Drevne tradicije koje su nekada oblikovale srpski identitet
Narodni običaji predstavljali su temelj svakodnevnog života u Srbiji kroz vekove. Međutim, savremeni način života i ubrzana urbanizacija doveli su do toga da mnoge drevne tradicije polako nestaju. Ovaj tekst donosi pregled zaboravljenih običaja koji su nekada imali ključnu ulogu u srpskoj kulturi.
Prošnja vode – Stari način traženja dozvole za brak
U mnogim delovima Srbije postojala je tradicija poznata kao „prošnja vode“. Mladić bi sa porodicom dolazio u dvorište devojčine kuće i tražio vodu iz bunara. Ako bi devojka dala vodu u čistom krčagu, to je značilo da prihvata prosidbu. Ovaj običaj je nekada bio ključan u određivanju sudbine mladih parova.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Kumstvo na vodi – Bratstvo bez krvi
Običaj „kumstva na vodi“ bio je način sklapanja neraskidivog prijateljstva između dvojice muškaraca. Oni bi uzeli šaku vode iz reke ili potoka, nazdravili i time se simbolično zavetovali na večnu odanost. Ovaj običaj je posebno bio prisutan u planinskim krajevima i među stočarima.
Đurđevdanski venčići – Magija prolećnog cvetanja
Nekada su devojke u zoru na Đurđevdan brale poljsko cveće i pravile venčiće koje su stavljale na kapije i prozore kako bi prizvale blagostanje i sreću. Verovalo se da će domaćinstvo koje okači đurđevdanski venac imati zdravu stoku, bogatu žetvu i zaštitu od zlih sila.
Dodole – Ples kiše
Kada bi nastupila suša, mlade devojke, poznate kao dodole, išle su kroz selo obučene u travu i lišće, pevajući pesme i prizivajući kišu. Meštani su ih zalivali vodom u znak zahvalnosti, verujući da će ritual doneti plodnu godinu. Ovaj običaj vremenom je nestao, ali je ostao deo narodnih predanja.
Zadruge – Kolektivni život porodica
Nekada su srpske porodice živele u velikim zadrugama, gde su sve generacije delile zajedničku kuću, imanje i obaveze. Stariji članovi brinuli su o mlađima, a svi prihodi i rad bili su zajednički. Iako je ovaj način života nestao, zadrugarski duh i dalje postoji u nekim ruralnim krajevima.
Možemo li sačuvati ove običaje?
Iako mnogi drevni običaji nestaju, njihova vrednost i dalje ostaje neprocenjiva. Očuvanje narodnih tradicija kroz manifestacije, folklorne grupe i priče prenete na mlađe generacije može pomoći da duh prošlih vremena ne bude potpuno zaboravljen. Možda ne možemo vratiti prošlost, ali možemo negovati sećanje na nju.
POSLEDNJA TAJNA TITOVE ŽENE: Da li je Jovanka Broz zaista pokušala da prokune Tita i šta je nosila u torbi kada je proterana
Jovanka Broz, prva dama Jugoslavije, živela je u raskoši, da bi poslednje tri decenije provela u političkoj izolaciji. Otkrivamo vrhunac drame: proterivanje iz Dvorca u Užičkoj 15, gde je navodno, u besu i tuzi, izrekla "poslednju reč" Titu i kako je njena tiha patnja postala simbol raspada Jugoslavije.
TAJNA ZGRADA KOЈA NEMA PROZORE: Zašto su Jevreji u Beogradu gradili dvorišta bez otvora i šta se krilo iza zidova Dorćola
Dorćol, najstariji deo Beograda, krije arhitektonsku tajnu koja svedoči o životu Sefarda. Otkrivamo zašto su se tradicionalne jevrejske kuće gradile sa minimalnim brojem prozora okrenutih ka ulici i kako je unutrašnje dvorište postalo centar porodičnog i duhovnog života, zaštićeno od uroka i pogleda.
Seka i Bora nisu pričali 30 godina zbog scene iz Maratonaca! Ovo su najveće svađe na srpskoj glumačkoj sceni: Pucala su i kumstva
Iza glamura srpske kinematografije kriju se burne svađe, prekidi kumstva i sukobi slavnih glumaca. Saznajte zašto nisu razgovarali Paja i Jare, Čkalja i Bole, Kusturica i Bregović, Seka i Bora...
Družila se sa Crnjanskim i Andrićem, volela samo jednog muškarca... Životna priča velike Desanke naježiće Srbe
32 godine od smrti čuvene srpske poetese
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
Komentari(0)