Sutra su Mitrovske zadušnice! Jednu stvar nikako ne smete da radite, a ove običaje morate ispoštovati
U subotu, su jesenje, Mitrovske zadušnice, dan posvećen molitvama za umrle bližnje. Mitrovske zadušnice su uvek u subotu uoči praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se obeležava 8. novembra.
Na dan Mitrovskih zadušnica običaj vernika je da iznose hranu na groblja. Hrana se deli sa ljudima koji posećuju grob, uz pominjanje za spas duše pokojnika. Običaj je i da sveštenik drži opelo upokojenima, a tada ukućani uzimaju pokoje zrno i bacaju ga na zemlju uz reči "Večnaja pamjat, laka mu zemlja".
Tri stvari je obavezno izneti na groblje, a to su: kuvano žito, crno vino i sveće.
Ipak, u nekim krajevima se ne izlazi na groblje, već se Zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u domaćinstvu, dok se opelo održava u crkvi. Tom prilikom domaćin na papiru donosi imena svojih pokojnih predaka, kako bi svako od njih bio spomenut u molitvi.
Možda vas zanima:
KADA SU ZADUŠNICE OVE GODINE? Ako ne stignete na groblje, jednu stvar obavezno morate uraditi na ovaj dan
Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Stižu ZIMSKE ZADUŠNICE - Sveštenik navodi šta treba izbegavati na groblju, a najbitnija je iskrena molitva
Slede Velike zimske zadušnice, koje se posvećuju dušama upokojenih i donose im mir 22. februara.
Možda vas zanima:
KADA SU ZADUŠNICE OVE GODINE? Ako ne stignete na groblje, jednu stvar obavezno morate uraditi na ovaj dan
Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Stižu ZIMSKE ZADUŠNICE - Sveštenik navodi šta treba izbegavati na groblju, a najbitnija je iskrena molitva
Slede Velike zimske zadušnice, koje se posvećuju dušama upokojenih i donose im mir 22. februara.
Možda vas zanima:
KADA SU ZADUŠNICE OVE GODINE? Ako ne stignete na groblje, jednu stvar obavezno morate uraditi na ovaj dan
Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Stižu ZIMSKE ZADUŠNICE - Sveštenik navodi šta treba izbegavati na groblju, a najbitnija je iskrena molitva
Slede Velike zimske zadušnice, koje se posvećuju dušama upokojenih i donose im mir 22. februara.
Kod Srba vlada običaj da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene. Taj praznik se nikada ne obeležava u vreme posta ili posne dane. Tada se peku kolači od belog brašna, prosfore, iznosi se rakija, vino, pivo, voda, a u nekim krajevima i žito.
Piće i hrana koja se iznosi na groblje razlikuje se u različitim delovima Srbije. Ponegde je to pita, pecivo, kafa, a ponegde pečenje i kuvana jaja. Kako se veruje u narodu, valja se da se svako ko je došao posluži makar jednim zalogajem.
Na groblje se nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje. U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Zadušnice gori sve do sledećih Zadušnica.
Takođe, postoji verovanje da će, ako se na Zadušnice ne upali sveća, mrtvi godinu dana biti u mraku. Ukoliko grobu priđe neko sa strane, red je da se ponudi hranom iako je tuđ, jer se na taj dan niko ne odbija. Srbi veruju da je veliki greh ukoliko se na Zadušnice neko na groblju odbije ili otera od groba.
Srpska pravoslavna crkva, u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)