Ovako su izgledala poslednja 2 sata u životu Branka Ćopića: Evo šta je prethodilo samoubistvu
Sve je delovalo uobičajeno. Branko Ćopić je izašao sa prijateljem u šetnju, kada je odjednom samo nestao iz vidika. Dok se njegov prijatelj okrenuo, Branko je već krenuo da se naginje.
Branko Ćopić, legendarni pisac i autor koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, tragično je okončao svoj život 26. marta 1984. godine skokom sa Brankovog mosta u Beogradu.
Ovaj događaj ostao je zapamćen kao trenutak kada je srpska književnost izgubila jednog od svojih najvoljenijih stvaralaca.
Njegovi poslednji sati prikazani su u dokumentarnom filmu "Moja mala iz Bosanske Krupe", u režiji Puriše Đorđevića. Film donosi emotivno svedočenje Momčila Srećkovića, čoveka koji je, kao dečak iz sela Zabrežje kod Obrenovca, zahvaljujući Ćopiću i njegovoj supruzi Bogdanki, dobio priliku da se školuje u Beogradu za novinara. Ovaj dugogodišnji odnos bio je pun ljubavi i zahvalnosti, a Ćopići su mu postali druga porodica.
Možda vas zanima:
ZBOGOM ŽIVOTE: Kako su izgledali poslednji trenuci Branka Ćopića
BRANKO Ćopić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti, nažalost, završio je svoj život tragično 26. marta 1984. godine, skokom sa Brankovog mosta.
"ZBOGOM LEPI I STRAŠNI ŽIVOTE": Poslednji sat Ćopić je proveo s prijateljem koji ga nije zaustavio u nameri da se UBIJE
Delo Branka Ćopića je ostavilo najvećeg traga u dečjoj književnosti, ali i njegov odlazak. Život je okončao samoubistvom
Možda vas zanima:
ZBOGOM ŽIVOTE: Kako su izgledali poslednji trenuci Branka Ćopića
BRANKO Ćopić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti, nažalost, završio je svoj život tragično 26. marta 1984. godine, skokom sa Brankovog mosta.
"ZBOGOM LEPI I STRAŠNI ŽIVOTE": Poslednji sat Ćopić je proveo s prijateljem koji ga nije zaustavio u nameri da se UBIJE
Delo Branka Ćopića je ostavilo najvećeg traga u dečjoj književnosti, ali i njegov odlazak. Život je okončao samoubistvom
Možda vas zanima:
ZBOGOM ŽIVOTE: Kako su izgledali poslednji trenuci Branka Ćopića
BRANKO Ćopić, jedan od najznačajnijih pisaca srpske književnosti, nažalost, završio je svoj život tragično 26. marta 1984. godine, skokom sa Brankovog mosta.
"ZBOGOM LEPI I STRAŠNI ŽIVOTE": Poslednji sat Ćopić je proveo s prijateljem koji ga nije zaustavio u nameri da se UBIJE
Delo Branka Ćopića je ostavilo najvećeg traga u dečjoj književnosti, ali i njegov odlazak. Život je okončao samoubistvom
Do njegovog proširenog svedočenja došao je dnevni list "Novosti", koje vam prenosimo:
"Branka sam upoznao 14. jula 1964. kada sam primao nagradu Poletarca za najbolju pesmu, a on je bio član žirija. Ni danas ne znam zbog čega sam mu se dopao, tek, Branko i njegova žena Bogdanka došli su u selo i predložili mojim roditeljima da pređem kod njih da me školuju", kaže Srećković.
