Nedavno je premijerno emitovana serija „Nobelovac“, koja donosi fascinantan prikaz života i stvaralaštva Ive Andrića, jedinog srpskog dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Kroz dramske prizore i retke arhivske snimke, serija osvetljava ključne trenutke Andrićevog života – od njegovih književnih početaka, diplomatske karijere, do momenta kada je 1961. godine dobio prestižno priznanje.
Serija „Nobelovac“ predstavlja intiman portret velikog Ive Andrića, otkrivajući kako su istorijski događaji i lične dileme oblikovali njegovo delo. Autor projekta je glumac Tihomir Stanić, koji je ujedno u ovom ostvarenju odigrao glavnu ulogu.
Najzastupljeniji period u seriji „Nobelovac“ je od 1941. godine, kada je Ivo Andrić u Beogradu pisao svoja najznačajnija dela – Na Drini ćupriju, Travničku hroniku i Gospođicu, a po završetku rata postao deo kulturne elite.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
NJegova dela predstavljaju odraz istorijskih nemira u Jugoslaviji, s posebnim naglaskom na humanost ljudi za vreme tog političkog haosa, u svojim delima nas često vraća u vreme kada su na našim prostorima bili Turci i opisuje brojne situacije koje su zadesile srpsko stanovništvo toga doba.
Svoju karijeru je započeo kao diplomata, a pre nego što je napustio jugoslovensku diplomatiju, već je postao veoma cenjeni pisac.
NJegova najpoznatija dela su: „Prokleta avlija“, „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Gospođica“ i mnoga druga.
Serija „Nobelovac“ navela nas je da se prisetimo nekih od najmudrijih izreka, jednog od najvećih srpskih pisaca.
– „Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.“
– „Čudno je, kako je malo potrebno da budemo sretni i jos čudnije, kako nam često baš to malo nedostaje“
– „LJubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.“
– „Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.“
– „Mir i spokojstvo jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.“
– „Mladost je srećno doba u kome čovek počne da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.“
– „Ja još nisam video da je neko koga su dobro istabanali to zaboravio, ali sam sto puta video da ljudi zaboravljaju i najlepše savete i pouke.“
– „Od svog porekla i detinjstva ne može se lako pobeći.“
– „Onaj koji ne iznosi nežni cvet svoje duše na vetrove iskušenja, pa makar ga i celog spasio i preneo do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao.“
– „Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.“
„Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.“
– „Zvezdanog neba i ljudskog srca nikad se čovek neće moći nagledati.“
– „Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.“
– „Svi pravi životi su lepi i teški.“
– „Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.“
– „Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.“
– „Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.“
– „Lepša duša dublje jeca.“
– „Život je stanje aktivnosti koje stalno teži ka smrti i primiče joj se lagano i postupno; a smrt je rešenje te duge bolesti koja se naziva život.“
– „Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.“
– „Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti.“
– „Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.“
– „Dok god ima mraka, ima i svanuća!“
KO JE BIO KULIN BAN IZ IZREKE KOJU MNOGI SRBI OBOŽAVAJU: Njegov život obavijen velom misterije, a ovako se slagao sa NEMANJIĆIMA
Svakom od nas se desilo da upotrebi izreku "od Kulina bana..." kada neko počne da priča nadugačko i naširoko (mlađe generacije bi rekle da "smara") o temi koja ne zavređuje toliku pažnju...
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Gde se ukazala Bogorodica: Priča o manastiru Đunis
Na obali Južne Morave, nadomak Kruševca, podignut je manastir Đunis, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice, na mestu gde se, po predanju, ukazala Bogorodica.
Gde je bila kula Ivana Kosančića? Čuvar prošlosti i mitsko mesto južne Srbije
Na vulkanskom vrhu Radan planine, iznad Kuršumlije, uzdiže se Ivan kula – srednjovekovno utvrđenje koje istorija vezuje za doba despota Stefana Lazarevića, a narodna predanja da je baš odavde Ivan Kosančić pošao u boj na Kosovu polju.
Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje
Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.
Komentari(0)