Ovako se SLAVI SLAVA prema srpskoj tradiciji i običajima: Sveća se samo na jedan način PRAVILNO PALI I GASI, a za to malo ko zna
Slava je jedinstveno obeležje, znak raspoznavanja srpskog naroda u porodici pravoslavnih naroda. Srbi su jedini od primanja hrišćanstva do danas zadržali ovu specifičnu tradiciju. Prema rečima patrijarha Pavla, "ovaj naš lepi običaj nije svečanost pojedinca, kao što je na primer imendan ili rođendan, običaji koji postoje i kod hrišćanskih pravoslavnih naroda", već je "slavlje šire zajednice: jedne porodice ili više njih, čak plemena".
Slava je proslavljanje jednog svetitelja kao zaštitnika porodice i njenog predstavnika pred Bogom. Na taj svečani dan okupljaju se članovi porodice sa gostima i uz slavske obrede i posebno spremljenu trpezu zahvaljuju svome svecu. Formu najbližu današnjoj slava je dobila u vreme Svetog Save, zahvaljujući kome se i održala kroz burnu istoriju srpskog naroda.
Prvi srpski arhiepiskop zabranio je dotadašnju praksu pominjanja svetih u hramu uz prinošenje krvnih žrtava i naredio je da svako u svom domu priredi gozbu u pomen svetitelju, a sveštenik je dužan da blagosilja trpezu i dom. Tako je javna svetkovina izmeštena u domove i od nje je nastala krsna slava. Proslave u krugu porodice bile su manje primetne, pa su preživele opasnosti turske i austrougarske vladavine. Slava se u današnjem obliku učvrstila u 19. veku i postala je najjači spomenik naše nematerijalne baštine.
Slave mogu da budu posne ili mrsne, a zavisno od toga slave li se uvek istog datuma ili ne, nepokretne ili pokretne. Ima oko 190 slava, dvadesetak najstarijih slavi se u kasnu jesen i zimu, od 19. oktobra do 14. februara. Najčešća slava kod Srba je Nikoljdan, a za njim slede Aranđelovdan, Đurđic, Đurđevdan, Jovanjdan, Lučindan, sve nepokretne slave.
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Možda vas zanima:
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Na slavu se gosti ipak pozivaju
Nekoliko dana pred slavu sveštenik posećuje kuću i osveštava vodicu. Potrebno je da na stolu okrenutom prema slavskoj ikoni, kraj koje gori kandilo, bude spremna posuda sa vodom, buket bosiljka, sveća, kadionica sa žarom, tamjan i spisak svih ukućana. Činu osvećenja vodice trebalo bi da prisustvuju svi članovi porodice kako bi primili blagoslov od sveštenika i bili poškropljeni osvećenom vodicom. Ukućani popiju malo svete vode, a ostatak se čuva za mešenje slavskog kolača.
I pozivanje gostiju deo je slavskih priprema. Od davnina je uoči slave neko od mlađih ukućana prenosio gostima poziv domaćina. Nosili su bardak okićen cvećem, negde se uz poziv slala jabuka ili pogača, a u nekim krajevima se na slavu ne poziva, podrazumeva se da će očekivani gost doći. To je takozvana zvanica, skup domaćinstava koja se okupljaju u određenim prilikama.
Zvanica se održava sve dok je uzajamna
Neki gosti dolaze i nepozvani. To su putnici namernici, posebno poštovani kroz istoriju srpskog naroda koji su se gostili kao i sve zvanice.
U moderno vreme pozivanje na slavu je lična volja domaćina. Obično se zna krug ljudi koji se međusobno posećuje na slavama, a i poziv i podsećanje pred slavu česta su pojava.
Kolač, sveća i žito su simboli slave
Slava je pre svega molitveno sabiranje članova uže i šire porodice i njihovih prijatelja. Njena suština je u slavljenju svetitelja, zaštitnika doma. Neizostavni delovi svakog slavskog obreda su sveća, slavski kolač, vino i žito. Kolač i vino su simboli tela i krvi Hristove, a žito simbol smrti i vaskrsenja njegovog.
Slavski kolač se lomi u crkvi, kada na dan slave domaćin s ukućanima dođe na liturgiju, ili u kući svečara. U mnogim krajevima pored kolača mese se i obredni hlebovi, koji čine posebnu celinu narodnih običaja.
KAD SE RODA NASTANI NA KROVU: Zašto su Srbi nekada verovali da ova ptica štiti kuću od požara?
Prisustvo rode na krovu srpske kuće bilo je mnogo više od lepog prizora – narod je čvrsto verovao da ova ptica donosi sreću, zdravlje i štiti dom od požara i drugih nesreća. Kako se ovaj običaj razvijao kroz vekove i zašto je opstao sve do danas?
BILA JE PRVA ŽENA NA ČELU SRBIJE IKADA: Nudili joj mir u drugoj zemlji, ona sve iznenadila jednim potezom
Iako su zvona na pariskoj katedrali Notr Dam oglasila srpsku pobedu, sve kasnije govorilo je drugačije. Preživele je čekao težak opstanak pod otomanskom silom. A presudnu ulogu u svemu imala je upravo Lazereva žena Milica Hrebeljanović!
KAD ZASVETLUCA PAPRAT: Srpsko verovanje o cvetu paprati koji donosi sreću i bogatstvo
U srpskom folkloru paprat se smatrala biljkom koja jednom godišnje, u letnjoj noći, daje poseban sjajni cvet. Ko uspe da ga pronađe, verovalo se, stiče bogatstvo i sreću za čitav život.
NA KOJIM MESTIMA JE BRANKO ĆOPIĆ SKRIVAO SVOJE RUKOPISE TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA?
Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih srpskih pisaca, tokom Drugog svetskog rata morao je da krije svoje rukopise od okupatora, često koristeći vrlo neobična mesta za sakrivanje.
ČUVARKUĆA ISPOD KROVA: Šta znači stari srpski običaj sadnje ove biljke na krovu kuće?
Nekada je gotovo svaka seoska kuća u Srbiji na krovu imala posađenu biljku čuvarkuću. Ovaj običaj nije bio samo ukras, već deo složene simbolike zaštite porodice i doma od bolesti, požara i nesreća.
Komentari(0)