VELIKE STUDENSTKE DEMONSTRACIJE U JUGOSLAVIJI Josip Broz Tito podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema

Lepote Srbije

15:00

Aktuelno 0

Na današnji dan 1968. godine, u Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije, prve u komunističkoj Jugoslaviji.

VELIKE STUDENSTKE DEMONSTRACIJE U JUGOSLAVIJI Josip Broz Tito podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema
vikipedija

Bila je reč o odjeku velikih studentskih demonstracija koje su zahvatile sve velike evropske gradove.

Demonstracije su prvo počele u Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji.

Protest protiv privilegija komunističkih funkcionera, nezaposlenosti i ugrožavanja osnovnih demokratskih prava prekinut je posle sedam dana pošto se studentima preko TV Beograd obratio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, koji je podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Velike studentske demonstracije u Jugoslaviji bile su deo talasa demonstracija koji je 1968. zahvatio veliki broj zemalja. Svake demonstracije imale su svoje neposredne povode i društvene uzroke koji su ih izazvali.

Uzrok


Po završetku Drugog svetskog rata u Jugoslaviji dolazi do brzog ekonomskog napretka i krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina ekonomski rast se kretao oko 10% godišnje. Početkom šezdesetih godina Jugoslavija je imala sve više proizvoda koje je htela da ponudi svetskom tržištu ali se ispostavilo da su ti proizvodi, u određenoj meri nedovoljno kvalitetni i pre svega skupi zbog neefikasne privrede. Izgradnjom mnogih političkih fabrika, vulgarizovanjem radničkog samoupravljanja, brzim razvojem birokratije, Jugoslavija se našla na prekretnici upravljanje „čvrstom rukom“ ili dalje liberalizacije u privredi. Pobornici „čvrste ruke“ su na Brionskom plenumu (1966.) pobeđeni i 1965. godine je započela „Privredna reforma“. Prvi efekti privredne reforme su bila nagli porast cena i nezaposlenosti jer su mnoge firme zbog neefikasnog poslovanja propadale. Mnogi, iako zaposleni, mesecima nisu primali platu. Kao jedan od efekata rastuće nezaposlenosti veliki broj radnika je potražio posao u inostranstvu. Njihove odrednice su bile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija... Na zapadu je vladala konjuktura i jugoslovenska radna snaga se dobro plasirala i zarađivala. No u zemlji su ekonomske tenzije rasle.
VELIKE STUDENSTKE DEMONSTRACIJE U JUGOSLAVIJI Josip Broz Tito podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema vikipedija
 

 

Studentske demonstracije 1968. godine predstavljale su najvidljiviji događaj u protestnom ciklusu koji je počeo sredinom šezdesetih i trajao sve do sredine sedamdesetih godina. Prvi veći sukob studenata i milicije desio se u decembru 1966. godine u Beogradu. U SAD je počeo da raste pokret koji se zalagao za kraj rata u Vijetnama. On je pobudio simpatije i kod jugoslovenske javnosti. Tokom jeseni iste godine Savez studenata je organizovao seriju protesnih aktivnosti koji su kulminirali demonstracijama u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Studenti su se pitali zašto Savez komunista Jugoslavije (SKJ) osuđuje rat u Vijetnamu, ali opet sarađuje sa vladom SAD. Grupa studenata je pokušala 23. decembra 1966. godine da dođe do Američkog kulturnog centra i Američke ambasade. U tome ih je sprečila policija upotrebljujući silu, a sukob je eskalirao oko zgrade Univerziteta u centru Beograda.

Protesti su imali dugoročne posledice. Jedna grupa ljudi u Savezu studenata je protestovala zato što je milicija upala u zgradu fakulteta i tako povredila autonomiju Univerziteta. Rukovodstvo SKJ je odbacilo kritiku i označilo je Aleksandra Kona predsednika partijske organizacije na fakultetu kao glavnog organizatora protesta. Zbog toga je isključen iz SKJ. Protesti protiv rata u Vijetnamu označili su prekretnicu u razvoju studentskog protesta u Jugoslaviji, koji će kulminirati protestima u junu 1968. godine.

VELIKE STUDENSTKE DEMONSTRACIJE U JUGOSLAVIJI Josip Broz Tito podržao studente i obećao im brže rešavanje društvenih problema vikipedija
 

 


Sukob kod podvožnjaka 3. juna

U koloni koja je krenula na dogovoreno mesto nalazili su se i svi profesori. Nosili su slike Josipa Broza Tita, partijske i državne zastave i transparente na kojima je pisalo „Tito−Partija”, „Studenti−radnici”, „Imamo li Ustav” „Hoćemo posao”, „Dole socijalistička buržoazija”, „Pucali su na nas”, „Dole šef ubica − Bugarčić”, „Ja sam pretučen”, „Mi smo sinovi radnog naroda” i dr. Pored toga pevane su i pesme „Druže Tito mi ti se kunemo”, „Hej Sloveni”, a uzvikivane su i mnogobrojne parole. U međuvremenu je prorektor T. Buniševac obavestio predsednika skupštine grada Branka Pešića da profesori ne mogu da ubede studente da prestanu sa demonstracijama. Isticao je da je potrebna pomoć istaknutih političkih i državnih rukovodilaca.

Grupa je stigla do podvožnjaka koje je prećutno označena kao granica koju studenti nisu smeli da pređu na putu za stari deo grada. Načelnik beogradske policije Nikola Bugarčić je izdao naređenje policiji da studenti ni po koju cenu ne smeju da prođu. Kolonu je kao i prošle noći kod podvožnjaka zaustavio kordon milicije. Kolonu je sve vreme nadletao helikopter, a na pruzi iznad podvožnjaka je stalno manevrisala lokomotiva.

 

 

Studenti su zahtevali da uđu u Beograd, dok su političari insistirali da se formira delegacija studenata koja bi išla u SIV na pregovore, a da se demonstracije ne smeju nikako dopustiti. Dok su pregovori još trajali, nešto posle 12 časova usledio je iznenadni napad milicionera palicama i suzavcem. Studenti su povlačeći se prema Studentskom gradu bacali kamenice na miliciju, a pretila je ozbiljna opasnost da dođe do krvoproliće, jer su pojedini milicioneri potezali pištolje, neretko pucajući. Naročito su bile povređene studentkinje koje su u opštem metežu poslednje uzmicale. Zalaganjem Miloša Minića policija je zadržana između zgrade novobeogradske opštine i robne kuće „Fontana”.

 

 

Kraj demonstracija

Sedmoga dana demonstracija, 9. juna, Tito je prelomio i u kasnim večernjim časovima se obratio studentima posredstvom televizije. U veoma nervoznom i improvizovanom govoru on je rekao „da je bilo nekih nepravilnosti“ i da „niko nije nezamenljiv, pa ni ja!?“.


Posledice

Šef beogradske policije Nikola Bugarčić nije smenjen. Uvedena je kategorija „minimalni lični dohodak“. Oštre ekonomske reforme su izgubile dah. Kolovođe revolucije Vladimir Mijanović („Vlada Revolucija“), Sonja Liht, Đorđije Vuković i drugi su izbačeni sa fakulteta, oduzeti su im pasoši, a neki su bili i uhapšeni u sledećim godinama. Nekima je učešće u demonstracijama ostalo kao beleg za ceo život pa im je i kasnija stručna karijera bila ugrožena.

Izvor: vikipedija, dnevno

 

POVEZANE VESTI
Tagovi:
demonstracije beograd jugoslavija Josip Broz Tito 1968. 3. jun na današnji dan

Komentari(0)

Loading