Otac Ljuba Ranković otkrio je da li je greh imati polne odnose pre braka i dao savet onima koji su to počinili.
Printscreen/TikTok
Otac Ljuba Ranković u jednom od video-snimaka na Tiktoku objasnio je da li je greh imati odnose pre braka.
– Verujem da među Srbima nema nikog ko ne zna da 7. Božja zapovest glasi: "Ne čini preljube", a preljuba je polni odnos izvan braka, svaki. Nažalost, u naše vreme, mislim da je zanemarljiviji procenat mladih koji stupaju u svetu tajnu braka, i dolaze pred oltar, a da nisu pre toga počinili preljubu. Svaka čast, izuzecima – naveo je otac Ranković.
Dodao je da je nekada to bilo sveto pravilo u patrijarhalnoj porodici, u patrijarhalna vremena, da su devičanski čisti, i nevesta i mladoženja, stupali u svetu tajnu braka.
- A šta danas uraditi? Pre venčanja sveštenik vrši svaki predbračni ispit mladenaca, dobro bi bilo da sa njima porazgovara i o ovom grehu i ukoliko su ga počinili, da svako ponaosob ispovedi, i da im preporuči da se pripremljeni pričeste pre ulaska u svetu tajnu braka. Radi zdravlja porodice, dece, radi sigurnosti svetinje braka i svoje budućnosti – objasnio je otac Ranković.
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za utorak druge sedmice Velikog posta piše o nepopravljivosti sagrešenja, unutrašnjoj borbi savesti i neizmernoj Božijoj milosti koja čeka na iskreno kajanje.
Komentari(0)