SAHAT KULA SAČUVANA U IZVORNOM OBLIKU: Javni sat, svedok vremena, nikada nije izgubio na značaju
Podignuta je sredinom XVIII veka, a danas predstavlja glavni ulaz u Gornji grad.
Sahat-kula je kapija Gornjeg grada i spada u najznačajniju i najočuvaniju znamenitost ovog dela Beogradske tvrđave. Visoka je 27,5 metara.
Podignuta je sredinom XVIII veka, a danas predstavlja glavni ulaz u Gornji grad.
Osmougaona barokna kula je vidljiva iz svih delova Kalemegdanskog parka, ima časovnik sa centralnim mehanizmom i tegovima, kao i dva gonga, a između dva navijanja je mogla da radi oko nedelju dana.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Možda vas zanima:
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Satni mehanizam je obnovljen 2002. godine, i sada „kuca" na savremenim principima.
Današnji časovnik je izrađen početkom 20. veka u zvonolivnici Pantelić iz Zemuna. Iako je prvobitni mehanizam obnovljen i osposobljen, ipak je ugrađen mikroračunarski kontrolisan sistem sa elektromotorima, senzorima i elektromagnetima koji otkucava na četvrt sata dok se stari mehanizam čuva.
Sahat kula u celini je sačuvana u svom izvornom obliku, i danas ima sva autentična arhitektonska i stilska obeležja. Odlikuje se elementima baroka, tada vodećeg pravca u evropskoj arhitekturi.
Sahat-kule su bile karakteristične za evropske gradove pod turskom vlašću. Beograd ima svoju, neobičnu po tome što je napravljena na samoj tvrđavi, a ne u gradu kao što je bilo uobičajeno.
Na planovima iz poslednje decenije 18. veka opisana je kao „visoka kula sa kupolom koja je prekrivena limom na nemački načinˮ i „kula sa satom pod kojom je jedna stražara.ˮ
Prva sahat kula u Osmanskom carstvu je zidana u Skoplju između 1566. i 1572. godine.
Imala je kazamate za smeštaj straže, oružja i vojnog materijala.
Tokom poslednjih godina turske vladavine uz Sahat kapiju prizidano je jedno prizemno zdanje u kome se nalazila kantina oficira turskog garnizona.
Poznati turski putopisac Evlija Čelebija zabeležio je da se zvuk zvona Sahat kule čuje iz daljine, čak i kada se putnik nalazi na čitav dan hoda preko Save.
U bočnoj prostoriji Sahat kule se nalazi Galerija beogradske tvrđave.
Sahat kula je jedan od simbola Beograda i predstavlja nezaobilazan deo turističke ponude glavnog grada. Zvuk sata i danas izaziva veliku radost kod mnogobrojnih posetilaca, koji svakodnevno dolaze.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Komentari(0)