Crkva ima jasna pravila.
Krštenje deteta je prvi njegov korak na putu ka Bogu, a sam obred je sveti praznik za celu porodicu
Da bi se sakrament odvijao po svim kanonima, posebna pažnja se mora posvetiti izboru kumova za bebu.
Smatra se da su kumovi anđeli u svetu koji su pozvani da pomognu maloj osobi da započne duhovni život, koji će ga celog života štititi od iskušenja. Izbor kumova utiče na budućnost deteta, uzmite to u obzir.
Možda vas zanima:
DA LI SE KUMSTVO ZAISTA NE ODBIJA? Sveštenik rešio dilemu
"BOG na nebu, kum na zemlji" i "Kumstvo se ne odbija"- stare su narodne izreke koje ste verovatno nebrojano puta čuli
Kad krstite dete obavezno vodite računa o ovome: Običaji koji se poštuju!
Čin krštenja deteta za mnoge roditelje je jedan od najsrećnijih dana, stoga je bitno da se izvede po običajima
Možda vas zanima:
DA LI SE KUMSTVO ZAISTA NE ODBIJA? Sveštenik rešio dilemu
"BOG na nebu, kum na zemlji" i "Kumstvo se ne odbija"- stare su narodne izreke koje ste verovatno nebrojano puta čuli
Kad krstite dete obavezno vodite računa o ovome: Običaji koji se poštuju!
Čin krštenja deteta za mnoge roditelje je jedan od najsrećnijih dana, stoga je bitno da se izvede po običajima
Možda vas zanima:
DA LI SE KUMSTVO ZAISTA NE ODBIJA? Sveštenik rešio dilemu
"BOG na nebu, kum na zemlji" i "Kumstvo se ne odbija"- stare su narodne izreke koje ste verovatno nebrojano puta čuli
Kad krstite dete obavezno vodite računa o ovome: Običaji koji se poštuju!
Čin krštenja deteta za mnoge roditelje je jedan od najsrećnijih dana, stoga je bitno da se izvede po običajima
Tajna krštenja deteta se obavlja jednom. Ni u kom slučaju dete se ne sme ponovo krstiti, šta god da se desi! Crkva drugi put zabranjuje ovaj sveti obred. Kakve kumove roditelji izaberu detetu, takvi će ostati za života.
Koje osobe nam ne mogu nikako biti kumovi?
Ne možete uzeti devojku mlađu od 14 godina za kumu, a dečaka do 15 godina za kuma. Tek posle ovog uzrasta čovek se može baviti duhovnim obrazovanjem, smatra crkva.
Takođe, nikako ne bi trebalo uzimati za kumove monaha i monahinju, niti osobe sa mentalnim oboljenjima. Osim toga, ni roditelji deteta ne mogu biti kumovi.
Kumovi za venčanje
U narodu se veruje da je nemoguće uzeti neudatu ženu za kumu devojci, a neoženjenog muškarca za kuma momku. Još jedno sujeverje je o trudnicama koje ne treba uzimati za kume.
Šta je nesebična ljubav, kako prepoznati granice između dobra i zla, šta je vera, savest, strpljenje i milosrđe: o svemu tome duhovni roditelji treba da govore kumčetu. Ovo je njihov glavni poklon!
Teško je razumeti i prihvatiti takvu izjavu, jer je uobičajeno da u kuću kumčeta donosimo novac, igračke, besposleno provodimo vreme sa detetom. Sjajno je, naravno! Ali mnogi ljudi zaboravljaju da su kumovi prvenstveno duhovni mentori.
Mladoj, nezreloj duši je jako teško da se snađe u potpuno novom svetu za njega! Da ne biste pogrešili u mladosti, da biste postali uspešna odrasla osoba i da se kasnije ne bi kajali, potrebno je da dobijete dostojno duhovno i moralno obrazovanje u detinjstvu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)