Manastir Kovilj, smešten u pitomoj ravnici između Kovilja i Titela, predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih i duhovnih centara u Vojvodini. Prema predanju, osnovao ga je Sveti Sava još u 13. veku, nakon što je posetio ovo mesto i odlučio da ovde podigne manastir koji će vekovima biti duhovno utočište za vernike. Manastir je kroz istoriju bio mesto gde su se molili, stvarali i boravili monasi, čuvajući pravoslavnu tradiciju i kulturu Srba u ovim krajevima.
Arhitektura kroz vekove
Crkva Svetog Arhangela Mihaila, centralni deo manastirskog kompleksa, sagrađena je u vizantijskom stilu, ali sa primetnim baroknim uticajem koji svedoči o kasnijim obnovama. Njene visoke bele kule s crvenim detaljima daju joj specifičan izgled koji je čini prepoznatljivom među manastirima. Unutrašnjost crkve krase prelepe freske i ikone, koje su obnavljane tokom vekova, ali su zadržale autentičnost i duh prošlih vremena. Neke od ikona stare su i preko 200 godina, i predstavljaju pravo umetničko blago ovog kraja.
Priča o obnavljanju manastira
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Manastir Kovilj prošao je kroz različite faze obnove i restauracije, posebno tokom 18. veka kada je veliki broj manastira u Vojvodini bio uništen ili oštećen zbog ratova i različitih sukoba. Nakon velike obnove krajem 19. veka, manastir je ponovo postao važan centar duhovnog života. Tokom tog perioda, umetnici iz Srbije i okolnih oblasti dolazili su da doprinesu restauraciji, oslikavajući zidove i stvarajući nove ikone koje su do danas sačuvane.
Groblje znamenitih ličnosti i duhovni spomenici
U manastirskom dvorištu nalaze se spomenici posvećeni istaknutim ličnostima crkvene i kulturne istorije, poput episkopa bačkog Grigorija Dimitrijevića i igumana manastira Kovilj, Sofronija Tomaševića. Ovi spomenici svedoče o značaju koji je manastir imao za srpsku zajednicu u ovom regionu. Kameni nadgrobni spomenici ispisani ćirilicom, sa precizno izrezbarenim detaljima, čuvaju uspomenu na one koji su svoje živote posvetili duhovnosti i očuvanju vere.
Tradicija proizvodnje tamjana i meda
Manastir Kovilj je poznat i po svojoj tradiciji proizvodnje tamjana i meda, što doprinosi njegovom posebnom ambijentu. Miris tamjana, koji se širi tokom bogosluženja, zajedno sa prirodnim proizvodima manastira, kao što su med i razni biljni preparati, privlači posetioce i poklonike koji žele da ponesu deo manastirske duhovnosti sa sobom. Monasi koji žive u manastiru posvećeni su proizvodnji tamjana koristeći tradicionalne metode, koje prenose sa generacije na generaciju.
Mesto tišine i duhovne obnove
Mnogi posetioci dolaze u manastir Kovilj radi duhovnog mira i obnove. Monasi su poznati po svojoj gostoprimljivosti i spremnosti da razgovaraju sa posetiocima, pomažući im da pronađu utehu i inspiraciju kroz molitvu i meditaciju. Učestvovanje u bogosluženjima, koje prati pojanje monaha, poseban je doživljaj koji posetiocima omogućava da se povežu sa višim sferama duhovnosti.
Sačuvajmo istorijsko i duhovno nasleđe Koviljskog manastira
Manastir Kovilj nije samo arhitektonsko i istorijsko blago – on je živi deo srpskog kulturnog i duhovnog identiteta. Zbog toga je očuvanje ovog manastira od velike važnosti za buduće generacije. Posetioci su pozvani da u miru i poštovanju istraže ovo sveto mesto, uživajući u lepoti, tišini i duhovnoj vrednosti koju manastir nudi.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)