Vreme slava sa sobom donosi i pitanje šta domaćinu poneti kao poklon i kakvi su zapravo običaji po pitanju obeležavanja iste.
Bilo da se proslavlja samo u krugu porodice, s rođacima ili prijateljima uz sečenje slavskog kolača, žito, sveću i ikonu svetitelja, valja ispoštovati i neka nepisana pravila.
1. Poziv za slavu
Nekada su se uoči slave gosti obavezno pozivali, i za to je bio zadužen neko od mlađih ukućana. Negde se na slavu i nije pozivalo, smatralo se da su gosti uvek dobrodošli, a odlazilo se na slave po principu uzvraćanja posete. Danas je poziv gostiju slobodan izbor domaćina, obično se zna krug ljudi koji redovno jedni drugima idu na slave i svake godine zajedno provode taj svečani dan.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
2. Poštovanje domaćina
Gosti ipak, prema nepisanom slavskom bontonu, treba da poštuju domaćina, da se zahvale na pozivu, dođu tačno na vreme i uz dobre želje čestitaju dan sveca zaštitnika. Posle služenja žitom, gost treba da pozdravi ostale goste i sedne na mesto za trpezom koje je domaćin odredio. Najbolje bi bilo da odložite mobilni telefon, a za stolom ne podižete glas i uzdržite se od neprimerenih tema.
3. Pokloni
Nekada se na slavu nosilo samo voće, kao simbol zdravlja i rodne godine, a danas se najčešće odlazi s buketom cveća za domaćicu i bocom pića za domaćina. Umesto aranžmana sa cvećem i pićem, poklon mogu biti i neke dekorativne sitnice, poput svećnjaka, činija ili figura, a nećete pogrešiti ni sa korisnim predmetima poput posuđa. Izaberite čaše za vino ili set šolja za kafu.
Niko ne bi trebalo da vam zameri ni ako na slavu dođete bez poklona, kao što se ni domaćinu ne zamera ako slavska trpeza nije "carska".
4. Dvorenje slave
U našem narodu sačuvan je i običaj dvorenja slave. Domaćin, na dan slave, dočekuje goste i ne seda dok sveća gori. To čini iz poštovanja prema svetitelju koga toga dana slavi i koji je glavni gost u njegovoj kući. Na usluzi je gostima, raspoložen i ljubazan i kao i gosti, ne bi trebalo da koristi mobilni telefon.
Ruže, hrizanteme ili orhideje
Svaki cvet, ali i njegova boja imaju svoju simboliku. Dragana Tucović Baranac, beogradski pejzažni arhitekta, otkriva da li treba pokloniti buket ili cveće u saksiji, ali i to ko domaćici uručuje cveće.
- Kod Srba slava znači skup rođaka i prijatelja, pa gosti dobro poznaju domaćicu, tako da će znati i kakvo cveće ona voli. Sa cvećem u saksiji nema greške, jer je ovo hladnije vreme idealno za ukrašavanje domova. Ipak, cveće u saksiji se ne poklanja nepoznatim osobama, jer vi niste sigurni koliko osoba ima prostora u stanu, gde bi mogla da drži tu biljku, a na kraju i da li uopšte i voli saksijsko cveće. Ukoliko se odlučite za buket, najbolje je da to budu ruže, jer su one tradicionalno cveće. Na drugom mestu su hrizanteme, i to u žutoj boji, jer one simbolišu zlato, i na kraju - orhideje. U mitologiji orhideje označavaju cveće koje donosi sreću u kući i ne morate da brinete o izboru boje - kaže Dragana, prenosi "Informer".
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Komentari(0)