Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna

Izvor: Kiza Rock

12:00

Kultura 0

Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".

Slava
Shutterstock

Slava je proslavljanje jednog svetitelja kao zaštitnika porodice i njenog predstavnika pred Bogom. Na taj svečani dan okupljaju se članovi porodice sa gostima i uz slavske obrede i posebno spremljenu trpezu zahvaljuju svome svecu. Formu najbližu današnjoj slava je dobila u vreme Svetog Save, zahvaljujući kome se i održala kroz burnu istoriju srpskog naroda.

Prvi srpski arhiepiskop zabranio je dotadašnju praksu pominjanja svetih u hramu uz prinošenje krvnih žrtava i naredio je da svako u svom domu priredi gozbu u pomen svetitelju, a sveštenik je dužan da blagosilja trpezu i dom. Tako je javna svetkovina izmeštena u domove i od nje je nastala krsna slava. Proslave u krugu porodice bile su manje primetne, pa su preživele opasnosti turske i austrougarske vladavine. Slava se u današnjem obliku učvrstila u 19. veku i postala je najjači spomenik naše nematerijalne baštine.

Slave mogu da budu posne ili mrsne, a zavisno od toga slave li se uvek istog datuma ili ne, nepokretne ili pokretne. Ima oko 190 slava, dvadesetak najstarijih slavi se u kasnu jesen i zimu, od 19. oktobra do 14. februara. Najčešća slava kod Srba je Nikoljdan, a za njim slede Aranđelovdan, Đurđic, Đurđevdan, Jovanjdan, Lučindan, sve nepokretne slave.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Na slavu se gosti ipak pozivaju

Nekoliko dana pred slavu sveštenik posećuje kuću i osveštava vodicu. Potrebno je da na stolu okrenutom prema slavskoj ikoni, kraj koje gori kandilo, bude spremna posuda sa vodom, buket bosiljka, sveća, kadionica sa žarom, tamjan i spisak svih ukućana. Činu osvećenja vodice trebalo bi da prisustvuju svi članovi porodice kako bi primili blagoslov od sveštenika i bili poškropljeni osvećenom vodicom. Ukućani popiju malo svete vode, a ostatak se čuva za mešenje slavskog kolača.

I pozivanje gostiju deo je slavskih priprema. Od davnina je uoči slave neko od mlađih ukućana prenosio gostima poziv domaćina. Nosili su bardak okićen cvećem, negde se uz poziv slala jabuka ili pogača, a u nekim krajevima se na slavu ne poziva, podrazumeva se da će očekivani gost doći. To je takozvana zvanica, skup domaćinstava koja se okupljaju u određenim prilikama.

Zvanica se održava sve dok je uzajamna

Neki gosti dolaze i nepozvani. To su putnici namernici, posebno poštovani kroz istoriju srpskog naroda koji su se gostili kao i sve zvanice.

U moderno vreme pozivanje na slavu je lična volja domaćina. Obično se zna krug ljudi koji se međusobno posećuje na slavama, a i poziv i podsećanje pred slavu česta su pojava.

Kolač, sveća i žito su simboli slave

Slava je pre svega molitveno sabiranje članova uže i šire porodice i njihovih prijatelja. Njena suština je u slavljenju svetitelja, zaštitnika doma. Neizostavni delovi svakog slavskog obreda su sveća, slavski kolač, vino i žito. Kolač i vino su simboli tela i krvi Hristove, a žito simbol smrti i vaskrsenja njegovog.

Slavski kolač se lomi u crkvi, kada na dan slave domaćin s ukućanima dođe na liturgiju, ili u kući svečara. U mnogim krajevima pored kolača mese se i obredni hlebovi, koji čine posebnu celinu narodnih običaja.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
krsna slava pravoslavlje

Komentari(0)

Loading