STIGAO JE DO SEVERNOG I JUŽNOG POLA Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine

Lepote Srbije

15:00

Aktuelno 0

Mihailo Petrović Alas (Beograd, 6. maj 1868 — Beograd, 8. jun 1943) bio je srpski matematičar, univerzitetski profesor, akademik Srpske kraljevske akademije i alas.

STIGAO JE DO SEVERNOG I JUŽNOG POLA Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine
Printscreen:vikipedija

Arhivska građa Mihaila Petrovića Alasa čuva se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, Fondaciji „Mihailo Petrović Alas” i Arhivi Matematičkog instituta SANU.

Rođen je na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice, kao prvo od petoro dece oca Nikodima, profesora Bogoslovije, i majke Milice rođene Lazarević, ćerke prote Novice Lazarevića.

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

A post shared by Putopija 🖋🌍 (@putopija_)

 

Završio je Prvu beogradsku gimnaziju u periodu 1878—85, u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, Vasilijem Simićem i drugim znamenitim ličnostima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film „Šešir profesora Koste Vujića”, a zatim upisao Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta u Beogradu. Studije u Beogradu završio je 1889. godine. Posle toga, u septembru 1889. otišao je u Pariz radi daljeg školovanja i spremanja prijemnog ispita za upis na Višoj normalnoj školi, naučni odsek. Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine. Kao najbolji student svoje generacije prisustvovao je prijemu kod predsednika Francuske republike 1893, a isto tako i 1894. godine. Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni, pred komisijom profesora Šarl Ermit, Emil Pikar i Pol Penleve i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka). Njegov doktorat je bio iz oblasti diferencijalnih jednačina. Odbrani doktorata je prisustvovao i poslanik Kraljevine Srbije u Francuskoj, Milutin Garašanin.

Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine

Profesor Mihailo Petrović je umro 8. juna 1943. u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu 9. juna 1943, a od njega su se govorom oprostili episkop braničevski Venijamin Taušanović, akademik Milutin Milanković i rektor Univerziteta u Beogradu Nikola Popović.

Njegova kuća u Beogradu iz 1910. godine delo je arhitekte Petra Bajalovića, Kosančićev venac 22, nalazi se pod zaštitom države kao spomenik kulture.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Ayhan Dinc (@ayhandincmd)

 

Više informacija: MikaAlas

Ribarstvo, književni rad


Bavio se ribarstvom, otuda i njegov nadimak Alas. Godine 1882. postao je ribarski šegrt, 1888. ribarski kalfa, a 1895. položio je ispit za ribarskog majstora.

Učestvovao je donošenju prvog „Zakona o slatkovodnom ribolovu” na jezerima i rekama Srbije 1898. godine.

Na međunarodnoj izložbi u Torinu 1911. dobio je zlatnu medalju za izložene eksponate iz ribarstva.

Rekordan ulov je imao 1912. kada je ulovio soma od 120 kg.

Bio je ne samo ljubitelj, nego i dobar poznavalac ribarstva, pa je u tom svojstvu učestvovao u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, kao i u pregovorima o zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini sa Austrougarskom.

Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda, poznat kao Mika Alas.

Svirao je violinu, 1896. osnovao je sviračko društvo pod nazivom „Suz”.

Izvor: vikipedija

 

POVEZANE VESTI
srpsko srce johanovo

Nemac dobio srce Srbina sa Kosova i krenuo da pronađe njegovu porodicu i pomogne deci: Potresna istinita priča iz krvave 1999. godine biće prikazana na filmu, angažovana i dva Oskarovca

Aktuelno

10:00

18 april, 2024

Dramatična istinita i ratna priča sa Kosova i Metohije sada će biti prikazana i na filmksom platnu, i to po događajima opisanim u knjizi Vesellina Dželetovića „Srpsko srce Johanovo”. Ratnih godina Srbin je kidnapovan, a potom bio žrtva trgovine organima jer je usmrćen a njegovo srce prodato je u Nemačku. Nakon operacije, Nemac koji je dobio srpsko srce počeo da sanja neke čudne snove, neke nepoznate predele i ljude i želeo je da sazna ko je taj čovek zahvaljujući kome je živ i čije srce nosi. Dobio je informaciju da se radi o Srbinu sa Kosova i Metohije i on se uputio tamo kako bi pomogao porodici nastradalog čoveka, a čije srce je kucalo u njegovim grudima.

Tagovi:
SANU mika alas Mihailo Petrović Alas svetska izložba u parizu na današnji dan matematičar ribar Novo groblje Pariz beograd

Komentari(0)

Loading