Žito, sveća i kolač su osnova svake slave. Ukoliko i vi slavite sutra Svetog Nikolu, posna trpeza je obavezna, a evo kako ćete ispoštovati sve običaje koji važe za ovaj veliki praznik.
Sutra slavimo Svetog Nikolu, poznatog i kao čudotvoraca, bio je episkop u 4. veku koji je živeo u oblasti Likije, današnje Turske. Po predanju, bio je zaštitnik siromašnih, dece, pomoraca i trgovaca.
Sveti Nikola je postao poznat po svojim čudesima i dobrotvornim delima, uključujući priču o darivanju triju ćerki siromašnog oca. Ova priča ilustruje njegovu predanost pomaganju potrebnima, a Sveti Nikola i danas ostaje popularan i cenjen svetac u hrišćanskoj tradiciji, posebno tokom praznika kada se slavi njegov dan, 19. decembra. Sveti Nikola je zaštitnik ribara, putnika i siromaha.
Sutra slavimo Svetog Nikolu, poznatog i kao čudotvoraca, bio je episkop u 4. veku koji je živeo u oblasti Likije, današnje Turske. Po predanju, bio je zaštitnik siromašnih, dece, pomoraca i trgovaca.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU: Obavezno ispoštujte ove običaje, izgovorite sledeću MOLITVU, a jednu stvar nikako nemojte da radite
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu
NOĆ PRED SVETOG NIKOLU OVO OBAVEZNO MORATE DA URADITE: Ovo su običaji pred najveću slavu kod Srba!
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju jednog od najvećih hrišćanskih svetaca, Svetog Nikolu Čudotvorca.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU: Obavezno ispoštujte ove običaje, izgovorite sledeću MOLITVU, a jednu stvar nikako nemojte da radite
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu
NOĆ PRED SVETOG NIKOLU OVO OBAVEZNO MORATE DA URADITE: Ovo su običaji pred najveću slavu kod Srba!
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju jednog od najvećih hrišćanskih svetaca, Svetog Nikolu Čudotvorca.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU: Obavezno ispoštujte ove običaje, izgovorite sledeću MOLITVU, a jednu stvar nikako nemojte da radite
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu
NOĆ PRED SVETOG NIKOLU OVO OBAVEZNO MORATE DA URADITE: Ovo su običaji pred najveću slavu kod Srba!
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju jednog od najvećih hrišćanskih svetaca, Svetog Nikolu Čudotvorca.
Sveti Nikola je postao poznat po svojim čudesima i dobrotvornim delima, uključujući priču o darivanju triju ćerki siromašnog oca. Ova priča ilustruje njegovu predanost pomaganju potrebnima, a Sveti Nikola i danas ostaje popularan i cenjen svetac u hrišćanskoj tradiciji, posebno tokom praznika kada se slavi njegov dan, 19. decembra. Sveti Nikola je zaštitnik ribara, putnika i siromaha.
Ovo je krsna slava mnogi Srba, možda i najčešće slavljena, a ukoliko uzmemo u obzir da pada u toku božićnog posta, trpeza na ovaj dan mora biti posna.
Običaji
Kako je životni ideal Svetog Nikole bilo pomaganje siromašnima i deci, običaj da se i na ovaj dan pomaže mlađim naraštajima, ali i onima koji nemaju koliko je ko u mogućnosti, jer je on voleo decu i revnosno brinuo o njima. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Slavska sveća
Šta sve treba pripremiti za slavu?
Najvažnije je da za slavu spremite slavski kolač, žito, sveću i crno vino. Zabluda je da se za slavu podrazumeva veliki ručak. Pripremaju se ove obavezne četiri stvari, a sve ostalo je stvar izbora, mogućnosti i želje.
Dan uoči slave, domaćica kuće mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu treba da se nađe ukras sa simbolom ISHS (Isus Hristos pobeđuje).
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača (ukoliko se obavlja u kući). Domaćin se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Sveća treba da gori celog dana, a gasi se na sledeći način: Domaćin se preksti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kašičicu i izlije vino na fitilj. Sveća će se polako ugasiti, a zatim je treba odneti pred ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde treba da stoji do slave naredne godine. Može se paliti prilikom zajedničkih molitvi u kući.
Uoči slave, domaćica priprema koljivo ili panaiju, odnosno slavsko žito. Žito se sprema od čistog i otrebljenog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer.
Slavsko žito se zatim prebacuje u lepu, nisku činijicu, lepo se oblikuje i ukrašava takođe orasima i šećerom. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito – u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.
Slavska trpeza
Pored nabrojanoga što čini slavu: slavski kolač, slavsko žito, sveća i vino, po našem narodnom običaju domaćin priprema slavski ručak koji se obavlja na dan slave. U nekim krajevima se priprema i večera uoči slave, na koju dolaze gosti, i to se zove navečerje praznika.
Negde se slavi i drugi, pa čak, i treći dan slave. Odsustvo veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro isključivo u slavsku gozbu, na kojoj, niti domaćin, niti gosti znaju o pravom smislu i suštini slave, pa čak ništa ni o svetitelju koji se slavi. Pošto se to pretvorilo, dakle, u obilnu gozbu, siromašnije porodice danas nisu u stanju da finansijski izdrže toliki trošak.
Podvlačimo ponovo ovde, da je slava pre svega duhovni događaj i doživljaj uz ono što je neophodno za sam obred rezanja kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti svake porodice.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
Komentari(0)