U hladnim zimskim jutrima, prizor tankog dima koji izlazi iz dimnjaka starog smederevca postaje simbol tradicije grejanja u ruralnim krajevima Srbije.
Ovaj način grejanja, duboko ukorenjen u istoriju i svakodnevni život sela, predstavlja spoj praktičnosti, topline doma i neizbežnih rituala koji prate pripremu ogreva.
Smederevac – više od grejanja
Smederevac, peć na drva koja je ime dobila po gradu Smederevu gde je prvi put proizvedena, nije samo uređaj za grejanje već i srce domaćinstva. U mnogim kućama, ova peć istovremeno greje prostor, služi za kuvanje, pečenje hleba ili pite, i okuplja porodicu tokom dugih zimskih večeri. Njen prepoznatljiv miris i pucketanje drveta u ložištu često su praćeni pričama i sećanjima starijih generacija.
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Možda vas zanima:
Koliko god da pojačate grejanje, radijator je mlak?
Radijatori koji su topli na vrhu, a hladni na dnu znak su da sistem grejanja ne radi kako treba.
Bračni par iz Srbije za godinu dana napravili i uselili se u kuću od slame i blata: 2 metra drva im dovoljno za grejanje
Iskustvo bračnog para nakon pet godina života u kući od slame, u šumama istočne Srbije između Boljevca i Zaječara, između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine
Priprema drva – ritual za celu porodicu
Grejanje na smederevac započinje daleko pre zime. Porodice provode jesenje mesece sekući i cepajući drva, koja se potom pažljivo slažu ispod streha ili u šupama. Ovaj ritual nije samo fizički rad već i prilika za druženje i razgovor. Kvalitetna drva, poput bukve ili hrasta, ključna su za održavanje ravnomerne toplote i produžavanje trajanja grejanja.
Dimnjaci i ritual loženja
Prvi dim iz dimnjaka ujutru znak je da se domaćin probudio i ložio vatru. Loženje smederevca zahteva veštinu – potrebno je pravilno složiti potpalu, uskladiti količinu drveta i otvoriti dimnjak tako da dim slobodno izlazi. Svaki domaćin ima svoj "tajni recept" za održavanje dugotrajne i stabilne vatre.
Ekonomičnost i dostupnost
Drva su najdostupniji i najekonomičniji izvor grejanja u ruralnim krajevima, gde su šume često u neposrednoj blizini. Iako se cena ogreva razlikuje u zavisnosti od sezone, grejanje na drva i dalje je značajno povoljnije od struje ili gasa. Mnoge porodice kombinuju grejanje smederevcem s drugim izvorima toplote, ali peć na drva ostaje osnovna.
Zagađenje i izazovi
Iako je smederevac simbol domaće tradicije, njegov uticaj na životnu sredinu postao je tema diskusije. Dim iz dimnjaka doprinosi zagađenju vazduha, posebno u selima i manjim gradovima gde je većina domaćinstava koristi slične sisteme. Savremene peći s boljom energetskom efikasnošću mogu smanjiti ovaj problem, ali mnogi ih još ne koriste zbog troškova.
Nostalgija i toplina
Za mnoge stanovnike sela, smederevac nije samo grejno telo već i emotivna veza s prošlošću. Njegova toplina podseća na detinjstvo, na bake koje su kuvale variva na njegovoj ploči i na porodična okupljanja uz njegovu toplotu. Miris dima iz dimnjaka i pucketanje drveta u ložištu često evociraju osećaj sigurnosti i doma.
Da li smederevac ima budućnost?
Iako moderni sistemi grejanja postaju sve popularniji, smederevac i dalje ima svoje mesto u mnogim domaćinstvima. Njegova ekonomičnost, multifunkcionalnost i povezanost s tradicijom čine ga nezamenjivim u mnogim selima. Uz adaptaciju savremenim standardima, smederevac bi mogao ostati simbol srpskog doma još dugo.
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(0)