ŠTA DANAS SLAVIMO I ZAŠTO JE 11. NOVEMBAR NERADNI DAN? Tačno u 11 sati zvanično je okončano STRADANJE, a svaka kuća bila je zavijena u crno
Pred građanima Srbije je poslednji neradni praznik u ovoj godini, ali ruku na srce mnogo je onih koji i ne znaju šta se to praznuje i zbog čega u četvrtak, 11. novembra, eventualno neće ići na posao.
Srbija ove godine četrnaesti put slavi Dan primirja, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika.
Dan primirja obeležava se u zemljama čija je sudbina 11.11.1918. godine u 11 sati bila na stolu specijalnog vagona maršala Ferdinanda Foša u gradu Kompjenju u Francuskoj, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Versajskim mirom, potpisanim 28. juna 1919. godine i zvanično je okončan jedan od najkrvavijih ratova u svetskoj istoriji. Kao Centralne sile borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, sile Antante - Rusija, Francuska i Velika Britanija.
Proslavljamo ga od 2012. godine
Možda vas zanima:
VAŽNE PROMENE ZBOG DANA PRIMIRJA Evo šta će i kako raditi u Beogradu tokom praznika, da li se menja gradski prevoz, kako se vrši naplata parkinga...
Ovo je sve što treba da znate, kako vas danas ništa ne bi iznenadilo.
ŠTA JE DAN PRIMIRJA I ZAŠTO SE OBELEŽAVA? Danas je jako bitan dan za svetsku istoriju, a evo i kakve veze ima sa Srbijom
Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležava 11. novembra.
Možda vas zanima:
VAŽNE PROMENE ZBOG DANA PRIMIRJA Evo šta će i kako raditi u Beogradu tokom praznika, da li se menja gradski prevoz, kako se vrši naplata parkinga...
Ovo je sve što treba da znate, kako vas danas ništa ne bi iznenadilo.
ŠTA JE DAN PRIMIRJA I ZAŠTO SE OBELEŽAVA? Danas je jako bitan dan za svetsku istoriju, a evo i kakve veze ima sa Srbijom
Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležava 11. novembra.
Možda vas zanima:
VAŽNE PROMENE ZBOG DANA PRIMIRJA Evo šta će i kako raditi u Beogradu tokom praznika, da li se menja gradski prevoz, kako se vrši naplata parkinga...
Ovo je sve što treba da znate, kako vas danas ništa ne bi iznenadilo.
ŠTA JE DAN PRIMIRJA I ZAŠTO SE OBELEŽAVA? Danas je jako bitan dan za svetsku istoriju, a evo i kakve veze ima sa Srbijom
Dan primirja u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Republici Srbiji koji se obeležava 11. novembra.
Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu je državni praznik u Srbiji i proslavlja se od 2012. godine, a pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama od 2005. Prema rečima istoričara, 11. novembar je priča o grozotama rata, priča o slavi i slobodi. Svi su složni da se na taj datum u Kraljevini Jugoslaviji uvek gledalo kao na dan mira. Svi su imali u porodici nekoga ko je nastradao u ratu tako da im je taj dan bio dan žalosti za mrtvima, žal za žrtvama rata, ali i dan radosti jer je rat završen.
- Pozicije koje je srpska vojska držala 11. novembra 1918. postaju granice Srba, Hrvata i Slovenaca i to su današnje granice postjugoslovenskih republika. U doba Kraljevine Jugoslavije, Dan primirja je obeležavan, ali ne u svojstvu državnog praznika. Pobedonosna vojska je bila srpska vojska, a nakon Prvog svetskog rata je nastala Kraljevina Jugoslavija, dakle, potpuno drugi državni, ideološki, društveni i etnički koncept – rekao je istoričar Dejan Ristić.
Praznik koji se slavi širom sveta
Tako su se tek osamostaljenjem, 2006. "stvorili uslovi" da Srbija na ovakav način slavi Dan primirja.
Veoma je bitno, kažu pojedini istoričari, što slavimo 11. novembar, kao i ostale zemlje, a ne 13. kada je beogradsko primirje jer upravo time, "pokazujemo da smo deo šire priče".
Dan primirja se obeležava u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD. U čast pobede Britanci i građani država Komonvelta ističu značke u obliku cveta bulke, i zovu ovaj dan i Dan makova, kao cveta koji je prvi nikao u Flandriji. U Rusiji se ističe georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa koja se u ovoj zemlji nosi i povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.
