Za sada nema komaraca zaraženih virusom Zapadni Nil. Ovaj virus prenosi domaći kuleks pipiens komarac, a prošle godine virus je među krvopijama otkriven krajem jula.
Iako mi, realno, sezona, još nije, građani se već žale na komarce, pa se pitaju da li su zaostale forme ovih krvopija ili su već počeli da se razmnožavaju.
Kako je za "Telegraf.rs" objašnjeno u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, ove koje nam trenutno su dosađuju su kućni komarci.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
Srbija na starim mapama: Kako su naši gradovi izgledali pre nekoliko vekova?
Od rimskih puteva do austrougarskih karti – kako su se kroz vekove menjale mape Srbije i šta one otkrivaju o prošlosti naših gradova?
- Trenutno su aktivne ženke kućnih komaraca koje su prezimele i koje sada traže krvni obrok da bi mogle da polože jaja za prvu ovogodišnju generaciju - kažu u Zavodu za Telegraf.rs.
Druga vrsta nas tek očekuje, a sve zbog kiše koja često pada.
- Zbog obilnih padavina poslednjih nedelja se polako pojavljuju i šumski komarci i očekuje se da njihova brojnost u narednom periodu raste - napominju u Zavodu.
Za sada nema komaraca zaraženih virusom Zapadni Nil. Ovaj virus prenosi domaći kuleks pipiens komarac, a prošle godine virus je među krvopijama otkriven krajem jula.
Te 2022. godine, virus Zapadnog Nila potvrđen je kod 226 osoba a smrt 12 osoba se dovodi u vezu sa ovom groznicom.
Zapadni Nil, inače, na ljude prenosi naš domaći, kuleks pipiens komarac. Pretprošle, 2020. godine prvi put posle 8 godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.
Shutterstock
Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".
Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).
Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.
Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.
Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.
Inače, najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su između 20 i 25 stepeni, ali aktivnost takođe zavisi i od toga kojoj vrsti komarci pripadaju. Ženke običnog komarca hraneći se krvlju zaraženih ptica, unesu virus u svoje telo. U telu komarca virus se umnožava i kada ženka komarca ubode čoveka može mu preneti virus. Da li će se neko zaraziti virusom ili ne zavisi od niza faktora.
Shutterstock
Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca
- koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
- nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
- izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
- koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta
- ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen
- izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
- najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki
- uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Komentari(0)