Kako razgovarati sa detetom o tragičnom događaju: Šta možete da učinite da pomognete detetu da izađe na kraj sa svojim osećanjima?

Teodora Tojagić

13:00

Aktuelno 0

Deca imaju slabije razvijene komunikacijske i emocionalne veštine, te, u zavisnosti od uzrasta i stepena razvoja, svoje misli i osećanja izražavaju drugačije od odraslih.

Kako razgovarati sa detetom o tragičnom događaju: Šta možete da učinite da pomognete detetu da izađe na kraj sa svojim osećanjima?
Pexels

Juče se u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu dogodila tragedija, kada je učenik (14) pucao na radnika obezbeđenja, nastavnicu i đake. Prema zvaničnim informacijama MUP-a, radnik obezbeđenja i osmoro učenika podlegli su povredama, a nastavnica i nekoliko đaka nalaze se u Urgentnom centru.

Bilo da ste roditelj, rođak, trener, nastavnik ili bilo ko ko radi sa decom, važno je da razumete njihove strahove i osećanja sa kojima se bore. Stručnjaci upozoravaju na posledice koje pucnjava u školi može da ima na decu, kao i šta možete da učinite da pomognete detetu da izađe na kraj sa svojim osećanjima.

Deca, kao i odrasli, često prolaze kroz stanje šoka, besa, tuge, straha i bespomoćnosti kada saznaju da ljudi umiru neočekivano. Ali za razliku od odrasilh, deca imaju slabije razvijene komunikacijske i emocionalne veštine, te, u zavisnosti od uzrasta i stepena razvoja, svoje misli i osećanja izražavaju drugačije od odraslih.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Kako započeti razgovor?

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Kod mlađe dece važno je da se usredsredite na sigurnost – deca mogu da budu zabrinuta za svoju bezbednost. Predškolci i učenici prvog i drugog razreda mogu da budu zabrinuti i da li je njihova porodica bezbedna.

Kada je reč o starijoj deci, možete da ih pitate šta su čuli, šta misle o onome što se dogodilo, pustite ih da postavljaju pitanja. Važno je stvoriti okruženje koje omogućava detetu da izrazi svoje emocije i pomaže mu da filtrira informacije.

Kada se desi ovakav gubitak, ne postoje prave reči kojima ćete umiriti dete. Ono što roditelj može da uradi jeste da bude tu za svoje dete i da mu pruži utehu.

Najpre procesuirajte sopstvena osećanja kako svoju anksioznost ne biste preneli na dete. Pozovite prijatelja ili podelite svoj bes i frustraciju sa partnerom. Zatim saslušajte i utešite svoje dete.

Distancirajte se od društvenih mreža kako ne biste još više bili izloženi traumatičnom događaju. Fotografije i video-snimci u medijima mogu da imaju psihološki efekat na dete kao da je i samo bilo na mestu incidenta, stoga ograničavanje izloženosti ovim sadržajima može pomoći u zaštiti dece.

Obratite pažnju na ponašanje deteta

Deca nakon traumatskog iskustva mogu da imaju pojačane noćne more, nagle promene u raspoloženju i promene u ponašanju u igri (npr. mogu da glume pucnjavu, oponašaju umiranje i sl.).

Takođe mogu da osete bolove u telu (glavobolja, bol u stomaku itd.), a kod dece koja su posebno uznemirena ili anksiozna može da se javi noćno mokrenje, pojačana privrženost i izlivi besa.

Razgovarajte sa detetom o njegovim strahovima

Važno je ohrabriti decu da pričaju o svojim strahovima i još važnije je da ih saslušate. Pričajte o tome šta su sve čuli, uverite ih nežno i mirno da škole povećavaju mere bezbednosti. Podsetite ih da su bezbedni sa vama kod kuće. Nikada ne izbegavajte razgovore o smrti i umiranju.

U danima koji nam predstoje, nakon tragedije, najbolje je ograničiti izlaganje vestima koje mogu izazvati dodatni stres i anksioznost.

Pucnjava u školi je traumatski događaj koji potencijalno može da izazove posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) kod osoba koje su bile direktno izložene.

Deca su još ranjivija – više studija dokazalo je da trauma iz detinjstva može da ima trajne efekte na psihu mladih, kako u smislu njihovog psihološkog pogleda na svet, tako i u njihovom fiziološkom sistemu koji se bori sa stresom i anksioznošću.

Znakovi akutnog stresa

Uobičajeno je da deca koja su direktno ili indirektno pogođena traumom imaju povećanu anksioznost, noćne more, poteškoće sa spavanjem, gubitak fokusa, otpor prema školi, nepoverenje, nelagodu, depresiju, strah, promene u navikama u ishrani, bes, tugu, krivicu, poteškoće da u potpunosti izraze svoje misli i osećanja, da se ne osećaju sigurno i bezbedno itd.

Ovi simptomi mogu da dovedu do akutnog sresnog poremećaja, PTSP-a, pa čak i odloženog PTSP-a.

Psihološke posledice ne moraju odmah da se jave

Teško je suočiti se sa gubitkom, a kad taj gubitak uključuje i nasilje, postaje još komplikovanije.

Za one koji su se 3. maja našli u školi u vreme pucnjave i koji nemaju nikakve fizičke povrede, potrebno je i nekoliko meseci da se adekvatno proceni uticaj koji je ova trauma ostavila na njihovo mentalno zdravlje.

Ipak, pružanje pomoći, kako deci tako i njihovim roditeljima, može obezbediti uspešan oporavak i značajno smanjiti psihofiziološke posledice, piše Original magazin.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
pucnjava u školi na vračaru vladislav ribnikar Kako razgovarati sa detetom o tragičnom događaju Šta možete da učinite da pomognete detetu da izađe na kraj sa svojim osećanjima aktuelno

Komentari(0)

Loading