UMALO POGINULA NA SNIMANJU KULTNOG FILMA: Iza kamera čuvenog ostvarenja dešavala se životna drama Anice Dobre
Reditelj Goran Marković je jednom prilikom ispričao kako je 1989. godine prihvatio predlog snimatelja Tomislava Pintera kako da pred kamerama dočaraju svet mrtvih.
Prošlo je 35 godina od premijere filma "Sabirni centar", a reditelj ovog ostvarenja, Goran Marković, otkrio je svojevremeno da je Anica Dobra umalo poginula na snimanju ovog kultnog filma.
On je jednom prilikom ispričao kako je 1989. godine prihvatio predlog snimatelja Tomislava Pintera kako da pred kamerama dočaraju svet mrtvih.
- Pinter mi kaže: "Ako su glumci već na nekom apstraktnom mestu, oni ne mogu da koračaju. Mogu ili tu da sede, ili da se nekako čudno kreću... Umesto da kameru stavljamo na kolica i na kran, mi ćemo tu da stavljamo glumce, a kamera će biti statična - ispričao je Marković i dodao da se tada dvadesetpetogodišnja glumica našla u problemu:
- Tu se zamalo desila tragedija jer smo Anicu Dobru i Pintera vezali za kran, da ona kao leti dok priča i da se odjednom diže. I kran se sruši! Mislili smo da su poginuli! Odveli smo ih u bolnicu i, srećom, sve je bilo u redu...
Dušan Kovačević, po čijoj knjizi je napisan scenario za film, kaže da su ga oduvek privlačile teme o životu posle života.
- Ozbiljno sam se time bavio još u "Sabirnom centru". Moj prvi komad "Maratonci" je o smrti - prodavci kovčega jesu sama smrt. A to je jedina stvar koje se svesno ili nesvesno plašimo. Zašto se čovek plaši bolesti - pa, ne zato što će biti bolestan, već zato što može da umre. Smrt je nešto sa čime se susrećemo već prilikom prvog saznanja o životu i svetu, još u ranoj mladosti. Neko taj strah savlada lakše, neko teže, a opet ima i onih koji bukvalno ceo život "boluju" od straha - ispričao je scenarista.
Glavne uloge u filmu "Sabirni centar" igraju Rade Marković, Anica Dobra, Bogdan Diklić, Dragan Nikolić, Olivera Marković, Danilo Bata Stojković, Aleksandar Berček, Branko Pleša i Radmila Živković.
(Informer)
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad crkveno zvono zazvoni samo: Narodni strah od nevidljivog gosta
U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Veliki petak: Dan kad voda postaje lek, a tišina obaveza
Zašto se na ovaj dan ništa ne pere, ne peva i ne sipa vino – i zašto se voda sa Velikog petka čuva cele godine
Komentari(0)