SLAVSKI BONTON: Ova pravila važe za goste i domaćina

11:00

Kultura 0

Slavu treba proslaviti skromno, u krugu porodice, kumova i najbližih prijatelja.

posni slavski kolač
Shutterstock

Svaka porodica ima svoju slavu koja se prenosi kroz generacije, obično sa oca na sina, a svaki kraj u Srbiji ima svoje specifične običaje. Proslava određenog sveca je potvrda privrženosti porodice veri i dan je kada se sprovode običaji i obredi, ukrašava se trpeza, priprema ukusna hrana i podstiče pozitivno raspoloženje. Iako se mnogo toga promenilo, slavu treba proslaviti skromno, u krugu porodice, kumova i najbližih prijatelja uz hranu.

Podrazumeva se da se na slavu ne kasni, da je kodeks oblačenja elegantan i da se domaćinu donosi poklon, piše delicent.com. Evo šta još podrazumevaju pravila lepog ponašanja da bi sve bilo kako treba.

Na slavu se danas zove

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Sigurno ste mnogo puta čuli da "ne zove na slavu". Nekada je tako bilo, tog dana su vrata bila svima otvorena, a danas važi pravilo da se na krsnu slavu i dalje pozivaju gosti i to je najčešće najuži krug porodice i prijatelja.

I obeležavanje krsnog imena se vremenom menjalo. Po običaju, najvažniji simboli slave su slavski kolač, vino i žito, ali su trpeze postale raskošnije, a slavlje se ponekad može pretvoriti u nešto slično Ivkovoj slavi ili svadbi.

Na slavu se ne kasni

Važno je da na slavu stignete na vreme, jer se time pokazuje poštovanje prema domaćinu i njegovoj porodici, ali i prema ostalim gostima.

Spomenik sovjetskim žrtvama

Spomenik sovjetskim ratnim žrtvama na Avali: Svedočanstvo o prijateljstvu i žrtvi

Kultura

18:00

6 novembar, 2024

Na padinama Avale, okružen tišinom šume, stoji spomenik posvećen sovjetskim vojnicima koji su tragično izgubili život u avionskoj nesreći iznad Beograda 19. oktobra 1964. godine. Ovaj spomenik, koji svojim izgledom dominira pejzažom, izrađen je kao simbol prijateljstva između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, kao i znak zahvalnosti za žrtve podnete tokom borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu.

Petrovaradinsko-koviljski rit

Manastir Kovilj: Sveti Sava, stogodišnje ikone i miris tamjana u srcu Vojvodine

Kultura

17:00

6 novembar, 2024

Manastir Kovilj, smešten u pitomoj ravnici između Kovilja i Titela, predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih i duhovnih centara u Vojvodini. Prema predanju, osnovao ga je Sveti Sava još u 13. veku, nakon što je posetio ovo mesto i odlučio da ovde podigne manastir koji će vekovima biti duhovno utočište za vernike. Manastir je kroz istoriju bio mesto gde su se molili, stvarali i boravili monasi, čuvajući pravoslavnu tradiciju i kulturu Srba u ovim krajevima.

Komentari(0)

Loading