CRVENO ZLATO NAJSKUPLJE U ISTORIJI Za kilogram ovog voća očekuje se cena od 600 do 800 dinara ove sezone!
Tokom prošle godine malinari su konačno zadovoljno trljali ruke, a sve su prilike da će tako ako ne i jop bolje biti i ove sezone.
Očekuje se akontna cena u rasponu od 600 do čak 800 dinara po kilogramu, što je istorijski maksimum. Malinari već kalkulišu i prave računicu, a mnogi od njih ovogodišnji rod ne žele da prepuste slučaju i već uveliko traže radnike za berbu tokom letnjih meseci. Ipak, ono što baca senku na ove pozitivne vesti jeste mnogo manji prinos nego ranije.
„Suša je zaustavila rast mladih lastara, koji je trebalo da rađaju naredne godine, tako da u 2022. Godini možemo očekivati mnogo manji rod. Upravo zbog te smanjene količine na tržištu cena će drastično skočiti. Potražnja za srpskim malinama je ogromna, jer je na evropskom i svetskom tržištu nema i sada se zaista sa pravom ovo voće može nazvati crvenim zlatom”, kazao je predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.
Možda vas zanima:
NEVEROVATAN PRIZOR U SELU MIROSALJCI Malinjak pun berača iako je novembar, a Draganu je posebna sorta donela neočekivanu zaradu
Posebna sorta crvenog zlata Draganu donosi zaradu i u kasnu jesen, rod i kvalitet odlični a potražnja ne jenjava
ČUVAJU IH KAO NAJVEĆU SVETINJU Proizvođači srpskog crvenog zlata ove godine rod nikako ne žele prepustiti slučaju
Nakon što je srpska malina postala među najtraženijim na svetu, a otkupna cena po kilogramu se vinula u nebesa, proizvođači crvenog zlata svoj rod ne žele da prepuste slučaju, Božijoj volji ili vremenskim (ne)prilikama.
Možda vas zanima:
NEVEROVATAN PRIZOR U SELU MIROSALJCI Malinjak pun berača iako je novembar, a Draganu je posebna sorta donela neočekivanu zaradu
Posebna sorta crvenog zlata Draganu donosi zaradu i u kasnu jesen, rod i kvalitet odlični a potražnja ne jenjava
ČUVAJU IH KAO NAJVEĆU SVETINJU Proizvođači srpskog crvenog zlata ove godine rod nikako ne žele prepustiti slučaju
Nakon što je srpska malina postala među najtraženijim na svetu, a otkupna cena po kilogramu se vinula u nebesa, proizvođači crvenog zlata svoj rod ne žele da prepuste slučaju, Božijoj volji ili vremenskim (ne)prilikama.
Možda vas zanima:
NEVEROVATAN PRIZOR U SELU MIROSALJCI Malinjak pun berača iako je novembar, a Draganu je posebna sorta donela neočekivanu zaradu
Posebna sorta crvenog zlata Draganu donosi zaradu i u kasnu jesen, rod i kvalitet odlični a potražnja ne jenjava
ČUVAJU IH KAO NAJVEĆU SVETINJU Proizvođači srpskog crvenog zlata ove godine rod nikako ne žele prepustiti slučaju
Nakon što je srpska malina postala među najtraženijim na svetu, a otkupna cena po kilogramu se vinula u nebesa, proizvođači crvenog zlata svoj rod ne žele da prepuste slučaju, Božijoj volji ili vremenskim (ne)prilikama.
Na teritoriji Srbije pod malinom je registrovana površina od 24 000 hektara, ali, prema rečima predsednika Asocijacije malinara, de fakto je pod malinom oko 14 000 hektara. Prinos na nacionlanom nivou u 2021. godini iznosio je 70 000 tona.
„Usled suše na brojnim parcelama u Srbiji prinos je umesto 150 ili 200 kilograma po aru, prosečno bio tek 40 kilograma. Rod je bio sjajan tamo gde su postojali uslovi navodnjavanja, pa smo dostigli tih 70 000 tona”, istakao je Radović.
