Radovanovići iz Lučana osmislili mašinu koja radi ovaj uprkos predrasudama ne tako lak posao
Oni nisu izmislili rupu na saksiji, ali su na tome napravili odličan biznis
Uprkos tome što živimo u XXI veku, u takozvanom dobu veštačke inteligencije, iako izgleda, ipak nije ni malo jednostavno napraviti „rupu na saksiji”. To dokazuje Aleksa Radovanović iz Lučana, koji je zajedno sa svojim ocem konstruisao i osmislio mašinu za bušenje istih.
- U eri ovako naopredne tehnologije zaista nije lako bušiti rupe na saskijama, moj otac i ja smo konstruisali mašinu za bušenje rupa, to je automatska mašina. Ovo je čisto naša srpska pamet iz našeg kraja, mi smo naša idejna rešenja sproveli u dela. Mi prvo na mašini proizvodimo četvrtaste saksije koje nemaju rupe, ranije smo ih bušili na primitivan način. Onda smo sami smislili mašinu koja buši te saksije”, pojasnio je Aleksa za RINU.
rina
Aleksa kaže da njegova i ideja njegovog oca je bila poprilično zahtevna i oni su do sada u posudama za setvu i sadnju cveća i povrća izbušili na milijarde rupa.
Možda vas zanima:
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
SAČUVAJTE BAŠTENSKE SAKSIJE OD PUCANJA ZIMI! Provereno dobar način da ih održite do proleća
Stručnjaci savetuju nekoliko koraka za pravilno čuvanje saksija tokom zime.
Možda vas zanima:
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
SAČUVAJTE BAŠTENSKE SAKSIJE OD PUCANJA ZIMI! Provereno dobar način da ih održite do proleća
Stručnjaci savetuju nekoliko koraka za pravilno čuvanje saksija tokom zime.
Možda vas zanima:
Saksija bez semena: Zašto su žene sadile praznu zemlju kada u kući stoji misao koju niko ne zna da izgovori
U pojedinim selima centralne Srbije, naročito u Levaču i Pomoravlju, postoji zaboravljen običaj sadnje „prazne zemlje“ – saksije bez semena. Verovalo se da zemlja može primiti ono što ljudi ne umeju da kažu naglas, i da će „izrasti onda kad reč bude spremna“.
SAČUVAJTE BAŠTENSKE SAKSIJE OD PUCANJA ZIMI! Provereno dobar način da ih održite do proleća
Stručnjaci savetuju nekoliko koraka za pravilno čuvanje saksija tokom zime.
- To je ona narodna kada ljudi kažu ’Daj, nisi izmislio rupu na saksiji’, kao, uvreženo mišljenje da je to nešto jednostavno i lako. U XXI veku, uopšte to nije lako, ni jednostavno, jer više rupa na jednoj saksiji u automatskom režimu, na hiljade saksija u dnevnoj proizvodnji sa probušenim rupama, tačno na odeređenom mestu”, kazao je on.
rina
Prema rečima ovih vrednih i inovativnih Dragačevaca, naizgled je lagan, ali je veoma kompleksan posao, za koji je bilo potrebno upotrebiti ogromno znanje iz elektrotehnike i mašinstva.
- Na mašini za bušenje rupa na saksijama je zaokruženo, sigurno više od pet zanimanja. Recimo tu su i elektronika, pneumatika, mehanika, znači kompletno mašinstvo i naravno ogromno radno iskustvo koje je tarje više od 25 godina u samoj izradi mašina. Mi sami pravimo mašine, sami izrađujemo alate, tu je da kažem kruna našeg višegodišnjeg rada”, kazao je Aleksa.
rina
Njegov otac Slavko Radovanović koji je začetnik čitave priče rekao je da je srpska pamet visoko kotirana i vredna svake pažnje.
- Svaki šraf je ovde prošao kroz naše ruke. Nismo krenuli sa nekim velikim kapitalom, već sa skromnim sredstvima. Sve ovde od mašinskih sklopova je napravljeno našim radom i zalaganjem. Nismo pravili motore i elektroniku , to smo jedino kupovali gotovo. Međutim, ako gledate kompletno sve mašinske sklopove , sve je delo naših ruku. Kada se kaže Srbin, to se misli na čoveka, koji ima kvantni um, to je neistarženo, kao svemir, to je srpska pamet. Ne postoji granica, uzmite bilo koju oblast, videćete, mi smo najdominantniji narod su Srbi”, zaključio je Slavko.
Iako krajnji proizvod u vidu rupa na saksiji deluje veoma jednostavno, zapravo, samo Radovanovići znaju koliko je kompikovano, jer su u svojoj proizvodnji zategli svaki šraf i primenili najmanje pet zanimanja.
Sutra je Sveti Vavila: Bio je mučen vatrom, obešen o drvo, a na kraju mu je odrubljena glava, ali se nikada nije odrekao Hrista!
Vavila je sahranjen zajedno sa svojim učenicima
Stare drvene bandere iz doba Tita konačno se menjaju: Sela u Gornjem Milanovcu dobijaju novu i modernu elektromrežu vrednu preko 30 miliona dinara
U selu Lunjevica kod Gornjeg Milanovca, u zaseoku u kom ima oko 30 domaćinstava i vikend kuća, obnovljena je elektromreže, koja je postavljena pre više od tri decenije i zbog dotrajalosti je često izazivala prekide u snabdevanju električnom energijom.
Podaci potvrđuju - Čačak je jedan od privredno najrazvijenijih gradova u Srbiji, lokalnim privrednicima dodatni vetar u leđa daje Moravski koridor
Izvoz skočio za 12.1 a uvoz smanjen za 3.7 odsto
Uštedeće se i do 90 odsto energije: Sjajna vest sa Zlatibora - komunalno preduzeće dobilo svoju solarnu elektranu snage 40 kilovata
Opština Čajetina jedna je od najčistijih u Srbiji, a na Zlatiboru su još odavno shvatili koliko je važno koristiti obnovljive izvore energije. Sa tim ciljem će u komunalno preduzeće Zlatibor u budućem periodu za svoje potrebe koristiti električnu energiju dobijenu od sunca, posredstvom solarne elektrane.
Ovako će izgledati korito reke Despotovice nakon rekonstrukcije: Spas za građane od poplava ali i sjajno mesto za rekreaciju - biće izgrađene pešačke i trim staze
Projekat vredan više od milijardu dinara
Komentari(0)