U hladnim zimskim jutrima, prizor tankog dima koji izlazi iz dimnjaka starog smederevca postaje simbol tradicije grejanja u ruralnim krajevima Srbije.
Ovaj način grejanja, duboko ukorenjen u istoriju i svakodnevni život sela, predstavlja spoj praktičnosti, topline doma i neizbežnih rituala koji prate pripremu ogreva.
Smederevac – više od grejanja
Smederevac, peć na drva koja je ime dobila po gradu Smederevu gde je prvi put proizvedena, nije samo uređaj za grejanje već i srce domaćinstva. U mnogim kućama, ova peć istovremeno greje prostor, služi za kuvanje, pečenje hleba ili pite, i okuplja porodicu tokom dugih zimskih večeri. Njen prepoznatljiv miris i pucketanje drveta u ložištu često su praćeni pričama i sećanjima starijih generacija.
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Priprema drva – ritual za celu porodicu
Grejanje na smederevac započinje daleko pre zime. Porodice provode jesenje mesece sekući i cepajući drva, koja se potom pažljivo slažu ispod streha ili u šupama. Ovaj ritual nije samo fizički rad već i prilika za druženje i razgovor. Kvalitetna drva, poput bukve ili hrasta, ključna su za održavanje ravnomerne toplote i produžavanje trajanja grejanja.
Dimnjaci i ritual loženja
Prvi dim iz dimnjaka ujutru znak je da se domaćin probudio i ložio vatru. Loženje smederevca zahteva veštinu – potrebno je pravilno složiti potpalu, uskladiti količinu drveta i otvoriti dimnjak tako da dim slobodno izlazi. Svaki domaćin ima svoj "tajni recept" za održavanje dugotrajne i stabilne vatre.
Ekonomičnost i dostupnost
Drva su najdostupniji i najekonomičniji izvor grejanja u ruralnim krajevima, gde su šume često u neposrednoj blizini. Iako se cena ogreva razlikuje u zavisnosti od sezone, grejanje na drva i dalje je značajno povoljnije od struje ili gasa. Mnoge porodice kombinuju grejanje smederevcem s drugim izvorima toplote, ali peć na drva ostaje osnovna.
Zagađenje i izazovi
Iako je smederevac simbol domaće tradicije, njegov uticaj na životnu sredinu postao je tema diskusije. Dim iz dimnjaka doprinosi zagađenju vazduha, posebno u selima i manjim gradovima gde je većina domaćinstava koristi slične sisteme. Savremene peći s boljom energetskom efikasnošću mogu smanjiti ovaj problem, ali mnogi ih još ne koriste zbog troškova.
Nostalgija i toplina
Za mnoge stanovnike sela, smederevac nije samo grejno telo već i emotivna veza s prošlošću. Njegova toplina podseća na detinjstvo, na bake koje su kuvale variva na njegovoj ploči i na porodična okupljanja uz njegovu toplotu. Miris dima iz dimnjaka i pucketanje drveta u ložištu često evociraju osećaj sigurnosti i doma.
Da li smederevac ima budućnost?
Iako moderni sistemi grejanja postaju sve popularniji, smederevac i dalje ima svoje mesto u mnogim domaćinstvima. Njegova ekonomičnost, multifunkcionalnost i povezanost s tradicijom čine ga nezamenjivim u mnogim selima. Uz adaptaciju savremenim standardima, smederevac bi mogao ostati simbol srpskog doma još dugo.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)