Na društvenim mrežama gotovo neprimećeno je prošao video snimak iz 1976. godine, u kome bivši jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito, pred kamerama iznosi šokantno priznanje.
Predsednik SFRJ Josip Broz Tito važio je za strastvenog ljubitelja lova. Svoje slobodno vreme često je provodio upravo na lovištima širom Jugoslavije.
Omiljena lovišta nekadašnjeg jugoslovenskog lidera su bili Brioni, Karađorđevo i ona pod upravom lovačkog društva "Jelen".
Tito je počeo da lovi neposredno posle rata i to mu je ostala strast do kraja života. Čak i kada su mu lekari početkom 70-ih predložili uvođenje strože terapije zbog sve lošijeg zdravlja, on je prihvatio uz uslov da mu se dopuste odlasci u lov.
Tako je na jednom prilikom, na pauzi lova odgovarao na pitanja novinara o svojim lovačkim rezultatima. U neformalnoj atmosferi, istakao je da konkretno tog dana nije ništa upucao i ubio, ističući da je to ujedno prvi put da nije pucao.
Završavajući kratak intervju Josip Broz Tito je pomalo u šali prokomentarisao - Malo me peče savest, suviše sam toga pobio u životu - istakao je kroz smeh.
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
VODICA IZ DUBOKE ŠUME: Lekovita svojstva zaboravljenih izvora na Staroj planini
Izvori na Staroj planini, danas većinom obrasli šumom, nekada su bili mesta hodočašća. Njihova voda smatrana je lekovitom, ali su mnogi izvori danas potpuno zaboravljeni.
RUKOPIS KOJI JE PROMENIO SRPSKU KNJIŽEVNOST: Kako je roman "Seobe" Miloša Crnjanskog spasao čuveni književnik Ivo Andrić?
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
CVET KANTARIONA I NOĆ SVETOG JOVANA: Tajna biljke koja je "najlekovitija ako se bere po mraku"
Iako se kantarion danas može kupiti u svakoj apoteci, stare bake iz srpskih sela tvrde da je najmoćniji baš onda kada se bere u noći pred Ivanjdan.
CRVENA NIT OKO RUKE: Kako je običaj sa vunenim koncem postao srpski lek protiv prolećnih bolesti?
Ponekad se naizgled najobičniji detalji kriju iza ozbiljnih narodnih rituala. Jedan od takvih običaja, skoro zaboravljen u gradovima, bio je vezivanje crvene vunene niti oko ruke deci svakog proleća da bi ih štitila od bolesti.
Komentari(0)