Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
Slava je proslavljanje jednog svetitelja kao zaštitnika porodice i njenog predstavnika pred Bogom. Na taj svečani dan okupljaju se članovi porodice sa gostima i uz slavske obrede i posebno spremljenu trpezu zahvaljuju svome svecu. Formu najbližu današnjoj slava je dobila u vreme Svetog Save, zahvaljujući kome se i održala kroz burnu istoriju srpskog naroda.
Prvi srpski arhiepiskop zabranio je dotadašnju praksu pominjanja svetih u hramu uz prinošenje krvnih žrtava i naredio je da svako u svom domu priredi gozbu u pomen svetitelju, a sveštenik je dužan da blagosilja trpezu i dom. Tako je javna svetkovina izmeštena u domove i od nje je nastala krsna slava. Proslave u krugu porodice bile su manje primetne, pa su preživele opasnosti turske i austrougarske vladavine. Slava se u današnjem obliku učvrstila u 19. veku i postala je najjači spomenik naše nematerijalne baštine.
Slave mogu da budu posne ili mrsne, a zavisno od toga slave li se uvek istog datuma ili ne, nepokretne ili pokretne. Ima oko 190 slava, dvadesetak najstarijih slavi se u kasnu jesen i zimu, od 19. oktobra do 14. februara. Najčešća slava kod Srba je Nikoljdan, a za njim slede Aranđelovdan, Đurđic, Đurđevdan, Jovanjdan, Lučindan, sve nepokretne slave.
Možda vas zanima:
POŠTUJEMO IH OD DAVNINA: Ovo su srpski slavski običaji
Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživela je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji
DA LI JE DOZVOLJENO DA SE NA SLAVI ZAPALI CIGARETA? Sveštenik je razrešio dilemu mnogih
U jeku sezone slava i ove godine provlači se jedno od čestih pitanja, a to je pušenje cigareta na slavi, a posebno u kućama domaćina koji su nepušači.
Možda vas zanima:
POŠTUJEMO IH OD DAVNINA: Ovo su srpski slavski običaji
Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživela je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji
DA LI JE DOZVOLJENO DA SE NA SLAVI ZAPALI CIGARETA? Sveštenik je razrešio dilemu mnogih
U jeku sezone slava i ove godine provlači se jedno od čestih pitanja, a to je pušenje cigareta na slavi, a posebno u kućama domaćina koji su nepušači.
Možda vas zanima:
POŠTUJEMO IH OD DAVNINA: Ovo su srpski slavski običaji
Proslava slave, jedinstvenog srpskog praznika, doživela je kroz vreme i prostor velike promene, pa je potpuno jasno zašto se u različitim krajevima slede različiti običaji
DA LI JE DOZVOLJENO DA SE NA SLAVI ZAPALI CIGARETA? Sveštenik je razrešio dilemu mnogih
U jeku sezone slava i ove godine provlači se jedno od čestih pitanja, a to je pušenje cigareta na slavi, a posebno u kućama domaćina koji su nepušači.
Na slavu se gosti ipak pozivaju
Nekoliko dana pred slavu sveštenik posećuje kuću i osveštava vodicu. Potrebno je da na stolu okrenutom prema slavskoj ikoni, kraj koje gori kandilo, bude spremna posuda sa vodom, buket bosiljka, sveća, kadionica sa žarom, tamjan i spisak svih ukućana. Činu osvećenja vodice trebalo bi da prisustvuju svi članovi porodice kako bi primili blagoslov od sveštenika i bili poškropljeni osvećenom vodicom. Ukućani popiju malo svete vode, a ostatak se čuva za mešenje slavskog kolača.
I pozivanje gostiju deo je slavskih priprema. Od davnina je uoči slave neko od mlađih ukućana prenosio gostima poziv domaćina. Nosili su bardak okićen cvećem, negde se uz poziv slala jabuka ili pogača, a u nekim krajevima se na slavu ne poziva, podrazumeva se da će očekivani gost doći. To je takozvana zvanica, skup domaćinstava koja se okupljaju u određenim prilikama.
Zvanica se održava sve dok je uzajamna
Neki gosti dolaze i nepozvani. To su putnici namernici, posebno poštovani kroz istoriju srpskog naroda koji su se gostili kao i sve zvanice.
U moderno vreme pozivanje na slavu je lična volja domaćina. Obično se zna krug ljudi koji se međusobno posećuje na slavama, a i poziv i podsećanje pred slavu česta su pojava.
Kolač, sveća i žito su simboli slave
Slava je pre svega molitveno sabiranje članova uže i šire porodice i njihovih prijatelja. Njena suština je u slavljenju svetitelja, zaštitnika doma. Neizostavni delovi svakog slavskog obreda su sveća, slavski kolač, vino i žito. Kolač i vino su simboli tela i krvi Hristove, a žito simbol smrti i vaskrsenja njegovog.
Slavski kolač se lomi u crkvi, kada na dan slave domaćin s ukućanima dođe na liturgiju, ili u kući svečara. U mnogim krajevima pored kolača mese se i obredni hlebovi, koji čine posebnu celinu narodnih običaja.
Priča o prvoj srpskoj apoteci: Gde su naši preci tražili lekove i šta je bio čuveni "lek za sve"
U doba kada su bolesti bile česte, a lekovi retkost, prva srpska apoteka nije bila samo mesto gde su se prodavali lekovi – bila je simbol napretka, znanja i nade za mnoge generacije.
Život na starim temeljima: Kuće koje pričaju priče srpskih sela
Skrivena u zabačenim delovima Srbije, sela i njihove stare kuće čuvaju priče o životu koji je nekada bio jednostavniji, ali ispunjen dubljim značenjima.
Legenda o crvenoj jabuci: Kako je voće postalo simbol ljubavi u Srbiji
Crvena jabuka, simbol ljubavi, plodnosti i lepote, ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Ovaj jednostavan plod vekovima je bio deo običaja i rituala, često povezanih s brakom, ljubavlju i porodičnim vrednostima.
Smederevac i dim iz dimnjaka: Kako se u Srbiji grejalo na drva vekovima
U hladnim zimskim jutrima, prizor tankog dima koji izlazi iz dimnjaka starog smederevca postaje simbol tradicije grejanja u ruralnim krajevima Srbije.
ZNATE LI KOJI GRAD KRASI? Ovo je jedina carska dzamija u Srbiji, izgradjena od belog kamena, specifična po svojoj veličini i lepoti (FOTO)
Bošnjaci su na prostoru Sandzaka, kroz svoje vekovno postajanje ostavili dubok trag na ovim prostorima. U samom centru Sjenice nalazi se jedina carska dzamija u Srbiji, koju je 1870. godine podigla sultanija Valide, majka sultana Abdulaha.
Komentari(0)