Sa druge strane veliku potražnju za srpskim crvenim zlatom uslovio je loš rod kod glavnih konkurenta, u Poljskoj i Čileu. Nedimović apeluje na malinare da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.
„Godina je bila dobra, ali je pitanje šta će biti već sledeće. Zato je jako važno da se ulaže u protivgradne mreže, sistem zaštite, ali i da se zanove zasadi jer će tako imati mnogo veći rod. U selu Prilike susreo sam se sa domaćinom koji je gajio oko 30 ari starih i odmah pored 30 ari novih zasada malina i prihod je na ovim drugim bio čak tri puta veći. Mora da se ulaže u tehnologiju, kako bi rod bio zagarantovan. Za malinom trenutno vlada velika potražnja, a nema je i zato je jako važno da iskoristimo ovu šansu. Ministarstvo će kroz subvencije takođe pomoći onima koji žele da ulažu u svoje malinjake, da obnove zasade i mehanizaciju“, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
Stručnjak iz oblasti malinarstva, dr Aleksandar Leposavić, kaže da je ovaj proizvod konačno dostigao isplativu cenu, ali da treba pojačati marketing na svetskom tržištu.
"Dosta je urađeno u prethodnom periodu, da se poveća prepoznatljivost kod krajnjih kupaca. Srbija je sada prepoznata kao broj jedan po kvalitetu i to od vodećih proizvođača crvenog zlata u svetu“, zaključuje Leposavić.
Grobovi zarasli u korov, meštani se sami organizovali da ih očiste: Pojedini naslednici ne obilaze večne kuće svojih predaka, pa drugi moraju da ih sređuju
Zaraslo u korov, groblje u selu Kloka od Topole konačno će dobiti noi izgleda i to zahvaljujući meštanima koji su se sami organizovali da ga očiste. Nakon prve uspešne akcije čišćenja u planu je i druga, masovnija.
Sneg pade na behar, na voće: Vremenske (ne)prilike zadale nove glavobolje poljoprivrednicima, težak sneg mogao bi da slomi grane i uništi plodove
Sneg koji je ovoga aprila iznenadio stanovnike zapadne Srbije, doneo je nove glavobolje poljoprivrednim proizvođačima, pre svega voćarima, jer su mnoge vrste čak i pre vremena cvetale i krenule da zameću svoj rod, podstaknute toplim i sunčanim vremenom.
Nemac dobio srce Srbina sa Kosova i krenuo da pronađe njegovu porodicu i pomogne deci: Potresna istinita priča iz krvave 1999. godine biće prikazana na filmu, angažovana i dva Oskarovca
Dramatična istinita i ratna priča sa Kosova i Metohije sada će biti prikazana i na filmksom platnu, i to po događajima opisanim u knjizi Vesellina Dželetovića „Srpsko srce Johanovo”. Ratnih godina Srbin je kidnapovan, a potom bio žrtva trgovine organima jer je usmrćen a njegovo srce prodato je u Nemačku. Nakon operacije, Nemac koji je dobio srpsko srce počeo da sanja neke čudne snove, neke nepoznate predele i ljude i želeo je da sazna ko je taj čovek zahvaljujući kome je živ i čije srce nosi. Dobio je informaciju da se radi o Srbinu sa Kosova i Metohije i on se uputio tamo kako bi pomogao porodici nastradalog čoveka, a čije srce je kucalo u njegovim grudima.
Dnevnica 8.000 dinara: Ovi radnici u Srbiji su sve traženiji
Novogradnja u Beogradu, ali i u celoj Srbiji - cveta. Građevinski radnici su među najtraženijim, a poslodavci povećavaju dnevnice kako bi zadržali postojeće i privukli nove majstore.
Nesanitarna deponija Torovi svaki čas gori, uzrok je nepažnja pojedinica koji tragaju za sekundarnim sirovinama
Ekološka bomba kod Topole se konačno sanira
Komentari(0)