Dušan (16), prva srpska žrtva u ratu
Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila između 1.100.000 i 1.300.000 ljudi, trećinu ukupnog stanovništva. Prva žrtva bio je jedan šesnaestogodišnjak. Dušan Đonović bio je činovnik Železničke direkcije i četnik u četi vojvode Jovana Babunskog.
Istog dana kada je objavljen rat, počeo je i napad na Beograd. Pošto su Sava i Dunav bili granica, srpska vojska je oborila stari železnički most kako Austrougari ne bi mogli da dođu kopnom. Upravo tada, pale su prve žrtve. Sa srpske strane je poginuo mladi Dušan, dok se sa mađarske strane u vodi utopio Ištvan Balohi.
Svi sadašnji, ali i bivši praznici
Inače u Srbiji u prazničnim danima odmaramo 13 dana godišnje. Počeli smo sa 1. i 2. januarom povodom dočeka Nove godine, a zatim 7. januarom kada smo proslavili Božić i nastavili u februaru 15. i 16. kada se obeležavao Dan državnosti. Za Vaskrs smo imali četiri neradna dana, pa još tri za Prvi maj. U čevrtak, 11 novembra je i poslednji praznik, odnosno neradan dan u ovoj godini.
Radno proslavljamo još i Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu (22.april), Dan pobede (9 maj), Vidovdan (28. jun) i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu (21. oktobar).
Praznike koje smo praznovali, a sada ih se rado sećamo iz vremena bivše Jugoslavije, pre svih su 29. novembar Dan republike (ukinut 2002. godine), poznat i po masovnim svinjokoljama od Triglava do Đevđelije, Dan mladosti (ukinut 1988. godine) i 4. juli Dan borca (ukinut 2001.). Svaka republika imala je i svoje praznike pa je u Srbiji to bio 7. juli Dan ustanka naroda Srbije (ukinut 2001. godine) koji je obeležavao godišnjicu oružane akcije Rađevačke partizanske čete u Beloj Crkvi kada je Žikica Jovanović Španac na seoskom vašaru ubio dva žandarma.
ŽIVI KAMEN STARE SRBIЈE: Zašto se na Šar planini mora nositi srebro i legenda o dušama predaka
Šar planina, divlja i nepristupačna, vekovima je bila riznica mitova i legendi. Lokalno stanovništvo i danas veruje u moć "Šarskih vodenih vila" i pridržava se strogog pravila: u dubine planine nikada se ne ulazi bez amajlije. Otkrivamo zašto se na Šari mora nositi srebro i kakvu tajnu krije "živi kamen" planine.
TITOV POSLEDNJI POKLON: Zašto je Beli dvor na Dedinju izgrađen u stilu srednjeg veka i kakvu tajnu krije Titova bašta
Beli dvor na Dedinju je svima poznat kao rezidencija kraljevske porodice, ali malo ko zna za njegovu burnu istoriju u vreme komunizma. Otkrivamo zašto je princ Pavle Karađorđević dvorac gradio u neoklasičnom stilu i kakve je sve tajne sakrivao Josip Broz Tito u bašti, nakon što ga je preuzeo od monarhije.
LEGENDA O ZAVETNOM KRSTU: Zašto se na planini Jastrebac nalazi hrast koji isceljuje i kako se ostavlja "zavet za zdravlje"
Planina Jastrebac, skrivena u srcu Srbije, nije poznata samo po netaknutoj prirodi, već i po dubokim duhovnim verovanjima. Jedno od najstarijih mesta moći je čuveni Zavetni krst. Otkrivamo zašto se drevni hrast u blizini krsta smatra lekovitim, i kako vernici, po starom običaju, ostavljaju deo svoje odeće kao simbol molitve za zdravlje.
POSLEDNJI OBRENOVIĆ KOЈI ЈE PLAKAO ZA SRBIЈOM: Priča o Kraljici Nataliji i zašto joj je zabranjen povratak u Beograd
Kraljica Natalija Obrenović bila je sušta suprotnost svom suprugu, kralju Milanu. I dok je on bio posvećen evropskim salonima i kocki, ona je pljačkala svoj nakit da bi pomogla Srbima i postala najvoljenija kraljica. Otkrivamo zašto je ovoj heroini, uprkos ljubavi naroda, bio zabranjen povratak u Beograd i kakva je bila njena tragična sudbina u egzilu.
Da li znate na kojoj adresi su živeli čuveni Popadići? Ova zgrada već decenijama krije mnoge tajne
Serija "Bolji život" i danas je mnogima omiljena.
Komentari(0)