koji je 2020. odlučio da napusti svoju zemlju i započne život u Srbiji? Nedavno je otkrio šta se sve promenilo od trenutka njegovog dolaska u Beograd do sada. Bred se nakon nekog vremena preselio u Kruševac jer, kako je objasnio, prija mu mirniji grad. U jednom videu, koji je 2023. objavio na svom Jutjub kanalu, pokazao je kako izgleda stan koji iznajmljuje. I malo je reći da su stranci oduševljeni.
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Možda vas zanima:
AMERIKANAC U KRUŠEVCU: Opisao kako živi - stranci u šoku
Sećate li se Breda Baketa, Amerikanca koji je 2020. odlučio da napusti svoju zemlju i započne život u Srbiji? Nedavno je otkrio šta se sve promenilo od trenutka njegovog dolaska u Beograd do sada. Bred se nakon nekog vremena preselio u Kruševac jer, kako je objasnio, prija mu mirniji grad. U jednom videu, koji je 2023. objavio na svom Jutjub kanalu, pokazao je kako izgleda stan koji iznajmljuje. I malo je reći da su stranci oduševljeni.
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Možda vas zanima:
AMERIKANAC U KRUŠEVCU: Opisao kako živi - stranci u šoku
Sećate li se Breda Baketa, Amerikanca koji je 2020. odlučio da napusti svoju zemlju i započne život u Srbiji? Nedavno je otkrio šta se sve promenilo od trenutka njegovog dolaska u Beograd do sada. Bred se nakon nekog vremena preselio u Kruševac jer, kako je objasnio, prija mu mirniji grad. U jednom videu, koji je 2023. objavio na svom Jutjub kanalu, pokazao je kako izgleda stan koji iznajmljuje. I malo je reći da su stranci oduševljeni.
Natpis na nadgrobnom spomeniku u Kruševcu nasmejao Srbiju
Na društvenoj mreži TikTok osvanula je neverovatna fotografija koja je nasmejala brojne korisnike.
Prečnik njegovog stabla iznosi skoro tri metra, a krošnja se prostire na preko 25 metara u prečniku. Iako su kroz vekove mnogi hrastovi stradali od nevremena, požara i seče, ovaj gorostas odoleva vremenu i stoji kao svedok prošlih epoha.
Mesto okupljanja i narodne verovanja
Još od davnina, meštani i putnici koji bi prolazili ovim krajem zastajali su ispod hrasta da odmore i pomole se za zdravlje, sreću i plodnu godinu. Veruje se da dodirivanje njegovog stabla donosi dug život, a neki tvrde da su pod njegovim granama donete važne odluke koje su menjale sudbinu sela.
Tokom 19. i 20. veka, pod ovim hrastom su se održavali sabori i proslave, a stari ljudi pričaju da se pod njim često okupljala vojska u vreme ratova. Navodno su pod njim Karađorđevi ustanici pripremali strategije tokom Prvog srpskog ustanka.
Posebna moć hrasta – verovanja i legende
Među lokalnim stanovništvom postoji verovanje da ovaj hrast ima posebnu energiju. Ljudi često dolaze da ga dotaknu, verujući da im može pomoći u rešavanju problema ili ispunjenju želja.
Jedna od najpoznatijih priča je o mladoj ženi iz obližnjeg sela, koja nije mogla da ima decu. Verujući u moć hrasta, dolazila je svako jutro da ga dotakne i moli se za porod. Nakon nekoliko meseci, zatrudnela je, a priča se brzo proširila i od tada mnoge žene dolaze ovde u potrazi za srećom.
Zaštita najstarijeg hrasta – prirodni spomenik od nacionalnog značaja
Ovaj hrast danas je pod zaštitom države i proglašen je prirodnim spomenikom. Lokalna zajednica brine o njemu, a svake godine se održavaju manifestacije u njegovu čast.
Nažalost, kao i mnogi stari prirodni spomenici, i ovaj hrast se suočava sa izazovima. Klimatske promene, nevremena i nesavesni ljudi mogu ugroziti njegov opstanak. Međutim, zahvaljujući posvećenosti meštana i zaštitara prirode, nada se da će trajati još mnogo vekova.
Kako posetiti i doživeti čaroliju najstarijeg hrasta?
Ako želite da posetite ovo čudesno drvo, najbolje je da krenete iz Kruševca i pratite put kroz okolna sela. Mesto nije turistički razvijeno, ali lokalni stanovnici rado će vas uputiti kako da stignete do njega.
Preporučuje se da posetite hrast u proleće ili jesen, kada njegova krošnja najlepše izgleda i kada je priroda oko njega u punom sjaju. Bez obzira na razlog posete, jedno je sigurno – pod ovim hrastom ćete osetiti snagu prošlih vekova i duh prirode koji ga čuva.
Ovaj drevni hrast nije samo deo srpske prirode, već i deo njene duše. Možda je upravo to razlog što opstaje vekovima, prkoseći vremenu i čuvajući tajne koje su mu ljudi poverili.
BOŽANSKA OSOBINA: Jerotić isticao važnost ove vrline
Jednu osobinu smatrao je božanskom, ali do nje nije lako stići.
KAKO SE PIŠE: Da li je pravilno "ĆETE" ili "ĆE TE"?
Ovo je jedna od najčešćih jezičkih dilema
"JA BEZ NJE NE MOGU": Žena koju je Tito najviše voleo - doživela tragičnu sudbinu, a maršal je sahranio u dvorištu Belog dvora
Govorila je nekoliko jezika, studirala francuski, nosila moderne haljine i imala uticaj koji je bio zapažen i na partijskim sastancima
MILICA JE BILA NAJVOLJENIJA SRPSKA CARICA: Ono što je ona uradila za Srbiji, ni jedna majka nikad ne bi mogla!
Kneginja Milica, rođena 1335. godine, u vreme vladavine cara Dušana, bila je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan, praunuk slavnog Stefana Nemanje.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Komentari(0)