Pitanje koje izaziva česte nedoumice
Nemalo Srba usvojilo je jedan s verske strane štetan običaj da tokom posne slave gostima postavljaju mrsnu trpezu, čime čine veliki greh! Drugi koji su takođe okrenuti crkvi i dešavanjima unutar nje pak kažu da sve to nikako ne bi trebalo gledati tako strogo kritički.
Pojedini domaćini koji slave posnu slavu poput Svetog Nikole ili čija slava padne na posne dane sredu ili petak iznose pečenje uz obrazloženje da su se svecu i posnom danu odužili ribom koju postave na deo stola, a da je slava za okupljanje i druženje i da ne čine ništa loše i suprotno veri. Pojedinci se pozivaju i na to da im je lokalni sveštenik objasnio da to može baš tako.
- Valja upozoriti na još jedan poguban i štetan običaj, koji se polako iz neupućenosti u nekim našim krajevima uvlači u naš narod. Naime, kada neka slava padne uz post, u sredu ili petak, na primer Nikoljdan, koji je uvek u božićnom postu, taj dan se obavezno posti, bez obzira na to da li porodica iz nekih razloga ne posti taj post. Spremati mrsnu hranu za slavu je veliki i pogubni greh ako je post - upozoreno je na stranici Pravoslavni manastiri i crkve na društvenim mrežama, što u suštini odražava stav SPC.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Sve ovo se dodatno aktuelizuje činjenicom da sada kreće vreme najvećih slava u Srba, koje se okončavaju na proleće Đurđevdanom. Pa i taj Đurđevdan ili, recimo, Sveti Jovan - šta ako budu na posni dan?
Na pomenutoj stranici su naveli da je bolje ne slaviti nego praviti "javnu sablazan i navoditi na greh druge (goste) da mrse na veliki praznik, u vreme kada crkva naređuje post".
- Kad slava padne u sredu ili petak, a nije post, gozba i mrsni slavski ručak može se odložiti za naredni dan. Pogrešno je, kako to neki čine, na dan slave kada je post, "prikazati" na trpezi malo ribe i posne hrane, a posle postavljati i služiti mrsnu hranu. To je svojevrsno licemerje i nije dostojno hrišćanina, Srbina i pravoslavca, pogotovo kad se zna da se može čak lepše i jeftinije pripremiti ručak od ribe i posne hrane.
Međutim, verski analitičar Draško Đenović smatra da je manji greh šta će se pojesti u odnosu na ono što se govori i čini.
- DŽaba vam da postite ako ćete kod kuće da bijete ženu, da potkradate firmu ili nešto drugo. DŽaba vam post, a boga spominjete samo u psovkama. S druge strane, ako ćemo da budemo iskreni o postu, onda bi trebalo da se odreknemo i alkohola i cigareta, a svi znamo da ne postoji slava na kojoj neko ne upali cigaretu. Nažalost, ovo se odomaćilo. Slave su postale više poput izgovora da se okupe prijatelji, nego što se sećaju sveca kog slave.
Đenović dodaje da bi se pola srpskih porodica viđalo samo na sahranama da nema slava:
- Kad su sreda i petak, ili kad slava pada u post, trebalo bi da bude posna hrana, ali sada je veliko pitanje koliko Srba zaista slavi slavu zbog sveca i boga, a koliko zbog onoga što sam spomenuo. Mnogi su običajni vernici, pravoslavci, jer su im to bili očevi, dede i pradede, a ne zato što veruju. Mnogi obeležavaju i slave jer, kako kažu, "valja se", a pola njih i ne ide u crkvu, što je tek posebna priča - naglašava Đenović.
Činjenica je, dodaje, da se običaji zanemaruju, posebno u gradovima, dok se u selima to koliko-toliko poštuje:
- Imamo i situacije da ljudi podižu kredite da bi slavili slavu, jer je cena ribe i svega otišla u nebesa. Za slavu bi trebalo da dođe pop u kuću da osvešta kolač ili da domaćin ode ujutru do 10 sati u crkvu da se kolač preseče, zaključuje on.
(Kurir)
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)