Narodna verovanja duboko su ukorenjena u našem narodu, a postoji ih bezbroj.
Ovo su neka koja se odnose na ljubav:
- Kada se dvoje sudare glavama u želji da nešto podignu, zavoleće se.
- Ako uvek pojedeš sve iz tanjira, imaćeš lepog muža ili ženu.
Možda vas zanima:
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Možda vas zanima:
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Možda vas zanima:
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
- Kad se za tebe zakači neka grana, znak je da te neko obožava. Granu ne treba da gaziš, već da je rukom skloniš.
- Ako ti trn zapne za haljinu, to je znak nečije skore svadbe na kojoj ćeš biti i ti.
- Da bi oterala nepoželjne prosce, sa sobom nosi cvet rena.
- Prvu ljubičicu koju u proleće pronađeš, pojedi, jer će te cele godine voleti tvoji najbliži.
- Ako nađeš jaje sa dva žumanca neko će se uskoro venčati.
- Ako u garderobi nađeš beli konac na tebe misli crni momak- devojka i obrnuto.
- Ako ti ispadne nož i zabode se, doživećeš neveru od osobe koju voliš.
- Nemoj da menjaš verenički prsten da ti se život ne bi poremetio.
- Ako na dan venčanja pada kiša, nevesta će puno plakati u tom braku.
- Veruje se da je vreme dvoje zaljubljenih provedeno zajedno odbrojano, ako jedno od njih svojoj voljenoj osobi pokloni sat.
- Mladoženja ne sme da vidi mladu pre venčanja u venčanici, jer to donosi nesreću u njihov brak.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)