Facebook/sinhro.rs
"Proveo sam u njihovoj kući skoro pet godina, prihvatili su me kao rođenog sina i naučili su me svemu vrednom u životu. Bio sam plašljiv, smušen, nosio sam kredu u džepu i obeležavao svaki ćošak kad izlazim iz stana, jer nisam poznavao Beograd, i nisam znao da se vratim kući. Branko mi je dosta pričao o sebi, pa i to kako je 1935. prvi put došao u Beograd, kako ga na stanici nije sačekao Miloš Bajić, budući slikar, i pošto nikog drugog nije poznavao, prenoćio je ispod savskog mosta… U tim pričama sećao se svega – govorio mi je o svom detinjstvu, porodici, prvim ljubavima, kako je počeo da piše, svemu važnom što mu se dešavalo u životu. Nije me oslovljavao imenom, nego sa "jarane moj"…
U ponedeljak 26. marta 1984, kada je definitivno odlučio da okonča život, Ćopić se javio upravo Momčilu.
"Branko me je oko dva po podne pozvao telefonom da hitno dođem, jer ima nešto važno da mi priča. Odmah sam krenuo za Beograd, a kad sam stigao, on već nije bio kod kuće. Cica mi je rekla da je u depresiji i da sedi u parku. Našao sam ga na klupi, nije okretao glavu, samo mi je rekao: Tužan sam ti, jarane moj. Dobio sam novi poziv za policijsko saslušanje, hoće da mi ogule kožu. Ali neće oni više da mi zagorčavaju život. Jarane moj, zatvaram svoj ‘dućan’, a tebi ostavljam ključeve da ih baciš u Savu.
Onda je predložio da prošetamo. Koračali smo od Terazija ka hotelu Moskva, pa je hteo da sedimo u bašti i popijemo po koktu. Branko je mnogo i brzo pričao, od toga da su mu najdraži "Doživljaji mačka Toše" i da je proza njegov domen, rudnik, do toga da nikada ni na koji način ne treba da se bavim politikom. Na njegovo insistiranje krenuli smo ka Zelenom vencu, iako je već bilo sedam uveče. Nije prestajao da priča – govorio je da su njegove bajke ukradene, nedosanjane, da su na naivne slike ljudi koje je imao pali studen i magla, a da su sve priče koje je napisao u spomen narodu koji ume da pljucka smrti u brk…"
vikipedija
Kako je svedočio Momčilo, tako su stigli i do savskog mosta – Branko je želeo da mu pokaže kamenu klupu na kojoj je proveo prvu noć u Beogradu, i kako je bio nagnut, naočari su mu pale dole.
"Otrčao sam stepenicama da ih nađem, a kad sam se vratio gore, Branka više nije bilo. Okretao sam se u mraku okolo, kad sam ga konačno primetio, on je već prešao polovinu mosta ka Novom Beogradu. Počeo sam da trčim i da ga dozivam, ali od zvona sa Saborne crkve koja su u tom trenutku zvonila nije mogao da me čuje. Ono što je za mene ostalo najstrašnije je to što sam stigao desetak koraka iza Branka kada sam video kako se naginje ka metalnoj ogradi i nestaje. Bio sam u šoku, odjurio sam dole skoro bez svesti, Branko je ležao u lokvi krvi, a oči su mu bile širom otvorene…
Stigla je policija i Hitna pomoć, i kako ističe, tada je usledio novi šok – ispitivali su ga zašto nije sprečio Ćopićevo samoubistvo, ili da li ga je on možda gurnuo sa mosta… Ispitivanje je prestalo tek kada je Bogdanka došla u stanicu policije sa oproštajnim pismom koje je Branko ostavio, a koje je pronašla tek te noći.
"Ogromnu nepravdu je Branko doživeo i veliko zlo. Skoro svi su ga ostavili i izdali – brojne kolege – pisci, mnogi drugovi – saborci, prijatelji. Njegova smrt prošla je sasvim tiho, a film Puriše Đorđevića donekle ispravlja tu nepravdu i rasvetljava istinu o tome zašto se Branko ubio.
Jovan nije imao dece, ali je sinove pokojnog brata odgajio kao svoje, 1 od njih postao čuveni pisac: Neverovatna života priča tvorca naše himne "Bože Pravde":
Pesma "Bože pravde" je nastala 1872. godine za potrebe predstave "Markova sablja", a kao inspiracija poslužila mu je "Jututunska narodna himna" Jovana Jovanovića Zmaja
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Komentari(0)