Evo kako se pravilno nosi brojanica i šta je jedino ispravno uraditi s njom kad nam pukne: Svi nesvesno čine veliki greh
Jedina svrha brojanice je molitva, a ima čvorova onoliko koliko je Isus proveo godina na Zemlji.
Brojanica je vrsta molitvenog predmeta koji se koristi u hrišćanskoj pravoslavnoj tradiciji za pomaganje u molitvama i meditaciji. Uglavnom se sastoji od niza čvorova ili perli nanizanih na konac ili kanap, koji služe za brojanje molitvi, najčešće: "Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog" ili kratkih molitava poput "Gospode, pomiluj." Obično su napravljene od vune ili svile, a tradicionalno imaju 33 čvora (što simbolizuje godine Isusa Hrista)
Preporučuje se da se brojanica nosi na levoj ruci, i to iz praktičnih razloga - dok se krstimo prilikom molitve lakše je da ona bude u levoj ruci.
Takođe, budući da desnu ruku većina ljudi više koristi, nošenjem brojanice na levoj ruci smanjuje se mogućnost da se brojanica negde zakači i pokida. Naravno, ukoliko je osoba levoruka, u tom slučaju je praktičnije da je nosi na desnoj ruci.
Možda vas zanima:
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
NA KOJOJ RUCI SE NOSI BROJANICA? Otac Vladimir otkrio: "To nije modni detalj, treba da nam pomogne u molitvi"
Otac Vladimir Zamahajev je objasnio na kojoj ruci se nosi brojanica.
Možda vas zanima:
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
NA KOJOJ RUCI SE NOSI BROJANICA? Otac Vladimir otkrio: "To nije modni detalj, treba da nam pomogne u molitvi"
Otac Vladimir Zamahajev je objasnio na kojoj ruci se nosi brojanica.
Možda vas zanima:
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
NA KOJOJ RUCI SE NOSI BROJANICA? Otac Vladimir otkrio: "To nije modni detalj, treba da nam pomogne u molitvi"
Otac Vladimir Zamahajev je objasnio na kojoj ruci se nosi brojanica.
Pored toga, postoje i brojanice koje se nose oko vrata.
Kada se brojanica ne koristi u molitvi, preporučuje se da se odloži zajedno sa molitvenikom, Svetim Pismom i ikonama.
Mnoge teorije kruže i o tome da li brojanicu treba da kupimo sami sebi, ili treba isključivo neko drugi da nam je pokloni. Verovanje da brojanicu treba neko da nam pokloni je, ističe se, samo sujeverje. Lepo je gest ukoliko vam neko pokloni brojanicu, ali nije nužan, možete je kupiti i sami sebi.
Šta se radi sa brojanicom kada pukne?
Kada se desi da brojanica pukne treba je spaliti. Bacanje osveštanih stvari je greh tako da se brojanice kao i druge osveštane stvari spaljuju.
U hramovima, crkvama i manastirima se mogu naći brojanice koje predstavljaju svojevrsna umetnička dela. Pored pletenih brojanica postoje i metalne kao i nanizane brojanice.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)