Ovo je najveći greh na posnoj slavi: Bolje je ne slaviti je nikako, nego na ovaj način
Šta nikako ne smete da prekršite na posnoj slavi? Pravilo kojeg svaki domaćin mora da se drži
Jedan poguban i štetan običaj se polako iz neupućenosti u nekim našim krajevima uvlači u naš narod. Naime, kada neka slava padne uz post, ili u sredu ili petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u Božićnom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post.
Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni greh ako je post. Bolje je ne slaviti, nego kršiti osnovno pravilo božićnog posta. Kad slava padne u sredu ili petak, a nije post, gozba i mrsni slavski ručak može se odložiti za naredni dan.
Pogrešno je, kako to neki čine, na dan slave kada je post, "prikazati" na trpezi malo ribe i posne hrane, a posle postavljati i služiti mrsnu hranu.
Možda vas zanima:
Zašto je ogovaranje veći greh od krađe: Upamtite ovo kao Oče naš!
Nakon ove priče ćete biti mnogo pažljiviji sa rečima koje izgovarate
Izbegavajte ove stvari da nosite kao poklone na slavu: U narodu se veruje da nose lošu energiju i neseću
Kad krene sezona slava uvek je dilema šta poneti domaćinu za poklon
Možda vas zanima:
Zašto je ogovaranje veći greh od krađe: Upamtite ovo kao Oče naš!
Nakon ove priče ćete biti mnogo pažljiviji sa rečima koje izgovarate
Izbegavajte ove stvari da nosite kao poklone na slavu: U narodu se veruje da nose lošu energiju i neseću
Kad krene sezona slava uvek je dilema šta poneti domaćinu za poklon
Možda vas zanima:
Zašto je ogovaranje veći greh od krađe: Upamtite ovo kao Oče naš!
Nakon ove priče ćete biti mnogo pažljiviji sa rečima koje izgovarate
Izbegavajte ove stvari da nosite kao poklone na slavu: U narodu se veruje da nose lošu energiju i neseću
Kad krene sezona slava uvek je dilema šta poneti domaćinu za poklon
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)