Danas se slavi prepodobni Avksentije: Dve su stvari strogo zabranjen, običaj za bolest nikako ne valja prekršiti, naši stari veruju...
Veruje se da će svaka želja koju u tom trenutku poželite biti ispunjena
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na prepodobnog Avksentija, hrišćanskog svetitelja koji je živeo u 5. veku prvo u Carigradu, a potom i na gori blizu Halkidona.
Predanje kaže da je prepodobni Avksentije bio veoma bogati vlastelin u Carigradu u vreme cara Teodosija Mlađeg. Ipak, u jednom trenutku rešio je da to sve odbaci – zamonašio se i potpuno povukao iz javnog života.
Ipak, kada ljudi počeše da govore o njemu kao o velikom čudotvorcu i velikom mudracu, on pobeže od ljudskih pohvala iz Carigrada i nastani se na jednoj gori blizu Halkidona, koja se posle prozva Avksentijeva gora.
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Možda vas zanima:
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Crkva koju je podigla žena despota: Sretenjski hram u Krušedolu – tiha zadužbina Angeline Branković
U senci slavnog manastira, na uzvišenju kraj voćnjaka, stoji skromna bela crkva koja krije veliku priču o jednoj ženi, njenoj veri i istoriji koje se više niko ne seća naglas
Prema priči, Avksentije ni tu dugo nije ostao skriven od ljudi… Pronašli su ga neki čobani, a kako se i u tim krajevima pročuo kao veliki čudotvorac, ubrzo narod krete da dolazi i da mu dovoditi bolesnike na isceljenje.
I on isceli mnoge – slepome povrati vid, gubave očisti, otera demone iz zaposednutih… Sve ovo činio je u ime Hrista i naročito pazio da se čuda ne pripišu njemu neko Bogu. Predanje kaže da je mnoge iscelio upravo tako što bi u njima učvrstio hrišćansku ljubav i onda im govorio da će im Bog dati po veri i pravdi uz reči: „Isceljuje te Gospod Isus Hristos!”
Prepodobni Avksentije je učestvovao na IV vaseljenskom saboru u Halkidonu i zabeleženo je da je tamo silno štitio pravoslavlje od jeresi Evtihijeve i Nestorijeve.
Nakon svega toga, već u dubokoj starosti, Avksentije je preminuo 470. godine. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 14. februara po crkvenom, a 27. februara po gregorijanskom kalendaru.
Zato što je prepodobni Avksentije čitav život proveo u molitvi i, iako je često bio okružen ljudima koji su tražili njegovu pomoć, zapravo čeznuo za osamom, u nekim krajevima Srbije stariji kažu da na današnji praznik svako treba da se uzdrži od skitanja i da se dan provede kod kuće i pored porodice.
Jedino mesto koje svaki vernik treba da obiđe je crkva gde u znak sećanja na prepodobnog Avksentija treba da zapali sveću i izgovori ovu molitvu:
„Kao pustinjski žitelj i u telu Anđeo i čudotvorac, pokazao si se bogonosni oče naš Avksentije. Postom, bdenjem i molitvama, nebeske darove si primio, isceljujući bolesti onih koji ti sa verom dolaze. Slava Onome koji ti je dao snagu, koji te je proslavio i koji kroz tebe daruje svima isceljenje.”
Veruje se da će svaka želja koju u tom trenutku poželite biti ispunjena.
Kako da se oslobodite neželjenih "gostiju" na terasi? Evo koje cveće i boje golubovi ne vole!
Zaštitite terasu bez ružnih mreža, prirodnim sredstvima koje ne ugrožavaju ptice
Nikad više neće ni prići vašem domu, samo morate uraditi jednu stvar: Na ovaj način ćete se zauvek rešiti paukova
Mnogi ljudi osećaju nelagodnost ili čak strah pri samom pogledu na pauka
Nema bolje domaće prihrane za cveće od ove: Bujaće kao ludo od ovog sastojka iz kuhinje
Stručnjaci preporučuju da je najbolje da napravite prirodnu prihranu sa najobičnijim kvascem
Sutra slavimo PREOBRAŽENJE, dan kad se MENJAJU I GORA I VODA: Pred praznik obavezno zamislite želju, a OVO SU OBIČAJI za zdravlje i blagostanje
Preobraženje Gospodnje obeleženo je crvenim slovima u crkvenim kalendaru, što znači da na taj dan ne bi trebalo raditi teške poslove. Od Preobraženja se, prema narodnom verovanju, menjaju "i gora i voda", a u crkvi se deli mlado osveštano grožđe koje ima posebnu simboliku.
Danas slavimo svetih 7 mučenika: Verovanje kaže da će se muškarcima ostvariti sve želje ako urade jedno
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava svetih sedam mučenika u Efesu.
Komentari(0)