U hladnim zimskim jutrima, prizor tankog dima koji izlazi iz dimnjaka starog smederevca postaje simbol tradicije grejanja u ruralnim krajevima Srbije.
Ovaj način grejanja, duboko ukorenjen u istoriju i svakodnevni život sela, predstavlja spoj praktičnosti, topline doma i neizbežnih rituala koji prate pripremu ogreva.
Smederevac – više od grejanja
Smederevac, peć na drva koja je ime dobila po gradu Smederevu gde je prvi put proizvedena, nije samo uređaj za grejanje već i srce domaćinstva. U mnogim kućama, ova peć istovremeno greje prostor, služi za kuvanje, pečenje hleba ili pite, i okuplja porodicu tokom dugih zimskih večeri. Njen prepoznatljiv miris i pucketanje drveta u ložištu često su praćeni pričama i sećanjima starijih generacija.
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Priprema drva – ritual za celu porodicu
Grejanje na smederevac započinje daleko pre zime. Porodice provode jesenje mesece sekući i cepajući drva, koja se potom pažljivo slažu ispod streha ili u šupama. Ovaj ritual nije samo fizički rad već i prilika za druženje i razgovor. Kvalitetna drva, poput bukve ili hrasta, ključna su za održavanje ravnomerne toplote i produžavanje trajanja grejanja.
Dimnjaci i ritual loženja
Prvi dim iz dimnjaka ujutru znak je da se domaćin probudio i ložio vatru. Loženje smederevca zahteva veštinu – potrebno je pravilno složiti potpalu, uskladiti količinu drveta i otvoriti dimnjak tako da dim slobodno izlazi. Svaki domaćin ima svoj "tajni recept" za održavanje dugotrajne i stabilne vatre.
Ekonomičnost i dostupnost
Drva su najdostupniji i najekonomičniji izvor grejanja u ruralnim krajevima, gde su šume često u neposrednoj blizini. Iako se cena ogreva razlikuje u zavisnosti od sezone, grejanje na drva i dalje je značajno povoljnije od struje ili gasa. Mnoge porodice kombinuju grejanje smederevcem s drugim izvorima toplote, ali peć na drva ostaje osnovna.
Zagađenje i izazovi
Iako je smederevac simbol domaće tradicije, njegov uticaj na životnu sredinu postao je tema diskusije. Dim iz dimnjaka doprinosi zagađenju vazduha, posebno u selima i manjim gradovima gde je većina domaćinstava koristi slične sisteme. Savremene peći s boljom energetskom efikasnošću mogu smanjiti ovaj problem, ali mnogi ih još ne koriste zbog troškova.
Nostalgija i toplina
Za mnoge stanovnike sela, smederevac nije samo grejno telo već i emotivna veza s prošlošću. Njegova toplina podseća na detinjstvo, na bake koje su kuvale variva na njegovoj ploči i na porodična okupljanja uz njegovu toplotu. Miris dima iz dimnjaka i pucketanje drveta u ložištu često evociraju osećaj sigurnosti i doma.
Da li smederevac ima budućnost?
Iako moderni sistemi grejanja postaju sve popularniji, smederevac i dalje ima svoje mesto u mnogim domaćinstvima. Njegova ekonomičnost, multifunkcionalnost i povezanost s tradicijom čine ga nezamenjivim u mnogim selima. Uz adaptaciju savremenim standardima, smederevac bi mogao ostati simbol srpskog doma još dugo.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(0)