Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja.
Iskušenja i posrnuća su iza ćoška svakog izazova, koji se na dnevnom nivou nameće pred svim ljudima.
Neretko nas stres dotuče i u tim trenucima pokleknemo pod teretom dana, ali bitno je da se u takvim prilikama ne prepustimo duhoklonuću, već da se privremeno zadržimo u tom položaju, a potom nastavimo da koračamo i samim tim ostvarujemo svoj naum da budemo dobri, verni i časni u svojim svakodnevnim delima.
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja. Budući da molitva za svaku situaciju ima, nije loše imati i pravosalvni molitvenik pored sebe. Jedna od njih je i Isusova molitva, koju možemo izgovoriti u svakom trenutuku.
Možda vas zanima:
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Možda vas zanima:
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Možda vas zanima:
"Ja sam sedeo u prvoj klupi. Sa desne mi je bio musliman, a s leve Hrvat, živeli smo kao braća" Ovako ih je život spojio
U malenoj zgradi tuzlanske niže gimnazije, dvadesetih godina prošlog veka, ukrstili su se putevi dvojice momaka, a dva buduća srpska velikana. Reč je o patrijarhu Pavlu i Meši Selimović.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
"Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog (grešnu). Presveta Bogorodice, spasi me grešnog (grešnu). Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, radi molitava Prečiste Matere tvoje i svih svetih, pomiluj nas. Amin."
Ukoliko u trenutku ne možemo da se koncentrišemo na Isusovu molitvu, možemo uvek izgovoriti skraćenu verziju, čija snaga je izvanredna i delotvorna.
Ona glasi: "Gospode Isuse Hriste, sine Božiji, pomiluj me grešnog."
O postojanju takve unutrašnje borbe u životu svakog čoveka i "proklizavanju" dok po tom tankom ledu hodamo pričao je i patrijarh Pavle, indirektno naglašavajući da to nije nešto što treba shvatiti kao lakomislenu igrariju, već kao deo životne svrhe, odnosno očuvanja vlastite duše od ponora, čiji je put daleko širi od uske staze spasenja.
- Ko izdrži do kraja, taj će se spasiti. Moći izdržati na pravom putu do kraja nije lako. Taj put je tesan i uzak i tesna su vrata što vode u život - rekao je patrijarh Pavle.
On je napomenuo da širokim putem ponora hodaju mnogi, a retki su oni koji odaberu naizgled nepristupačnu stazu spasenja.
- Kako su široka vrata i put koji vode u propast, ali mnogi tim putem idu - objasnio je jednom prilikom duhovni pastir, patrijarh Pavle.
Jer kako je i sam znao da kaže: "Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek."
(Religija)
ZABORAVLJENA VEROVANJA O SLEPOM MIŠU: Zašto je ova životinja imala dvostruku simboliku u Srbiji?
Slepi miš je u srpskoj narodnoj tradiciji imao neobičnu i složenu simboliku, često bivajući predmetom kontradiktornih verovanja i priča. Dok su ga neki smatrali nosiocem sreće i zaštitnikom doma, drugi su ga povezivali sa mračnim silama i opasnostima.
STARE SRPSKE PESME ZA USPAVLJIVANJE DECE: Koja su bila skrivena značenja narodnih uspavanki?
Srpske uspavanke nisu bile samo način da se dete umiri i uspava, već su često nosile duboku simboliku, skrivene poruke i značajne životne lekcije utkane u svoje nežne melodije i reči.
NEOBIČNI SRPSKI OBIČAJI UZ OGNJIŠTE: Kako je centralno mesto doma postalo sveto?
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, ognjište je bilo mnogo više od mesta za pripremu hrane i grejanje domaćinstva. Ono je predstavljalo srce kuće, mesto okupljanja porodice, ali i centar brojnih običaja, rituala i verovanja koja su od njega činila gotovo sveto mesto.
ZAŠTO SE STARI SRBI PLAŠILI PONOĆI: Verovanja o magijskim moćima sredine noći
Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
TAJNE STARE VODENICE: Kako su srpski mlinari čuvali mistične običaje i verovanja?
Stare vodenice zauzimale su važno mesto u srpskom narodnom životu, ali nisu bile samo mesta gde se mlelo žito. One su često bile povezane sa brojnim mističnim verovanjima, ritualima i legendama koje su prenošene generacijama mlinara, čineći ih misterioznim i važnim delom narodne tradicije.
Komentari(0)