NAJKRVAVIJI BOJ SRPSKE VOJSKE Na današnji dan završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu (FOTO/VIDEO)
1913 — Pobedom srpske vojske nad bugarskim trupama završena je bitka na Bregalnici u Drugom balkanskom ratu. Bitka je počela 30. juna kada su bugarske trupe bez objave rata napale srpsku i grčku vojsku u Makedoniji, dotadašnje saveznike u borbi protiv Turske.
Bitka na Bregalnici, koja se od 30. juna do 9. jula 1913. godine vodila između srbskih i bugarskih snaga za odbranu Stare (Južne) Srbije u rejonu reke Bregalnice i Maleševske planine, oko 215 km jugoistočno od Skoplјa, najznačajnija je bitka iz Drugog balkanskog rata.
vikipedija/Reka Bregalnica
Prostor na kome se odvijala bitka, protezao se od Carevog vrha na Osogovskoj planini, niz oba njegova grebena, koji se spuštaju na jug i jugozapad, obema stranama Zletovske reke do njenog ušća u Vardar.
vikipedija/Bugarska vojska u Balkanskim ratovima
Srbske snage u ovoj bici su bile sačinjene od jedinica: Prva i Treća armija, ukupno oko 190.000 vojnika i 250 artilјerijski oruđa, dok su bugarske snage brojile 185.000 vojnika i imali su 130 topova, što je uglavnom sačinjavala bugarska 4. armija. Sa kakvom je upornošću vođena bregalnička bitka, najbolje pokazuju veliki obostrani gubici. Gubici kod 1. i 3. srpske armije bili su oko 20.000 mrtvih i ranjenih, kod 4. bugarske armije oko 30.000 mrtvih, ranjenih i zaroblјenih.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
vikipedija/Srpska vojska Drugi balkanski rat, 1913
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Možda vas zanima:
ZAŠTO MOŠTI KRALJA MILUTINA NE POČIVAJU U SRBIJI Prema žitijima, čuda nad njegovim grobom počela su da se dešavaju još u manastiru Banjska samo dve godine posle njegove smrti (FOTO)
Srpskog kralja Milutina (1282—1321) smrt je zadesila u svom dvoru u Nerodimlju, na Kosovu, 29. oktobra 1321. i to samo nedelju dana nakon završetka i osvećenja njegovog manastira Gračanice.
ZABORAVLJENI "SRPSKI" HOLANĐANIN Počasni građanin Valjeva, čovek koji je zbog naše zemlje stavio sve na kocku (VIDEO)
Arijus van Tinhoven (Gorinhem, 3. maj 1886 — 8. septembar 1965) je bio holandski lekar koji je postao poznat zahvaljujući radu kao ratni hirurg u Srbiji tokom Balkanskih ratova, a takođe i kao šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu tokom Prvog svetskog rata. Kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
Srbske snage su imale i pomoć vojnika Kralјevine Crne Gore. Nakon što je Bugarska zbog pretenzija prema Makedoniji bez objave rata napala Srbiju i Grčku, kralј Nikola uputio je proklamaciju Dečanskom odredu, formiranom da pruži pomoć Srbiji u borbi protiv Bugara. Komandant crnogorske vojske, koja je brojala oko 12.000 vojnika i podnela velike žrtve na Bregalnici, bio je serdar Janko Vukotić.
vikipedija/Pašićev telegram iz Pariza
Naredba Kralјa Petra Prvog Srpskoj vojsci glasila je:
„Vojnici! U ime Boga i naše pravedne stvari napred!
Razvite opet srpsku ponosnu trobojku i pronesite je pobedonosno kroz redove našeg novog neprijatelјa, kao što ste je pobedonosno proneli Vardarom do Soluna, preko Prilepa i Bitolјa, preko Kosova i Prizrena.
Napred vojnici! Pregaocu i pravedniku i Bog pomaže!“
vikipedija/Razglednica Balkanski ratovi 1912−1913
Obe strane su imale jako velike gubitke, pa se ova bitka i smatra za jednom od najžešćih bitaka 20. veka i istovremeno jedna od najznačajnijih bitaka svih oslobodilačkih ratova vođenih od 1912. do 1918. godine. Na Bregalnici je odlučena sudbina Drugog balkanskog rata, ali i razrešeno pitanje čijoj vojsci pripada primat na Balkanskom poluostrvu.
Tokom Drugog balkanskog rata Srbija je već imala bežične telegrafske sprave, za koje Bugari nisu znali. Tako je jedno vreme srpska vojska prisluškivala bugarske telegrafe.
Zanimljivosti
Tokom 10. i 11. jula 1913. godine snimatelji producenta Đoke Bogdanovića su kamerama zabeležili napad na Žedilovo u blizini Ćustendila, tokom Bregalničke bitke, od strane XII puka Car Lazar iz sastava Šumadijske divizije prvog poziva pod komandom Milivoja Stojanovića Brke. Takođe je filmski arhiv u Berlinu otkrio snimak pod nazivom „Bitka na Bregalnici” koji je 2018. bio prikazan u Jugoslovenskoj kinoteci.
Izvor: mediasfera, vikipedija
BONUS VIDEO:
Svetski magazin izdvojio 11 najboljih mesta za posetu u Srbiji: Raj su za oči i dušu, a ništa nije daleko!
Srbija je zemlja bogate istorije, netaknute prirode i živopisnih gradova
Počela je peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluvna: Tišina i molitva je sve ono što je važno tokom ovog vremena
Još dve nedelje su ostale do Vaskrsa, a vernici ove nedlje treba da utihnu, oslušnu sebe i sebi bliske ljude
Šta se seje i sadi u aprilu: Proleće je stiglo, vreme je za cveće!
Zvanično je stiglo proleće. Vreme je da se vratite baštovanstvu. Ovaj mesec u bašti možete da posejete: grašak, šargarepu, luk, salatu i praziluk. Rasadite blitvu, kupus, karfiol, kelerabu.
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Šta predstavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
Komentari(0)