SAVIN IZVOR Prema verovanju svetitelj je ovde udario štapom pa je potekla lekovita voda, a u crkvi počiva Mina Karadžić (FOTO)
Gornji Milanovac - Jedno od svetih mesta koje je tokom svojih isposničkih dana pohodio Sveti Sava, prema narodnom verovanju bio je i Savinac kod Gornjeg Milanovca. Od davnina se veruje i da je izvor vode u samom srcu sela lekovit, pa mnogi tu dolaze po spas od raznih boljki.
- Veruje se da je u 13. veku Sveti Sava pohodio ovaj kraj. Kada je stigao u selo, prešavši reku Dičinu ostao je odušvljen prirodnim lepotama. Legenda kaže da se prilikom prelaska reke štapom oslonio na jedan kamen. Tu je nastala rupa u obliku ćupa iz kojeg je potekla lekovita voda, kažu u Muzeju rudničko-takovskog kraja.
Upoznat sa ovim verovanjem i velikom ljubavlju meštana prema Svetom Savi kog su smatrali za svog zaštitnika, Miloš Obrenović je upravo u blizini lekovitog izvora podigao crkvu.
- Posle sabora u Takovu, Miloš je pripremao dalje borbene planove i stao da se malo odmori upravo pored reke Dičine. Kako je bio slab i bolešljiv dali su mu malo lekovite vode, kojom se okrepio. Tada je rekao da ako pobede Turke u sledećem boju da će na tom mestu podići crkvu u znak zahvalnosti. To je i učinio.
Crkva svetog Save na Savincu pripada Eparhiji žičkoj, podignuta je 1819. godine i vodi se kao spomenik kulture u kategoriji kulturno dobro od velikog značaja. Ovde je sahranjena Mina - jedna od tri srpske slikarke 19. veka i kćerka čuvenog Srbina Vuka Karađžića.
- Vuk i Ana imali su trinaestoro dece od kojih su svi, osim Mine i Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti do 1852. godine. Mina je rodjena u Beču i odrasla u kući u koju su dolazile mnoge poznate ličnosti srpske kulture toga doba, prijatelji i saradnici njenog oca. U maju 1858. godine sa majkom i ocem, doputovala je brodom iz Beča u Zemun. U Beogradu je prešla u pravoslavnu veru i dobila ime Milica. Udala se za siromašnog bratanca kneginje Ljubice, profesora književnosti na beogradskom Liceju Aleksu Vukomanovića, ispričao je istoričar Dragan Milojković.
Mina je bila izuzetno obrazovana devojka, a o njenom obrazovanju binuo se Jernej Kopitar. Osim nemačkog govoila je francuski, italijasnki, srpski i engleski jezik. Svom ocu je pomagala kao sekretar i pratila ga na putovanjima. Ipak, kroz život su je pratile brojne nesrećne okolnosti.
- Muž joj je umro posle samo godinu ipo dana braka, kada je njihov sin Janko imao svega tri meseca. Ona se kao samohrana majka sa sinom preselila u Beč. Posle nekog vremena umro joj je otac, a majka razbolela. Minin sin je umro 1878. goine u Rusiji, a ona je preminula 1894. godine i tako se ugasila Loza Vuka Karadžića, dodaje istoričar.
O državnom trošku njeno telo je iz Beča preneto je u Beograd i sahranjena je u grob njenog muža Alekse na Tašmajdanu. Početkom 20. veka njihove kosti zajedno sa sinovljevim su prenete u Savinac kod Gornjeg Milanovca gde su sahranjene u kripti porodične crkve Vukomanovića.
- Crkva u Savincu je grobna crkva porodice Vukomanović, iz koje je poticala kneginja Ljubica, a čiji je Aleksa bio član. U crkvi je sahranjen veliki broj članova porodica Obrenović i Vukomanović, Obren Martinović – otac vojvode Milana, petoro dece Jovana Obrenovića, braća kneginje LJubice. Juna 1905, na inicijativu Mileve Alimpić, iz Beograda su prenete kosti Mine Vukomanović Karadžić, njenog muža Alekse i sina Janka. Od 2009. godine crkva Svetog Save ima status manastira, kažu u Muzeju rudničko-takovskog kraja.
Meštani i dan danas veruju u lekovita svojstva Savine vode, ali i brojni turisti koji obilaze ovo mesto. Kažu da je najbolja za vid, ali i za kožna oboljenja. A, prelepi krajolik sa manastirom čini savršenu celinu i idealno je mesto za odmor.
(Rina/Lepote Srbije)
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi
Nekada je metla bila više od alata – njome se nije samo uklanjao prah, već i zlo, bolest i nevolja, ako se koristila u pravo vreme i na pravi način
Zašto su Srbi nosili nož u čarapi: Narodna verovanja o zaštiti i snazi
Nož u čarapi nije bio znak nasilja, već amajlija, čuvar časti i tiha poruka – „spreman sam da se branim, ali ne i da napadam“
Bratimljenje pod jabukom: Kako su Srbi postajali braća bez krvi
Nekada se nisu svi problemi rešavali zakonom, niti su sve veze rađane krvlju – srpski običaj bratimljenja bio je svetinja jača od svakog potpisa
Komentari(0)